Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 27. септембра 2023. године, д о н и о    ј е

 

О Д Л У К У

 

 

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности члана 12. тачка 16. и члана 18. Закона о обновљивим изворима енергије („Службени гласник Републике Српске“ број 16/22).

 

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Удружење „Произвођачи електричне енергије из обновљивих извора“ из Бањалуке које заступа Жељко Бубић, адвокат из Бањалуке, дало је Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности члана 12. тачка 16. и члана 18. Закона о обновљивим изворима енергије („Службени гласник Републике Српске“ број 16/22). Предлагач оспорава наведене законске одредбе у односу на чланове 10, 39. став 1, 50, 51, 52, 54. и 108. Устава Републике Српске. У приједлогу се наводи да се прописивањем као у оспореним одредбама, супротно циљу закона, нарушавају производња и потрошња електричне енергије из обновљивих извора и у великој мјери угрожава и доводи у питање самосталност и независност произвођача електричне енергије из обновљивих извора. Предлагач истиче да је за њега спорно овлаштење Оператера подстицаја да обрачунава и наплаћује трошкове дебаланса које сносе произвођачи електричне енергије из обновљивих извора, са чим у вези се наводи да је кроз овлашћење и начин обрачуна дебаланса, као и његову висину, прекршен члан 1. Протокола 1. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, који гарантује право на имовину. Истиче се да је начин обрачуна дебаланса који врши Оператер подстицаја превисок и директно угрожава пословање и положај произвођача на тржишту, будући да су услови за производњу електричне енергије из обновљивих извора непредвидиви. Даље се наводи да је због овлашћења и начина обрачуна дебаланса нарушена еквивалентност и једнакост у тржишним односима, јер постоји монопол “Електропривреде Републике Српске“, Оператера подстицаја који намеће и контролише све услове пословања и обрачун на тржишту везано за производњу електричне енергије, као и сва давања према буџету Републике Српске. Због наведеног предлагач истиче да је оспорено прописивање у супротности са чланом 10. Устава Републике Српске, јер произвођачи електричне енергије нису равноправни у слободама, правима и дужностима. Даље се наводи да је оспореним прописивањем повријеђено право на рад и слободу рада гарантовано чланом 39. став 1. Устава, јер су произвођачи електричне енергије из обновљивих извора ускраћени у остваривању овог права по основу отежаних услова пословања, управо кроз овлашћење оператера за обрачун, висину и начин обрачуна дебаланса. Истиче се да давањем овлашћења Оператеру подстицаја да врши обрачун и наплату дебаланса, произвођачи електричне енергије из обновљивих извора нису равноправни са Оператером подстицаја у економско-тржишном смислу, што је у супротности са чланом 50. Устава који гарантују равноправност свих облика својине и слободно привређивање, самосталност предузећа и других облика привређивања, као и са чланом 54. Устава којим је утврђено да сви облици својине имају једнаку правну заштиту.

           Народна скупштина Републике Српске није Суду доставила одговор на приједлог.

 

Оспореним чланом 12. тачка 16. Закона о обновљивим изворима енергије („Службени гласник Републике Српске“ број 16/22) је прописано да су надлежности Оператера подстицаја да врши обрачун дебаланса у складу са упутством о раду балансне групе обновљивих извора енергије.

Оспореним чланом 18. истог закона је прописано да је произвођач електричне енергије у великим постројењима који остварује право на тржишну премију одговоран за балансирање и плаћа трошкове балансирања производње у складу са прописима који уређују ову област (став 1), да произвођач из става 1. овог члана постаје одговоран за балансирање на један од сљедећих начина: 1) закључивањем уговора са Независним оператером система БиХ о непосредној балансној одговорности, уколико је произвођач балансно одговорна страна, 2) закључивањем уговора о преносу балансне одговорности на балансно одговорну страну (став 2).

У поступку оцјењивања уставности оспорених законских одредаба Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено: да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10); да свако има право на рад и слободу рада (члан 39. став 1); да се економско и социјално уређење заснива на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом привредном простору (члан 50); да Република мјерама економске и социјалне политике подстиче економски развој и повећање социјалног благостања грађанја (члан 51); да се слободно предузетништво може законом ограничити ради заштите интереса Републике, човјекове околине, здравља и безбједности људи и да су забрањени монополи (члан 52); да сви облици својине имају једнаку правну заштиту (члан 54); да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, правни положај предузећа и других организација, основне циљеве и правце привредног развоја, политику и мјере за усмјеравање развоја, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом (тачке 6, 8. и 18. Амандмана XXXII на Устав, којим је замијењен члан 68. Устава); да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

Поред наведеног, Суд је имао у виду да се Законом о обновљивим изворима енергије („Службени гласник Републике Српске“ број 16/22) уређује планирање и подстицање производње и потрошње енергије из обновљивих извора, технологије за коришћење обновљивих извора енергије, сертификовање производних постројења, мјере подстицаја, спровођење система подстицања производње, производња електричне енергије од стране купца-произвођача појединачно или у оквиру заједница, начин вођења регистра и друга питања од значаја за ову област (члан 1);  да се подстицањем производње електричне и топлотне енергије из обновљивих извора, као и употребе енергије из обновљивих извора у транспорту обезбјеђује, поред осталог, одрживост система подстицаја и примјена оперативне државне помоћи у форми премије, осим за мале произвођаче (члан 2. став 2. тач. 8); да обновљива енергија означава енергију из вјетра, соларну (топлотна и фотонапонска) и геотермалну енергију, енергију из околине, хидроенергију, биомасу, биогас, депонијски гас и гас добијен из постројења за обраду отпадних вода (члан 3. став 1. тач. 1); да је произвођач електричне енергије из обновљивих извора произвођач који користи електричну енергију користећи обновљиве изворе енергије на економски примјерен начин, уз заштиту животне средине и који је обезбиједио мјерење свих енергетских величина у датом производном постројењу (члан 3. став 1. тач. 10); да је балансна група обновљивих извора енергије група коју чини један или више произвођача електричне енергије из обновљивих извора енергије који су остварили право на подстицај у виду обавезног откупа, а обавезан откуп је програм подстицаја за мала постројења који представља обавезан откуп произведене електричне енергије по фиксним гарантованим откупним цијенама од стране Оператера система подстицаја (члан 3. став 1. тач. 19. и тач. 7); да Оператер система подстицаја, као непрофитна организација, обавља административно-финансијске и друге оперативне послове система подстицаја производње електричне енергије из обновљивих извора и оснива се у складу са прописима којима се уређује систем јавних служби (члан 11. став 1); да Оператер система подстицаја (у даљем тексту: Оператер подстицаја) има својство правног лица са јавним овлашћењима утврђеним овим законом и уписује се у регистар привредних субјеката (члан 11. став 2); да Влада Републике Српске доноси одлуку којом се уређују оснивање, организација, као и друга питања од значаја за рад Оператера подстицаја, а надзор над радом Оператера подстицаја врше Министарство и Регулаторна комисија, у оквиру надлежности утврђених овим законом (члан 11. став 3. и 5); да су надлежности Оператера подстицаја поред осталих, да доноси правила рада Оператера подстицаја уз сагласност Регулаторне комисије, да доноси упутство о раду балансне групе обновљивих извора енергије, да преузима балансну одговорност за производњу електричне енергије за коју се остварује право на обавезан откуп по гарантованој откупној цијени и сноси трошкове балансирања у складу са чланом 17. овог закона (члан 12. тач. 13, 14. и 15); да је произвођач електричне енергије за коју је остварено право на подстицај у виду обавезног откупа члан балансне групе обновљивих извора енергије (члан 17. став 1); да је оператер подстицаја балансно одговоран за балансну групу обновљивих извора енергије (члан 17. став 2); да произвођач електричне енергије који је остварио право на подстицај производње електричне енергије у једном или више малих постројења чија је укупна инсталациона снага већа од 150 кW пријављује дневни распоред рада Оператеру подстицаја и сноси трошкове балансирања (члан 17. став 4); да трошкове који настану при обављању послова балансирања Оператер подстицаја преноси на чланове балансне групе обновљивих извора (члан 19. став 1); да средства за покриће трошкова балансирања балансне групе обновљивих извора енергије обезбјеђује Оператер подстицаја из сљедећих извора: наплате трошкова балансирања чланова балансне групе обновљивих извора енергије и накнаде за подстицање производње електричне енергије из обновљивих извора енергије (члан 19. став 2); да Оператер подстицаја уз сагласност Регулаторне комисије доноси упутство о раду балансне групе обновљивих извора енергије којим се прописују, поред осталог, начин обрачуна дебаланса произвођача и групе као цјелине, те начин реализације плаћања трошкова балансирања за чланове балансне групе обновљивих извора енергије (члан  19. став 3. тачка 2).  

На основу наведеног Суд је оцијенио да оспорене одредбе Закона о обновљивим изворима енергије нису несагласне са Уставом Републике Српске, јер је законско уређивање услова за планирање и подстицање производње и потрошње енергије из обновљивих извора, као и спровођење система подстицаја и балансирање у оквиру овлашћења законодавног органа утврђеног тачкама 6, 8. и 18. Амандмана XXXII  на Устав, којим је замијењен члан 68. Устава. Сагласно наведеном законодавац је за обављање административно-финансијских и других оперативних послова система подстицаја производње електричне енергије из обновљивих извора прописао оснивање посебног тијела - Оператера подстицаја, који има својство правног лица са јавним овлашћењима, одредио његове надлежности, а у оквиру истих и овлашћење да врши обрачун дебаланса у складу са упутством о раду балансне групе обновљивих извора енергије, те прописао одговорност за балансирање и плаћање трошкова балансирања за произвођаче електричне енергије из обновљивих извора, који остварују право на подстицај у виду тржишне премије. Начин на који је законодавац уредио ова питања по оцјени Суда представља ствар законодавне политике и разлога цјелисходности, које Уставни суд сагласно члану 115. Устава није надлежан да оцјењује.

При томе Суд је оцијенио да се прописивањем као у оспореним законским одредбама не доводе у питање уставни принципи на које указује предлагач. По оцјени Суда предлагач погрешно пореди Оператера подстицаја са произвођачима електричне енергије из обновљивих извора. Наиме, Уставом зајамчена једнакост правних лица у обављању њихове дјелатности нема значење једнакости у апсолутном смислу, већ претпоставља једнакост правних лица у законом прописаним истим условима обављања дјелатности, који су када је ријеч о Оператеру подстицаја различито уређени у односу на произвођаче електричне енергије из обновљивих извора, с обзиром на то да Оператер подстицаја, као непрофитна организација обавља административно-финансијске и друге оперативне послове система подстицаја производње електричне енергије из обновљивих извора. Сагласно наведеном Суд је оцијенио да оспореним прописивањем нису нарушени уставни принципи који гарантују слободно, самостално и равноправно обављање одређене привредне дјелатности и слободу привређивања гарантовани чл. 50, 52. и 54. Устава Републике Српске. Такође, Суд је оцијенио да су неосновани и наводи о повреди права на рад и слободу рада из члана 39. став 1. Устава, јер је обављање дате привредне дјелатности подједнако доступно свим лицима под условима прописаним законом. Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да оспорене законске одредбе нису несагласне са чланом 108. Устава Републике Српске.

Како је Суд оцијенио да прописивање у оспореним законским одредбама не доводи по повреде уставних гаранција на које указује предлагач, не постоји ни основ за разматрање евентуалне повреде члана 1. Првог протокола Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода.

Суд сматра потребним указати на то да незадовољство предлагача оспореним законским нормама, које несумњиво произлази из приједлога, није уставноправно релевантно, јер оцјена оправданости и разлога цјелисходности којима се руководио законодавац приликом усвајања оспорених законских рјешења, према члану 115. Устава, није у оквиру надлежности Уставног суда.

У складу са Рјешењем Суда број: СУ-540/22 од 21. децембра 2022. године, судија проф. др Иванка Марковић је изузета од вијећања и гласања у овом предмету.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић и проф. др Марко Рајчевић.

 

Број: У-32/22

27. септембра 2023. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
29.4.2024.
Саопштење за јавност са 150. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса.

26.4.2024.
Дневни ред 150. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

24.4.2024.
Саопштење за јавност са 311. сједнице Уставног суда Републике Српске

23.4.2024.
Дневни ред 311. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>