Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тач. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 13. јула 2016. године, д о н и о  ј е

О Д ЛУ К У

       Утврђује се да  Правилник о условима коришћења службених и приватних возила и мобилних телефона приликом обављања службених послова у Општинској административној служби Дервента (“Службени гласник општине Дервента” бр. 10/06 и 15/06), није у сагласности са Уставом и Законом о локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13).

О б р а з л о ж е њ е

       Јозо Баришић из Дервенте је дао Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за оцјењивање уставности и законитости члана 1. и члана 15. Правилника о условима коришћења службених и приватних возила и мобилних телефона приликом обављања службених послова у Општинској административној служби Дервента број: 02-054-25 од 29. августа 2006. године (“Службени гласник општине Дервента” број 10/06) (у даљем тексту: Правилник), који је донио начелник општине Дервента. Давалац иницијативе сматра да су Правилником уређена питања која не могу бити предмет уређивања аката које доноси  начелник, у смислу одредаба Устава Републике Српске и Закона о локалној самоуправи, односно да начелник општине као извршни орган власти нема надлежност или овлаштење да доноси  акте као што је оспорени правилник и да је скупштина општине једино овлаштена доносити такве акте.Такође, у вези са наведеним, у иницијативи се истиче да је начелник општине изашао из оквира своје надлежности незаконито присвајајући овлашћења скупштине општине и тиме нарушио уставно начело подјеле власти, односно да би допуштење да начелник доноси такав акт довело у подређен положај и сукоб интереса предсједника и потпредједника скупштине и одборнике у скупштини. Због свега изложеног, давалац иницијативе предлаже да Суд утврди да чл. 1. и 15., те, како је наведено, по потреби и остале одредбе  оспореног правилника, нису у складу са Уставом Републике Српске и  Законом о локалној самоуправи.

          У одговору на наводе из иницијативе, који је на тражење Суда доставио начелник општине Дервента, прије свега, предложено је да Суд одбаци поднесени приједлог, јер, како је наведено, без овлашћења Скупштине општине, њен предсједник није могао у том својству подносити приједлог за оцјењивање оспорених одредаба наведеног правилника. Начелник општине Дервента је, наводећи поједине одредбе Закона о локалној самоуправи и Закона о буџетском систему, нагласио да што се тиче питања која су уређена оспореним правилником, она нису регулисана ни једним законским или подзаконским прописом, а ни предсједник Скупштине општине Дервента није никада предложио доношење једног таквог акта. С обзиром на наведено, сматра неоснованим наводе даваоца иницијативе да је доношењем оспореног правилника без сагласности Скупштине општине, незаконито располагао имовином општине.

      Правилник о условима коришћења службених и приватних возила и мобилних телефона приликом обављања службених послова у Општинској административној служби Дервента (“Службени гласник општине Дервента” бр. 10/06 и 15/06) начелник Општине Дервента је донио на основу члана 62. Статута општине Дервента (“Службени гласник општине Дервента” број 6/05). Оспореним одредбама члана 1. овог правилника, прописано је: да се овим правилником одређују услови и начин коришћења службених возила у власништву Општине Дервента за обављање службених послова из надлежности Општинске административне служби Дервента и Скупштине општине које обављају функционери, запослени, у административној служби, посланици у Народној скупштини РС са подручја општине Дервента као и одборници Скупштине општине Дервента, те право на коришћење приватних возила у службене сврхе као и право на плаћени рачун за коришћење мобилних телефона (став 1) и да се путничка возила могу под условима утврђеним овим правилником користити и за превоз других лица када послове обављају за потребе административне службе Дервента као и другим оправданим случајевима по одобрењу начелника општине (став 2). Такође, оспореним чланом 15. Правилника, прописано је да право на коришћење мобилних телефона припада функционерима у мјесечном износу и то: за начелника општине 200,00 КМ; за предсједника СО-е 100,00 КМ; за замјеника начелника 100,00 КМ; да возачи имају право на трошкове мобилног телефона мјесечно у износу од  40,00 КМ и за дежурни мобилни телефон који користи Одсјек за инспекцијске послове до 40, 00 КМ.

     Уставом Републике Српске је утврђено да општина преко својих органа у складу са законом извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини, обезбјеђује извршавање прописа и општих аката општине и обавља и друге послове утврђене Уставом, законом и статутом општине, а да се систем локалне самоуправе уређује законом (члан 102. став 1. тач. 6. и 8 и став 2) и да закони, статути и други општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

     Приликом разматрања дате иницијативе, Суд је прије свега имао у виду одредбу члана 71. Закона о измјенама и допунама Закона о  локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” број 98/13), којом се мијења члан 165. Закона о  локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 101/04, 42/05 и 118/05) и која прописује да су: “Органи јединице локалне самоуправе дужни да у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона донесу и усагласе опште акте јединице локалне самоуправе са одредбама овог закона”.

      Чланом 14. Закона о измјенама и допунама Закона о  локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” број 98/13), измијењен је члан  40. ст. 2. Закона о  локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 101/04, 42/05 и 118/05), и то тако да је промијењена организација општинске административне службе у том смислу да се она сада Законом уређује као општинска управа.

        У складу са тим донесен је нови Статут општине Дервента (“Службени гласник општине Дервента” број 7/14), као и Одлука о измјенама и допунама Одлуке о оснивању Општинске администаративне службе Дервента (“Службени гласник општине Дервента” број 1/14), што је била законска обавеза као и у односу на оспорени акт јединице локалне самоуправе.

       Имајући у виду да је законом прописани рок за усаглашавање аката органа јединице локалне самоуправе истекао 26. маја 2014. године, као и чињеницу да је општинска администаративна служба сада организована на другачији начин, Суд је утврдио да оспорени правилник није у сагласности са важећим законом.

          С обзиром на чињеницу да оспорени правилник није у сагласности са законом, а да према одредби члана 108. Устава закони, статути и други општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом, Суд је оцијенио да овај правилник није у сагласности ни са Уставом Републике Српске.

       Цијенећи да је у току предходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 94/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда, мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.