Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тач. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. априла 2016. године,  д о н и о   ј е

О Д Л У К У

       Утврђује се да Одлука о усвајању измјена и допуна Регулационог плана градског насеља Шековићи број: 01-022-117/14 од 19. новембра 2014. године („Службени гласник Општине Шековићи“ број 11/14) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15 и 3/16).

О б р а з л о ж е њ е

         Бошко Ђокић из Шековића, кога заступа Нада Тодоровић, адвокат из Власенице, дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о усвајању измјена и допуна Регулационог плана градског насеља Шековићи број: 01-022-117/14 од 19. новембра 2014. године („Службени гласник Општине Шековићи“ број 11/14). Давалац иницијативе наводи да Скупштина Општине Шековићи није донијела оспорену одлуку у складу са чл. 54‒68 Закона о уређењу простора („Службени гласник Републике Српске“ број 84/02), те је, у овом контексту, иста несагласна члану 102. Устава Републике Српске (у даљем тексту: Устав), као и да је доносилац поступао супротно одлуци Суда у предмету број У-70/13 („Службени гласник Републике Српске“ број 101/14). У иницијативи се, такође, указује на незаконитости које су, по мишљењу даваоца иницијативе, учињене у поступку доношења оспореног акта.

       У одговору који је Скупштине Општине Шековићи доставила Суду истиче се да су, у уводу оспорене одлуке, као основ доношења наведене одредбе чл. 35. и 46. Закона о уређењу простора („Службени гласник Републике Српске“ број 84/02), те члана 192. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ број 40/13), чиме је отклоњена раније утврђена неуставност и незаконитост поступка усвајања измјена и допуна Регулационог плана градског насеља Шековићи, те поступљено у складу са одлуком Суда у предмету број: У-70/13. Сходно наведеном предлаже се да Суд не прихвати иницијативу.

      Одлуку о усвајању измјена и допуна Регулационог плана градског насеља Шековићи („Службени гласник Општине Шековићи“ број 11/14), донијела је Скупштина Општине Шековићи на сједници одржаној 19. новембра 2014. године, а на основу, како је наведено, чл. 35. и 46. Закона о уређењу простора („Службени гласник Републике Српске“ број 84/02), у вези са чланом 192. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ број 40/13), те члана 30. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05 и 118/05 и 98/13) и члана 38. Статута Општине Шековићи („Службени гласник Општине Шековићи“ број 9/14). Овом одлуком усвајају се измјене и допуне Регулационог плана градског насеља Шековићи који обухвата претежно изграђено урбано подручје и подручје од општег интереса за Општину Шековићи, које измјене и допуне су дефинисане у елаборату Плана, чија временска важност је максимално 10 година (члан 1), а елаборат плана се састоји од текстуалног и графичког дијела и да је саставни дио ове одлуке (чланови 2. и 3), док Одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Општине Шековићи“ (члан 4).

       У поступку оцјењивања уставности и законитости Суд је имао у виду да је чланом 102. став 1. тачке 1. и 3. и 6. Устава утврђено да општина преко својих органа, у складу са законом, доноси програм развоја, урбанистички план, буџет и завршни рачун, уређује и обезбјеђује коришћење градског грађевинског земљишта и пословног простора, те извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини, као и да је чланом 108. став 2. Устава Републике Српске утврђено да прописи и општи акти морају бити у сагласности са законом. Поред овога, Суд је узео у обзир члан 120. Устава који је допуњен тач. 3. и 4. Амандмана XЛИИ, а којим је између осталог утврђено да кад Уставни суд утврди да закон није у сагласности са Уставом или да други пропис или општи акт није у сагласности са Уставом или законом, тај закон, други пропис или општи акт престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда. Надлежности из члана 102. став 1. тачке 1. и 3. Устава повјерене су скупштини општине чланом 30. став 1. алинеје 5, 6. и 7. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13).

Суд је такође узео у обзир одредбе важећег Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр.  40/13, 106/15 и 3/16) којима је прописано да се изради, односно измјени или допуни документа просторног уређења приступа на основу одлуке коју доноси надлежна скупштина, која треба да садржи: врсту документа просторног уређења чијој се изради, односно измјени или допуни приступа, границе подручја за које се документ доноси, односно мијења, период за који се утврђују, процјењују или израчунавају плански параметри, смјернице за израду, измјену или допуну документа, рок израде, садржај планског акта, одредбе о јавној расправи и јавном увиду, начин осигурања средстава за израду, измјену или допуну документа, носиоца припреме за израду, односно измјену или допуну документа просторног уређења и друге елементе зависно од специфичности подручја за које се документ доноси, као и да се одлука о приступању изради, односно измјени или допуни документа просторног уређења објављује у службеном гласилу јединице локалне самоуправе (члан 40. ст. 1,  3. и 9). Поред тога, овим законом је прописано да је носилац припреме за израду документа просторног уређења који доноси скупштина јединице локалне самоуправе орган управе надлежан за послове уређења простора или други орган или организација које одреди надлежна скупштина одлуком из члана 40. овог закона (члан 41. став 2), те  да  се израда докумената просторног уређења повјерава правном лицу овлашћеном за обављање ових послова (носилац израде) (члан 44. став 1). Према члану 42. став 2. Закона, након доношења одлуке из члана 40. овог закона, носилац припреме дужан је да у најмање два средства јавног информисања објави позив заинтересованим лицима која су власници непокретности у обухвату документа просторног уређења да у року од 15 дана доставе своје приједлоге и сугестије за одређена планска рјешења на земљишту или објектима, односно објекту у њиховом власништву, те да према ставу 3. овог члана одреди релевантне органе и правна лица од којих је у току израде документа просторног уређења потребно прибавити мишљења на приједлоге планских рјешења. Поред тога, члан 43. став 1. Закона, према коме надлежна скупштина, на приједлог носиоца припреме, именује савјет плана ради укупног праћења израде документа просторног уређења, вођења јавне расправе и усаглашавања ставова и интереса зависно од потребе, обима и врсте документа. Такође, Суд је  имао у виду да је чланом 47. ст. 1, 2. и 3. овог закона прописано да надлежна скупштина на приједлог носиоца припреме утврђује нацрт документа просторног уређења и мјесто, вријеме и начин излагања тог нацрта на јавни увид, да јавни увид за сва документа просторног уређења траје најмање 30 дана, те да се о мјесту, времену и начину излагања нацрта документа просторног уређења јавност обавјештава огласом који се објављује у најмање два средства јавног информисања најмање два пута. Поред тога, према члану 48. став 1. истог закона носилац израде обавезан је да размотри све примједбе, приједлоге и мишљења који су достављени током јавног увида и да прије утврђивања приједлога документа о њима заузме и образложи свој став, а овај став носиоца израде о примједбама, приједлозима и мишљењима се разматра на стручној расправи на коју се позивају представници носиоца припреме и носиоца израде, и органи и  правна лица из члана 42. став 3. овог закона, те чланови савјета плана. По одржаној стручној расправи носилац припреме утрврђује приједлог документа у складу са закључцима са расправе најдуже у року од 30 дана (члан 50. став 1). Према члану 52. став 1. Закона, ревизију, односно измјену или допуну документа просторног уређења покреће носилац припреме документа, док се према ставу 3. овог члана ревизија, односно измјена или допуна докумената просторног уређења врши на начин и по поступку за доношење докумената просторног уређења.

Суд је, такође, имао у виду да је одлуком Суда у предмету У-70/13 („Службени гласник Републике Српске“ број 101/14), утврђена неуставност и незаконитост Одлуке о усвајању измјена и допуна Регулационог плана градског насеља Шековићи („Службени гласник Општине Шековићи“ број 8/13) (у даљем тексту: ранија одлука), а уз образложење да је Скупштина Општине није била овлашћена да поступак измјена и допуна Плана започет према одредбама раније важећег Закона о уређењу простора („Службени гласник Републике Српске“ бр. 19/96, 25/96, 10/98, 53/02, 64/02, 84/02 – пречишћени текст, 14/03, 112/06 и 53/07), настави по одредбама важећег Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ број  40/13), те да на основу истог донесе одлуку. 

            Расправљајући у конкретној уставноправној ствари Суд је утврдио да је, сходно образложењу оспорене одлуке, Скупштина Општине Шековићи, на сједници од 19. новембра 2014. године, разматрала Одлуку Суда у предмету У-70/13, те је закључујући да своју ранију одлуку треба ускладити са одредбама Закона о уређењу простора („Службени гласник Републике Српске“ број 84/02 ‒ пречишћени текст), на истој сједници, донијела нови документ просторног уређења, тј. оспорену Одлуку о усвајању измјена и допуна Регулационог плана градског насеља Шековићи („Службени гласник Општине Шековићи“ број 11/14). Надаље, из предметног образложења је видљиво да је доносилац само формално-технички навео чл. 35. и 46. Закона о уређењу простора („Службени гласник Републике Српске“ број 84/02), односно члан 192. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13), као правне основе за доношење ове одлуке, из чега проистиче да је исту, у суштини, засновао на поступку чија је несагласност са Уставом и законом већ раније утврђена. У овом смислу Суд констатује да Скупштина Општине, у контексту одредаба члана 120. Устава, није могла усклађивати своју ранију одлуку са предметним законодавством, јер је иста престала да важи даном објављивања одлуке Суда у предмету У-70/13, а неуставан и незаконит поступак припреме и израде Плана, тј. његових измјена и допуна, не може производити посљедице у правном поретку Републике Српске. С тим у вези, Суд је нови документ просторног уређења, тј. оспорену одлуку разматрао као засебан општи акт, и то са аспекта одредаба важећег Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15 и 3/16), а с обзиром на датум доношења. Имајући у виду наведено, као и да из утврђеног чињеничног стања произлази да је нови поступак припреме и израде измјена и допуна Плана, који је неопходно морао да претходи доношењу оспорене одлуке, у потпуности изостао, Суд је утврдио да је предметна одлука усвојена супротно цитираним одредбама Закона о уређењу простора и грађењу. Чињеница да оспорена одлука није донесена у законом прописаном поступку чини је  неуставном са становишта члана 108. став 2. Устава.

Исто тако, како је поступак припреме, израде и доношења планова, који је обавезан и код усвајања њихових измјена и допуна, законски строго формалано регулисан, оспорена  одлука је, према мишљењу Суда, донесена и супротно члану 102. став 1. тачка 6. Устава према коме Општина, преко својих органа у складу са законом, између осталог, извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини.

Имајући у виду раније утврђене разлоге неуставности и незаконитости оспорене одлуке, Суд је оцијенио да разматрање навода предлагача о несагласности исте са чл. 54‒68. Закона о уређењу простора („Службени гласник Републике Српске“ број 84/02 – пречишћени текст), није од значаја за одлучивање у овој уставноправној ствари.

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је у овом предмету, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

            На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

       Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.