Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 23. децембра 2015. године, д о н и о  ј е

 О Д Л У К У

Утврђује се да је у сукобу надлежности између Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Бања Лука, Подручна јединица Теслић, и Основног суда у Теслићу, за одлучивање по приједлогу Фикрета Мујановића против Росе Гачић, обоје из Теслића, за уређење међа, надлежан Основни суд у Теслићу.

О б р а з л о ж е њ е

Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове Бања Лука, Подручна јединица Теслић, покренула је пред Уставним судом Републике Српске поступак за рјешавање сукоба надлежности између тог органа и Основног суда у Теслићу. Предлагач наводи да је Закључком од 9. априла 2014. године, због ненадлежности, одбацио захтјев Фикрета Мујановића из Теслића да се проведе поступак уређења међе са међашем Росом Гачић из Теслића. Претходно се Основни суд у Теслићу огласио ненадлежним за одлучивање у предмету уређења спорне међе. Поред овога, подносилац приједлога наводи да је Рјешењем број 21.03/952.1-417/14 од 1. јула 2014. године Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове потврдила његов закључак од 9. априла 2014. године, истовремено му налажући покретање поступка рјешавања негативног сукоба надлежности пред овим судом. 

У одговору на наводе из приједлога Основни суд у Теслићу је потврдио да је поступајући по приједлогу предлагача Фикрета Мујановића из Теслића, против противника предлагача Росе Гачић, ради уређења међе, одбацио приједлог због апсолутне ненадлежности, а у складу са чланом 185. Закона о ванпарничном поступку ("Службени гласник Републике Српске" број 36/09). Првостепено рјешење Основног суда у Теслићу потврдио је, рјешењем од 14. новембра 2013. године, Окружни суд у Добоју.

У току овог поступка Суд је утврдио да је Основни суд у Теслићу рјешењем број: 87 0 В 009596 11 В, од 22. маја 2013. године одбацио приједлог Фикрета Мујановића из Теслића против противника предлагача Росе Гачић из Теслића, за уређење међе, између парцеле означене као к.ч. бр. 1178 к.о. Теслић Град, уписане у лист непокретности 1332 и парцеле означене као к.ч. бр. 1177 к.о. Теслић Град, уписане у лист непокретности 1334, те се огласио апсолутно ненадлежним за поступање у тој правној ствари. Предметно рјешење Основни суд образлаже чињеницом да је за подручје на којем се налазе непокретности између којих је спорна међа, извршена парцелација земљишта те да, стога, сагласно одредби члана 185. Закона о ванпарничном поступку (''Службени гласник Републике Српске" број 36/09), исти није надлежан да уређује спорну међу. Окружни суд у Добоју је, Рјешењем број: 87 0 В 009596 13 Гж од 14. новембра 2013. године, потврдио овакво рјешење првостепеног суда.

Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове Бања Лука, Подручна јединица Теслић, је закључком број: 21.46/952.1-295/14 од 9. априла 2014. године, такође, одбацила предметни приједлог за уређење међе, сматрајући да је, у складу са чланом 69. Закона о стварним правима, поступање у релевантним правним стварима у домену рада судова, а не у надлежности ове управе. Рјешењем број: 31.03/925.1-417/14 од 1. јула 2014. године, Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове Бања Лука потврдила је да је првостепени орган правилно поступио када је одбио надлежност у овој правној ствари, а истим рјешењем наложено је Подручној јединици Теслић да, пред Уставним судом, покрене поступак рјешавања негативног сукоба надлежности између органа судске и извршне власти.

Полазећи од наведеног Суд је утврдио да је у конкретном случају дошло до негативног сукоба надлежности за одлучивање између Основног суда у Теслићу и органа управе − Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Бања Лука, Подручна јединица Теслић, за уређење међе, с обзиром на то да су оба органа одбила да ријеше о истој правној ствари.

Уставом Републике Српске је утврђено да Уставни суд рјешава сукоб надлежности између органа законодавне, извршне и судске власти (члан 115. тачка 3).

Законом о судовима Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 37/12 и 44/15) прописано је да судови обезбјеђују уставност и законитост и осигуравају јединствену примјену закона, равноправност и једнакост свих пред законом (члан 6), док је Основни суд надлежан, поред осталог, да у првом степену суди у ванпарничном поступку (члан 30. тачка б, подтачка 2).

Чланом 33. став 1. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12) прописано је, између осталог, да Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, обавља управне и друге стручне послове који се односе на премјер и успостављање катастра непокретности, обнову премјера и катастра непокретности и одржавање катастра премјера и непокретности.  

Законом о стварним правима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/08, 3/09, 58/09, 95/11 и 60/15) уређено је стицање, коришћење, располагање, заштита и престанак права својине, других стварних права и државине, док су као стварна права прецизирана: право својине, право грађења, заложно право, право стварне и личне службености и право реалног терета, а одредбе овог закона које се односе на право својине сходно се примјењују и на сва друга стварна права, осим ако посебним законом није другачије прописано или то произлази из њихове правне природе (члан 1). Чланом 66. Закона уређена су сусједска права, односно одређено ограничење права својине на непокретностима, те прописан начин извршења овлашћења која произлазе из права својине на непокретностима. Чланом 69. овог закона прописано је да ако су међашки знакови између двије непокретности због било каквих околности толико оштећени да би се могло догодити да се међе неће моћи распознати или ако се међе више не распознају или су спорне, сваки од сусједа има право да захтијева да суд у ванпарничном поступку (поступку уређења међа) обнови или исправи међу (став 1), да ће суд на лицу мјеста означити међу међашким знаковима и обновити или исправити међу према споразуму сусједа чија је међа у питању, уколико се исти не постигне према посљедњој мирној државини, а у случају да се не успије утврдити, по правичности (став 2), да се међа на грађевинском земљишту уређује у складу са просторнопланском документацијом у судском ванпарничном поступку (став 3), да се сматра да од тренутка кад је суд међу означио међашким знаковима постоји својина до те међе, а ко тврди супротно, треба то да докаже (став 4), те да свако може, након што је суд у поступку уређења међа обновио или исправио међу, у парници доказивати својину и захтијевати да се у складу с тим означи међа (став 5).

       Поред тога, чланом 13. Закона о измјенама и допунама Закона о стварним правима, објављеноим у "Службеном гласнику Републике Српске" број 95/11, од 21. септембра 2011. године, прецизирано је да ће се прописи о грађевинском земљишту, пољопривредном земљишту, шумама и шумском земљишту и други прописи који уређују имовинска права на непокретностима ускладити са Законом у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона. 

Суд је, такође, имао у виду да је Законом о ванпарничном поступку (''Службени гласник Републике Српске" број 36/09) прописано да се овим законом утврђују правила ванпарничног поступка по којима судови или други органи поступају и одлучују о личним, породичним, имовинским и другим правима и правним интересима који се по закону рјешавају у ванпарничном поступку (члан 1. став 1); да у поступку уређења међа суд уређује међу између сусједних непокретности кад су међашњи знаци уништени, оштећени или помјерени (члан 179), док је чланом 185. овог закона прописано да суд неће уређивати међу на грађевинском земљишту на коме постоји право својине, осим у случају ако није извршена парцелација земљишта по одредбама Закона о просторном уређењу – пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“ бр. 84/02, 14/03, 112/06 и 53/07).

С обзиром на наведене уставне и законске одредбе Суд је утврдио да је у сукобу надлежности између Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Бања Лука, Подручна јединица Теслић, и Основног суда у Теслићу, за одлучивање по приједлогу Фикрета Мујановића против Росе Гачић, за уређење међа, надлежан Основни суд у Теслићу.

Приликом овакве оцјене Суд је имао у виду да је Законом о стварним правима, као системским законом, на цјеловит начин уређено стицање, коришћење, располагање, заштита и престанак права својине и других стварних права и државине. Чланом 69. овог закона прописано је поступање суда у ванпарничном поступку уређења међа и с тим у вези надлежност суда да у складу са просторнопланском документацијом у судском ванпарничном поступку, уреди међу на грађевинском земљишту. Дакле, наведеним одредбама Закона о стварним правима прописана је надлежност суда за поступање у ванпарничном поступку уређења међа, а у оквиру тога и уређење међа на грађевинском земљишту на коме постоји право својине. Наведеним прописивањем је, по оцјени Суда, за уређење међа на градском грађевинском земљишту, независно од врсте спроведбеног акта просторног уређења, сада искључиво надлежан суд у ванпарничном поступку.

На основу изложеног Суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.