Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка в), члана 40. став 5, члана 57. тачка а) и члана 61. став 1. тачке б) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 30. септембра 2015. године, д о н и о је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Обуставља се поступак за оцјену уставности и законитости Одлуке о проглашењу ванредне ситуације за територију Републике Српске („Службени гласник Републике Српске" број 1/14 – ванредан број).
Не прихвата се иницијатива за поретање поступка за оцјену уставности Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама („Службени гласник Републике Српске" број 121/12) и Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске" број 118/08).
О б р а з л о ж е њ е
Саво Бојић из Друговића, Хрваћани, дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о проглашењу ванредне ситуације за територију Републике Српске („Службени гласник Републике Српске" број 1/14 – ванредан број), коју је донијела Влада Републике Српске. У иницијативи се наводи да према Уставу Републике Српске, Влада није овлашћена за доношење овакве одлуке, јер је чланом 70. Устава утврђено да је то у надлежности Народне скупштине, која, према овој уставној одредби, проглашава ванредно стање за Републику или дио Републике у случају угрожавања безбједности, усљед елементарних непогода (поплава, земљотреса и пожара), природних катастрофа и др. Давалац иницијативе такође сматра да су у конкретном случају нарушене и гаранције из чл. 15. и 17. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. У допуни иницијативе тражи се и оцјена уставности Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама („Службени гласник Републике Српске" број 121/12) и Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске" број 118/08), који су у преамбули оспорене одлуке наведени као правни основ за њено доношење, али давалац иницијативе је само паушално оспорио ове законе, не наводећи у чему се конкретно огледа њихова неуставност, односно које одредбе ових закона нису у сагласности са Уставом.
Одлука о проглашењу ванредне ситуације за територију Републике Српске („Службени гласник Републике Српске" број 1/14 – ванредан број), донесена је на основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске" број 118/08) и члана 41. став 2. Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама („Службени гласник Републике Српске" број 121/12). Овом одлуком проглашена је ванредна ситуација за територију Републике Српске због катастрофалних поплава које су захватиле Републику (члан I), одређено је да се доношењем ове одлуке снаге за заштиту и спасавање из члана 8. Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама стављају под команду Републичког штаба за ванредне ситуације, осим организационих јединица из тачке в) овог члана, које дјелују у координацији са Републичким штабом за ванредне ситуације (члан II), те да ова одлука ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у "Службеном гласнику Републике Српске" (члан III).
Приликом разматрања дате иницијативе, Суд је имао у виду да је у току трајања овог поступка оспорена одлука престала да важи ступањем на снагу Одлуке о престанку важења Одлуке о проглашењу ванредне ситуације за територију Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 41/14), којом је престало њено важење у Републици, осим за подручје градова Бијељина и Добој и општина Вукосавље, Модрича, Шамац, Сребреница, Доњи Жабар и Шековићи. Након тога, Одлуком о престанку ванредне ситуације ("Службени гласник Републике Српске" број 53/14) престала је ванредна ситуација и за подручје градова Бијељина и Добој и општина Вукосавље, Модрича, Шамац, Сребреница, Доњи Жабар и Шековићи.
Дакле, имајући у виду да је оспорена Одлука о проглашењу ванредне ситуације за територију Републике Српске, као акт темпоралног карактера, престала да важи, Суд је, примјеном члана 57. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), обустави поступак за оцјену њене уставности и законитости, цијенећи истовремено да није потребно донијети одлуку због тога што нису отклоњене евентуалне посљедице неуставности и незаконитости.
Како је у току претходног поступка правно и чињенично стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о оспореној одлуци одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.
У погледу оспореног Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама и Закона о Влади Републике Српске, Суд је одлучио да не прихвати иницијативу. Наиме, с обзиром на чињеницу да је иницијатива у дијелу у којем су оспорени ови закони непотпуна и не садржи податке неопходне за вођење поступка пред Судом, од даваоца иницијативе је тражено да, у смислу члана 33. Закона о Уставном суду Републике Српске, прецизира које одредбе оспорених закона нису у сагласности са Уставом Републике Српске, те у чему се огледа њихова неуставност, односно које одредбе Устава су у конкретном случају повријеђене. Како давалац иницијативе у остављеном року није поступио по налогу Суда, односно није отклоно недостатке који онемогућавају поступање по иницијативи у овом дијелу, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка в) Закона о Уставном суду Републике Српске, одлучио да у односу на наведене законе не прихвати иницијативу.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.
СУДИЈА ИЗВЈЕСТИЛАЦ ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Ирена Мојовић Џерад Селман
Број: У-48/14
30. септембар 2015. године