Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, чл. 37. став 1. тачка д), чл. 40. став 5, чл. 57. тачка а)   и чл. 61. став 1. тач. б) и  д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 9. априла 2015. године, д о н и о   ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

        Обуставља се поступак за оцјењивање уставности и законитости чланова 6. и 9. Статута Општине Вишеград („Службени гласник Општине Вишеград“ бр. 8/05, 10/06, 12/07, 5/08, 10/08 – пречишћени текст, 3/11, 5/12 и 14/13).

          Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о усвајању грба Општине Вишеград број: 01-022-173/96 од 4. децембра 1996. године и Одлуке о проглашењу Мале Госпојине славом Општине Вишеград број: 01/1-023-31/93 од 6. септембра 1993. године, које је донијела Скупштина Општине Вишеград. 

О б р а з л о ж е њ е

          Клуб делегата из реда бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости чл. 6. и 9. Статута Општине Вишеград („Службени гласник Општине Вишеград“ бр. 8/05, 10/06, 12/07 и 5/08), Одлуке о усвајању грба Општине Вишеград број: 01-022-173/96 од 4. децембра 1996. године и Одлуке  о проглашењу Мале Госпојине славом Општине Вишеград број: 01/1-023-31/93 од 6. септембра 1993. године, које је донијела Скупштина Општине Вишеград. У иницијативи се наводи да  оспоренe oдредбе наведеног статута, које одређују изглед грба као симбола општине, те славу општине нису у сагласности са одредбама чл. 1. став 4. и чл. 10. Устава Републике Српске, које утврђују принципе конститутивности и равноправности народа и грађана, те недискриминације по било ком основу. Давалац иницијативе истиче да се у грбу општине Вишеград, који је дефинисан чланом 6. Статута, поред елемената историјског, културног и природног насљеђа налазе и елементи вјерског карактера који симболишу само један народ. Оспоравајући  одредбу члана 9. Статута, којом је прописано да је слава општине Рождество Пресвете Богородице ‒ Мала Госпојина, давалац  иницијативе  наводи да празници и славе јединица локалне самоуправе, као јавних институција, не могу имати вјерски карактер, јер се на тај начин други конститутивни народи доводе у дискриминирајући положај. У иницијативи нису наведени уставноправни разлози оспоравања наведених одлука.

         Скупштина Општине Вишеград је, у свом одговору, навела да је Статут чије су одредбе оспорене донесен на основу овлашћења из Закона о локалној самоуправи. Оспорени статут је, према наводима из одговора, усвојен једногласно на сједници Скупштине Општине одржаној 8. маја 2005. године. У одговору се, између осталог, наводи  да облик и садржај грба општине Вишеград изражавају историјско, природно и културно насљеђе ове општине (манастир Добрун изграђен  1343. године, а мост Мехмед-паше Соколовића 1571. године). У вези са оспореном одлуком  о слави  ове општине, у одговору се наводи да је донесена у оквиру овлашћења из Закона о славама и светковинама („Службени гласник Републике Српске“ број 19/92).

         Одредбама члана 6. Статута Општине Вишеград („Службени гласник Општине Вишеград“ бр. 8/05, 10/6, 12/7, 5/08, 10/08 ‒ пречишћени текст, 3/11, 5/12 и 14/13) прописано је да општина има своје симболе (став 1), да је симбол општине грб који је комбинација више симбола (став 2), да три куле средњовјековног града Павловића симболизују утемељење града, да је између двије планкиране површине стилизованог кањона смјештен манастир Добрун, а испод њега мост Мехмед паше Соколовића, те да су двије ријеке ‒ мања, Рзав, и већа, Дрина, увезане симболом саборности са четири оцила (ст. 3. и 4), а да у боји то изгледа овако: на свијетло плавој подлози тамно плаво су назначена брда и ријеке, манастир је бијеле боје, мост боје сиге, односно свијетлог окера, а да су на малом црвеном штиту оцила жуте боје, а читав грб је оивичен жутом бојом (став 5). Према оспореном члану 9. овог статута слава општине је Рождество Пресвете Богородице (Мала Госпојина).

        У „Службеном гласнику Општине Вишеград" број 10/08 објављен је пречишћен текст Статута Општине Вишеград ("Службени гласник Општине Вишеград" бр. 8/05, 10/06, 12/07 и 5/08).

        Оспорену Одлука о усвајању грба Општине Вишеград број: 01-022-173/96 од 4. децембра 1996. године  донијела је Скупштина Општине Вишеград на основу члана 14. Статута Општине Вишеград („Службени гласник Општине Вишеград“ бр. 6/94, 1/96, 2/96 и 4/96). Наведеном одлуком усваја се грб општине Вишеград израђен по идејном рјешењу групе аутора, чији је садржај детаљно описан (чл. 1. и 2).

       Скупштина Општине Вишеград донијела је Одлуку о проглашењу Мале Госпојине славом Општине Вишеград, број: 01/1-023-31/93 од 6. септембра 1993. године, на основу члана 4. Закона о славама и светковинама („Службени гласник Републике Српске“ број 19/92) и члана 5. Статута Општине Вишеград („Службени гласник Општине Вишеград“ број 1/93). Чланом 1. ове одлуке  прописано је да се проглашава Мала Госпојина славом општине Вишеград.

          Суд је утврдио да је одредбом члана 129. Статута Oпштине Вишеград ("Службени гласник Општине Вишеград" број 6/14) прописано да ступањем на снагу овог статута престаје да важи Статут Општине Вишеград („Службени гласник Општине Вишеград“ бр. 10/08 – пречишћени текст, 3/11, 5/12 и 14/13).

        Имајући у виду да је у току поступка оспорени статут престао да важи, Суд је, на основу члана 57. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), обуставио поступак, оцјењујући при томе да није потребно донијети одлуку због тога што нису отклоњене посљедице неуставности, односно незаконитости.

           Оцјењујући оспорену Одлуке о усвајању грба Општине Вишеград, Суд је утврдио да је Статут Општине Вишеград („Службени гласник Општине Вишеград“ бр. 6/94, 1/96, 2/96 и 4/96) који је назначен као правни основ за доношење оспорене одлуке престао да важи прије подношења иницијативе, јер је престао да важи  Закон о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 35/99, 20/01 и 51/01) на основу кога је тај Статут донесен.  Наиме, чланом 168. новог Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 97/13) прописано је да даном ступања на снагу овог закона престаје да важи ранији Закон о локалној самоуправи и сви прописи донесени на основу тог закона. Сагласно томе, Скупштина Општине Вишеград је донијела нови Статут Општине, који је објављен у „Службеном гласнику Општине Вишеград“ број 8/05.

          Имајући у виду насталу правну ситуацију,  Суд, на основу члана 37. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске, није прихватио иницијативу за оцјењивање уставности и законитости оспорене Одлуке о усвајању грба Општине Вишеград.

          Разматрајући оспорену Одлуку  о проглашењу  Мале Госпојине славом Општине Вишеград, Суд је утврдио да је Закон о славама и светковинама  („Службени гласник Републике Српске“  број 19/92) који је назначен као правни основ за доношење оспорене одлуке  престао да важи ступањем на снагу Закона о  празницима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 43/07).

         Имајући у виду да је Закон о славама и светковинама („Службени гласник Републике Српске“  број 19/92) који је назначен као правни основ за доношење оспорене одлуке  престао да важи прије подношења иницијативе за оцјењивање уставности и законитости оспорене одлуке, Суд је оцијенио да не постоје процесне претпоставке за вођење поступка и за одлучивање те, примјеном члана 37. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), није  прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости оспорене Одлуке о проглашењу Мале Госпојине славом Општине Вишеград.

        С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд je на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12)  одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

         На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву овoг рјешења.

         Ову рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број:У-36-4/10                                                                                                                                                    

9. април 2015. године                                                               ПРЕДСЈЕДНИК               

                                                                                                   УСТАВНОГ СУДА

                                                                                                     Џерард Селман