Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тач. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 25. марта 2015. године, д о н и о ј е
О Д Л У К У
Утврђује се да Правилник о платама општинских службеника и других запослених лица у Административној служби Општине Кнежево („Службени гласник Општине Кнежево“ број 7/13), у вријеме важења, није био у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13).
Утврђује се да Појединачни колективни уговор за запослене у Административној служби Општине Кнежево („Службени гласник Општине Кнежево“ бр. 9/13, 2/14 и 4/14) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о раду („Службени гласник Републике Српске“ бр. 38/00, 40/00, 47/02, 38/03, 66/03, 20/07 и 55/07 ‒ пречишћени текст).
О б р а з л о ж е њ е
Синдикална организација Административне службе Општине Кнежево, коју заступа Сузана Гојковић, предсједница овог синдиката, поднијела је Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности и законитости Правилника о платама општинских службеника и других запослених лица у Административној служби Општине Кнежево („Службени гласник Општине Кнежево“ број 7/13), који је донио начелник Општине Кнежево и Појединачног колективног уговора за запослене у Административној служби Општине Кнежево („Службени гласник Општине Кнежево“ број 9/13), који су закључили Синдикат Административне службе Општине Кнежево и начелник Општине Кнежево. У приједлогу се наводи да оспорени акти нису у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о раду („Службени гласник Републике Српске“ број 55/07 ‒ пречишћени текст) и Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13), те Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода. У образложењу, без навођења конкретних одредаба Устава и закона са којима су оспорени акти у несагласности, предлагач износи мишљење да начелник општине није овлашћен да правилником регулише права из радног односа, будући да се права из радног односа утврђују законом и колективним уговором. Предлагач, такође, наводи да у вријеме закључивања оспореног колективног уговора није спроведен поступак утврђивања репрезентативности синдиката на начин како је то прописано Законом о раду, а нити је остварена сарадња са другим синдикатом ‒ предлагачем, који је такође организован у Административној служби ове општине и има довољан број чланова. На основу изложеног предлаже да Суд утврди да оспорени акти нису у сагласности са Уставом и законом.
У одговору начелника општине, као једног од потписника оспореног појединачног колективног уговора се, поред осталог, наводи да је оспорени колективни уговор закључен са Синдикатом Административне службе Општине Кнежево, који заступа предсједница Митра Вуковић, из разлога што је овај синдикат доставио на увид Рјешење Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, број 16-12-1-3624 од 11. октобра 2013. године, да је уписан у регистар синдикалних организација који води ово министарство, као и да су прије закључивања овог уговора плате запослених у Административној служби ове општине биле прописане оспореним правилником, јер у овој служби није био организован синдикат који би био одговарајући партнер за закључивање појединачног колективног уговора. Поред тога, у одговору је детаљно образложио разлоге који су утицали на то да се начелнику одјељења за привреду и финансије утврди коефицијент 7 за обрачун плате, док је осталим начелницима одјељења утврђен коефицијент 10.
У одговору Синдиката Административне службе Општине Кнежево, који заступа предсједница Митра Вуковић наводи се да је у поступку закључивања оспореног колективног уговора учествовао овај синдикат, чија је репрезентативност утврђена 26. фебруара 2014. године, те да је овај синдикат покренуо управни спор код надлежног суда ради поништења Рјешења Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, број 16-12-1-3339/13 од 18. априла 2013. године, којим је у регистар синдикалних организација који води ово министарство уписана Синдикална организација Административне службе Општине Кнежево, коју заступа предсједница Сузана Гојковић, али да овај поступак још није правоснажно окончан. Уз то, у одговору су наведени разлози који су утицали на то да се начелнику одјељења за привреду и финансије утврди коефицијент 7 за обрачун плате, док је осталим начелницима одјељења утврђен коефицијент 10, а наведени разлози су идентични разлозима које је навео начелник општине у свом одговору.
Оспорени Правилник о платама општинских службеника и других запослених лица у Административној служби Општине Кнежево („Службени гласник Општине Кнежево“ број 7/13) донио је начелник Општине Кнежево на основу члана 72. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05, 118/05), члана 48. став 1. алинеја 18. Статута Општине Кнежево („Службени гласник Општине Кнежево“ бр. 1/06, 1/08 и 3/12), Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 114/07) и Правилника о систематизацији радних мјеста Административне службе Општине Кнежево („Службени гласник Општине Кнежево“ бр. 5/13, 6/13 и 7/13). Овим правилником утврђују се плате службеника и других радника који су распоређени на радна мјеста у складу са чланом 8. Правилника о систематизацији радних мјеста Административне службе Општине Кнежево („Службени гласник Општине Кнежево“ бр. 5/13, 6/13 и 7/13) (члан 1).
Појединачни колективни уговор за запослене у Административној служби Општине Кнежево („Службени гласник Општине Кнежево“ бр. 9/13, 2/14 и 4/14), с позивом на члан 160. Закона о раду (Службени гласник Републике Српске“ број 55/07 ‒ пречишћени текст) и члан 31. став 2. Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 114/07), закључили су 25. новембра 2013. године начелник општине Кнежево и предсједник Синдиката Административне службе Општине Кнежево. Овим колективним уговором се, како је то наведено у члану 1. овог акта, за запослене у Административној служби Општине Кнежево, уређују питања која нису на потпун и цјеловит начин уређена Законом о локалној самоуправи, Законом о раду или другим законом, Општим колективним уговором и Посебним колективним уговором, с тим да се одредбама овог Појединачног колективног уговора не може утврдити мањи обим права од права која су одређена наведеним правним актима. Прописано је и да ступањем на снагу овог колективног уговора престају да важе одредбе Правилника о платама општинских службеника и других запослених лица у Административној служби Општине Кнежево („Службени гласник Општине Кнежево“ број 7/13) (члан 10. став 3).
У вези са оцјеном оспореног Правилника о платама општинских службеника и других запослених лица у Административној служби Општине Кнежево („Службени гласник Општине Кнежево“ број 7/13), који је престао да важи ступањем на снагу Појединачног колективног уговора за запослене у Административној служби Општине Кнежево („Службени гласник Општине Кнежево“ број 9/13) Суд је, прије свега, имао у виду тачку 2. Амандмана XLII, којом је допуњен члан 115. став 1. Устава Републике Српске, према којој Уставни суд може оцјењивати уставност закона и уставност закона и других прописа и општих аката који су престали да важе ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године. Имајући у виду да је Правилник оспорен приједлогом од 10. априла 2014. године, а престао да важи 3. децембра 2013. године, Суд је утврдио да су испуњени Уставом утврђени услови за поступање Суда у овој уставноправној ствари.
За оцјену законитости оспореног правилника, по оцјени Суда, од значаја је Закон о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13), којим је уређен систем локалне самоуправе, а у оквиру тога и акти органа јединице локалне самоуправе, те запослени у органима јединица локалне самоуправе и њихов радноправни статус (члан 1. став 1). Према члану 43. ал. 7. и 8. овог закона начелник општине доноси одлуку о оснивању општинске управе, те правилник о организацији и систематизацији радних мјеста општинске управе. Овим законом је, такође, прописано да се права и обавезе запослених у општинској управи остварују у складу са законом и колективним уговором (члан 49. став 2), да се на права и дужности службеника која нису уређена овим законом примјењују општи прописи о раду и колективни уговор (члан 116а), те да службеник има право на плату која одговара његовом радном мјесту, сложености послова које обавља, времену проведеном на раду и резултатима рада, у складу са законом и колективним уговором (члан 146).
Имајући у виду да из наведених одредаба Закона о локалној самоуправи произлази да начелник општине доноси општи акт о оснивању општинске управе и општи акт о организацији и систематизацији радних мјеста општинске управе, те да се права и обавезе запослених у општинској управи остварују у складу са законом и колективним уговором, Суд је оцијенио да, за уређивање других односа који се тичу права и обавеза запослених у општинској управи, начелник нема овлашћења у закону. Како су оспореним правилником била уређена питања која сагласно наведеним одредбама Закона не могу бити предмет уређивања аката које доноси наченик општине, Суд је оцијенио да оспорени Правилник, у вријеме важења, није био у сагласности са Законом о локалној самоуправи. С обзиром на то да оспорени Правилник није био у сагласности са законом, а да према одредби члана 108. став 2. Устава Републике Српске, прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом, Суд је оцијенио да оспорени правилник није био у сагласности ни са Уставом.
Наводи начелника општине да у вријеме доношења оспореног Правилника у Административној служби Општине Кнежево није био организован синдикат који би њему, као послодавцу, био одговарајући социјални партнер за закључивање Појединачног колективног уговора су ирелевантни са становишта оцјене законитости оспореног Правилника, имајући у виду да из наведених одредаба Закона о локалној самоуправи не произлази могућност да се правилником уређују односи који се тичу права и обавеза запослених у општинској управи.
За оцјену основаности навода којима се оспорава Појединачни колективни уговор за запослене у Административној служби Општине Кнежево („Службени гласник Општине Кнежево“ бр. 9/13, 2/14 и 4/14), по оцјени Суда, од значаја су одредбе Закона о раду (Службени гласник Републике Српске“ бр. 38/00, 40/00, 47/02, 38/03, 66/03 и 20/07). Овим законом уређује се начин и поступак закључивања уговора о раду између радника и послодавца, радно вријеме радника, одмори и одсуства, плате и накнаде по основу рада, заштита права из радног односа, репрезентативност синдиката и послодаваца, закључивање и примјена колективних уговора, рјешавање спорова између радника и послодавца, учешће радника и синдиката у заштити права радника, престанак уговора о раду, надзор над примјеном закона и друга права и обавезе који настају по основу радног односа на територији Републике Српске (члан 1. став 1). Тако је чланом 9. став 2. овог закона прописано да се синдикалне организације уписују у регистар синдикалних организација, који прописује и води министарство надлежно за послове рада, а чланом 10. став 1. да се колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду ближе уређују права по основу рада, обим права и начин и поступак њиховог остваривања. Поред тога, овим законом је прописано да радник остварује право на плату у складу са колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду (члан 83. став 1), да репрезентативност синдиката код послодаваца утврђује послодавац у присуству заинтересованих синдиката у складу са овим законом (члан 127ђ. став 1), да у поступку утврђивања репрезентативности сидниката код послодавца учествују и представници синдиката основаних код послодавца (члан 127з. став 3), да се колективним уговорима ближе уређује обим и начин остваривања права и обавеза из радног односа, у складу са законом и другим прописима, поступак колективног уговарања, састав и начин рада тијела овлашћених за мирно рјешавање колективних спорова између радника и послодаваца, међусобни односи учесника у закључивању колективних уговора и друга питања од значаја за уређивање односа између радника и послодавца (члан 128), те да код закључивања колективног уговора, на страни радника може бити синдикат који има највећи број чланова (репрезентативни синдикат), или више синдиката истовремено, а на страни послодавца може бити послодавац, више послодаваца или удружење послодаваца на одговарајућем нивоу организовања (члан 130. став 4). Наведене одредбе Закона о раду одговарају одредбама чл. 1. став 1, чл. 9. став 2, чл. 10. став 1, чл. 90. став 1, чл. 147. став 1, чл. 150. став 3, чл. 158. и чл. 160. став 4. Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“ број 55/07 ‒ пречишћени текст).
Имајући у виду наведене законске одредбе, те наводе изнесене у приједлогу и одговорима потписника колективног уговора, као и достављену документацију, Суд је утврдио да оспорени Појединачни колективни уговор за запослене у Административној служби Општине Кнежево („Службени гласник Општине Кнежево“ бр. 9/13, 2/14 и 4/14) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о раду. Наиме, из наведених одредаба Закона о раду произлази да је основни услов законитости колективног уговора да буде закључен од стране овлашћених представника свих учесника, дакле надлежног органа послодавца и репрезентативне организације синдиката. У конкретном случају Суд је утврдио да су у Административној служби Општине Кнежево регистроване двије синдикалне организације и то: Синдикална организација Административне службе Општине Кнежево и Синдикат Административне службе Општине Кнежево, те да су обје уписане у регистар синдикалних организација које води надлежно министарство, а да је у поступку закључивања оспореног појединачног колективног уговора учествовао само Синдикат Административне службе Општине Кнежево, чија репрезентативност је утврђена рјешењем од 28. фебруара 2014. године („Службени гласник Општине Кнежево“ број 2/14), дакле послије закључења оспореног уговора. Из наведеног, дакле, произлази да у поступку закључивања оспореног Појединачног колективног уговора није учествовао синдикат чија је репрезентативност била утврђена у вријеме закључења уговора, а недостатак поменутог елемента формалне уставности и законитости доводи у питање тај акт у цјелини, без обзира на његову садржину, због чега је Суд утврдио да оспорени појединачни колективни уговор у цјелини није у сагласности са Законом о раду.
Полазећи од принципа утврђеног чланом 108. став 2. Устава, према коме прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом, Суд је утврдио да оспорени општи акт није у сагласности ни са Уставом.
С обзиром на то да је из наведених разлога Појединачни колективни уговор у цјелини несагласан са Уставом и законом, Суд се није упуштао у оцјену уставности и законитости појединих одредаба овог уговора, на које се приједлогом указује.
Суд, такође, није разматрао наводе предлагача да је оспореним општим актима повријеђена Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из разлога што предлагач није означио одредбе ове конвенције које су по његовом мишљењу повријеђене а нити је навео разлоге због којих сматра да су повријеђена права зајамчена Конвенцијом.
На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.
Број: У-36/14 ПРЕДСЈЕДНИК
25. март 2015. године УСТАВНОГ СУДА
Џерард Селман