Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 60. став 1. тач. а) и б) и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 22. децембра 2014. године, д о н и о ј е
О Д Л У К У
Утврђује се да члан 8. став 2. алинеја Ђ) Шеста платна група – послови на којима се захтијева стручност која се стиче високим образовањем (VII степен, односно са 180 или 240 ЕЦТС бодова) тачка 4. Руководилац шалтер сале...7,50 и тачка 8. Шеф рачуноводства...8,40 Појединачног колективног уговора за запослене у Административној служби Општине Шипово (“Службени гласник Општине Шипово” број 10/13) није у сагласности са Уставом и Законом о локалној самоуправи.
Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 25. Појединачног колективног уговора за запослене у Административној служби Општине Шипово и члана 30. овог колективног уговора у дијелу који гласи: “ступањем на снагу овог уговора престаје да важи Правилник о платама општинских службеника и других запослених радника у Административној служби Општине Шипово (“Службени гласник Општине Шипово” број 7/13)”.
О б р а з л о ж е њ е
Биљана Шегрт из Шипова дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање законитости Појединачног колективног уговора за запослене у Административној служби Општине Шипово број: 01/2-022-323/13 од 1. септембра 2013. године, који су закључили Синдикална организација Административне службе Општине Шипово и начелник Општине Шипово. Поред уопштеног оспоравања законитости Појединачног колективног уговора у цјелини, давалац иницијативе посебно оспорава законитост члана 8. став 2. овог уговора, јер сматра да се одредбама овог члана, у шестој платној групи, прописују послови руководиоца шалтер сале и послови шефа рачуноводства као руководећа радна мјеста, односно нижи организациони дијелови управљања, који нису предвиђени Правилником о раду Општине Шипово и због чега овај члан сматра несагласним и са чланом 110. Закона о локалној самоуправи. Поред тога, у иницијативи је наведено да се чланом 25. Појединачног колективног уговора супротно члану 10. и члану 158. Закона о раду прописује да се примања предсједника синдиката уговарају на терет послодавца, те да са истим одредбама Закона о раду није у сагласности и дио одредбе члана 30. Појединачног колективног уговора, којом је прописано да ступањем на снагу овог уговора престаје да важи Правилник о платама општинских службеника и других запослених радника у Административној служби Општине Шипово, јер овај правилник као посебан акт не представља садржај ни саставни дио Појединачног колективног уговора.
Разматрајући дату иницијативу Суд је рјешењем од 27. новембра 2013. године покренуо поступак за оцјењивање уставности члана 8. став 2, члана 25. и члана 30, у дијелу који гласи: “ступањем на снагу овог уговора престаје да важи Правилник о платама општинских службеника и других запослених радника у Административној служби Општине Шипово (“Службени гласник Општине Шипово” број 7/13)”, Појединачног колективног уговора за запослене у Административној служби Општине Шипово број: 01/2-022-323/13 од 1. септембра 2013. године који су закључили Синдикална организација Административне службе Општине Шипово и начелник Општине Шипово.
Одговор на рјешење о покретању поступка Суду је доставио начелник Општине Шипово, у коме је наведено да је иницијатива у цијелости неоснована и да оспореним колективним уговором није утврђен мањи обим права од права утврђених Законом о раду, Општим и Посебним колективним уговором. У вези с тим истиче да је управо оспореним чланом 8. Појединачног колективног уговора имплементиран члан 6. Посебног колективног уговора и да је произвољна тврдња даваоца иницијативе да се овим уговором утврђују радна мјеста или организациони дјелови, те да су коефицијенти за обрачун плата утврђени само за она радна мјеста која су одређена Правилником о систематизацији. Поред тога, у одговору је наведено да оспореним колективним уговором нису предвиђене ниже организационе јединице од одјељења, те да називи радних мјеста шефа рачуноводства и руководиоца шалтер сале немају никакве везе са шефом одсјека, односно да радна мјеста ових назива не подразумијевају никакву случност ни по основу назива, послова или одговорности радног мјеста шефа одсјека. Такође, сматра да је ствар цјелисходне процјене начелника општине која ће радна мјеста бити систематизована, те њихови називи, као и то да је то у контексту чињенице да су оспореним колективним уговором утврђени коефицијенти за обрачун плате само за она радна мјеста која су као таква утврђена Правилником о организацији и систематизацији радних мјеста. Доносилац оспореног акта сматра да не постоји правни основ за оспоравање ни члана 25. Уговора којим су, како је наведено, регулисани услови за рад синдиката у складу са одредбама чл. 23. до 27. Посебног колективног уговора, као и то да је поступајући по налогу Министарства управе и локалне самоуправе одлучено да ступањем на снагу Уговора престаје да важи Правилник о платама. С обзиром на то да сматра да није било разлога за подношење иницијативе, односно да су потписници Уговора поступали у складу са законом и по налогу наведеног министарства, као и то да је Уговор објављен у службеном гласилу и донесен на начин, по поступку и, од органа утврђених законом, и да су сви запослени равноправни и у погледу права и у погледу обавеза, начелник општине предлаже да се иницијатива не прихвати.
Одговор на рјешење о покретању поступка Суду је доставила и Синдикална организација Административне службе Општине Шипово, у коме наводе да иницијативу сматрају неоснованом, односно да се оспореним појединачним уговором, који је закључен на основу Закона о раду и Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске, регулишу права и обавезе и одговорности запослених која нису уређена на цјеловит начин прописима више правне снаге. Такође наводе да је легитимно право учесника у потписивању уговора да пропишу да се коефицијенти за обрачун плата не могу утврдити испод висине утврђене посебним колективним уговором и да оспореним чланом нису прописана руководећа радна мјеста нижих организационих јединица од одјељења, као ни организациони облици унутар одјељења. Сматрају, наиме, да се из достављеног извода важеће Ситематизације радних мјеста за одјељење за привреду и финансије види да не постоје нижи организациони облици, односно да радна мјеста руководиоца шалтер сале и шефа рачуноводства, дефинисана са одређеним радним искуством и положеним стручним испитом, спадају у категорију службеника, али без права руковођења посебним организационим јединицама. Исто тако, ни оспорени члан 25. Уговора, како је наведено, није супротан одредбама чл. 23-27 посебног колективног уговора, а у погледу оспоравања члан 30. Уговора истичу да је небитно да ли је Правилник о платама стављен ван снаге овим уговором или посебним актом градоначелника, с обзиром на то да је градоначелник учесник у потписивању Уговора.
Синдикална организација Административне службе Општине Шипово и начелник Општине Шипово, на основу члана 146. и члана 157. Закона о локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 101/04, 42/05 и 118/05), члана 160. став 1. Закона о раду – пречишћени текст (“Службени гласник Републике Српске” број 55/07) и члана 6. и 31. став 2. Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 114/07) закључили су Појединачни колективни уговор за запослене у Административној служби Општине Шипово (“Службени гласник Општине Шипово” број 10/13). Оспореним чланом 8. став 2. овог колективног уговора прописано је да се висина коефицијената за обрачун плата запослених у Административној служби Општине Шипово не може утврдити испод висине утврђене платним групама у складу са Посебним колективним уговором за запослене у области локалне самоуправе РС, а висина коефицијената у оквиру платних група разврстава се према радним мјестима утврђеним правилником о организацији и систематизацији радних мјеста Административне службе Општине Шипово и то: алинеја Ђ) Шеста платна група – послови на којима се захтијева стручност која се стиче високим образовањем (VII степен, односно са 180 или 240 ЕЦТС бодова) тачка 4. Руководилац шалтер сале...7,50 и тачка 8. Шеф рачуноводства...8,40. Оспореним чланом 25. Појединачног колективног уговора прописано је да су потписници овог колективног уговора сагласни да се у потпуности примјењују одредбе члана 23–27. Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске које се односе на услове за рад синдиката, а чланом 30. Појединачног колективног уговора, у оспореном дијелу, прописано је да ступањем на снагу овог уговора престаје да важи Правилник о платама општинских службеника и других запослених радника у Административној служби Општине Шипово (“Службени гласник Општине Шипово” број 7/13).
Одредбама члана 39. ст. 1. и 5. Устава Републике Српске утврђено је да свако има право на рад и слободу рада и свако по основу рада има право на зараду, у складу са законом и колективним уговором, а уставном одредбом члана 108., прокламована је обавезна сагласност прописа и других општих аката са законом.
Чланом 10. став 1. и чланом 128. Закона о раду (“Службени гласник Републике Српске” бр. 38/00, 40/00, 47/02, 38/03 и 20/07), односно чланом 10. став 1. и чланом 158. Закона о раду – пречишћени текст (“Службени гласник Републике Српске” број 55/07) прописано је да се колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду ближе одређују права по основу рада, обим права и начин и поступак њиховог остваривања и да се колективним уговором ближе одређују обим и начин остваривања права и обавеза из радног односа, у складу са законом и другим прописима, поступак колективног уговарања, састав и начин рада тијела овлашћених за мирно рјешавање колективних спорова између радника и послодаваца, међусобни односи учесника у закључивању колективних уговора и друга питања од значаја за уређивање односа између радника и послодаваца. Поред наведеног, овим законом је прописано: да у складу са колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду, радник има право на увећање плате по основу отежаних услова рада, радног стажа, прековременог рада, рада ноћу, рада празником и другим данима у које се по закону не ради (члан 85); да радник има право на накнаду плате за вријеме одсуствовања са рада у случајевима предвиђеним овим законом, колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду (члан 86); да се колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду ближе уређују случајеви и услови за остваривање права на накнаду плате, висина накнада, начин исплате и друга питања у вези са остваривањем права радника на накнаду плате (члан 87. став 1) и да накнада плате за вријеме коришћења годишњег одмора, државног празника, привремене спријечености за рад због повреде на раду или професионалне болести, као и за вријеме прекида рада због пропуста послодавца да предузме одговарајуће мјере заштите на раду, износи у висини од 100% просјечне плате коју је радник остварио у одговарајућем предходном периоду, или од плате коју би оствари да је био на раду (члан 88. став 1).
Законом о локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 101/04 и 42/05 и 118/05), чланом 110, прописано је да у административној служби јединице локалне самоуправе послове обављају општински, односно градски службеници, технички и помоћни радници, а чланом 111, да се службеницима у смислу овог закона сматрају лица која обављају сљедеће послове: 1. секретар скупштине јединице локалне самоуправе, 2. начелник одјељења, 3. шеф одсјека, 4. стручни савјетник, 5. самостални стручни савјетник, 6. виши стручни сарадник и 7. стручни сарадник. Поред наведеног, одредбом члана 118. став 2. тачка 4. овог закона прописано је да поред општих услова, потребно је да лице испуњава и друге услове утврђене законом, другим прописом или правилником о организацији и систематизацији радних мјеста у административној служби јединице локалне самоуправе.
Посебним колективним уговором за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 114/07), који су закључили Синдикат управе Републике Српске и Министарство управе и локалне самоуправе, у члану 24. тач. б) и в), прописано је да послодавац обезбјеђује синдикату услове за његово дјеловање: накнаду плате у висини од 15% предсједнику или повјеренику синдиката код послодавца до 100 радника, односно за сваких наредних 100 радника још по 2,5% на основну плату и накнаду од 25% на основну плату за професионално обављање функције предсједника (повјереника), гдје је број запослених преко 500, о чему се закључује посебан уговор.
Имајући у виду садржај наведених уставних и законских одредаба, Суд је оцијенио да оспорена одредба члана 8. став 2. алинеја Ђ) Шеста платна група – послови на којима се захтијева стручност која се стиче високим образовањем (VII степен, односно са 180 или 240 ЕЦТС бодова) тачка 4. Руководилац шалтер сале...7,50 и тачка 8. Шеф рачуноводства...8,40 Појединачног колективног уговора за запослене у Административној служби Општине Шипово није у сагласности са чланом 111. Закона о локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 101/04 и 42/05 и 118/05). Наиме, оспореном одредбом се, по оцјени Суда, поред законом утврђених послова општинских, односно градских службеника у административној служби јединице локалне самоуправе, уводе и нови послови руководиоца шалтер сале и шефа рачуноводства, чиме су Синдикална организација Административне службе Општине Шипово и начелник Општине Шипово прекорачили своја уставна и законска овлашћења и преузели улогу законодавца. Поред наведеног, Суд је оцијенио да је оваквим прописивањем нарушен и уставни принцип обавезне сагласности општих аката са законом из члана 108. став 2. Устава Републике Српске.
Оцјењујући оспорену одредбу члана 25. Појединачног колективног уговора, Суд је утврдио да нема препрека да се потписници овог колективног уговора договоре да у потпуности примјењују одредбе члана 23–27. Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске, које се односе на услове за рад синдиката. Због тога Суд иницијативу у овом дијелу није прихватио, а при томе се није упуштао у оцјену законитости наведених одредаба Посебног колективног уговора.
У погледу оцјењивања оспореног члана 30. Појединачног колективног уговора Суд је имао у виду да се према Закону о раду права обавезе и одговорности запослених могу уређивати колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду (члан 10), па како је у овом случају поступљено сагласно томе, иницијативу у овом дијелу није прихватио.
На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку, Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.
Број: У-66/13 ПРЕДСЈЕДНИК
22. децембар 2014. године УСТАВНОГ СУДА
Џерард Селман