Одбија се приједлог за утврђивање неуставности чланова 28. и 41. Закона о измјенама и допунама Закона о привредним друштвима („Службени гласник Републике Српске“ број 100/11).

 

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Удружење акционара инвестиционих фондова Републике Српске, које заступа мр Синиша Божић, предсједник Управног одбора Удружења, поднијело је Уставном суду Републике Српске приједлог за утврђивање неуставности чланова 28. и 41. Закона о измјенама и допунама Закона о привредним друштвима („Службени гласник Републике Српске“, број 100/11). Подносилац приједлога сматра да нормирање као у оспореном члану 28. измјена и допуна Закона, које утврђује да квалификовану већину гласова чини двотрећинска већина гласова присутних акционара и акционара који гласају писменим путем, умјесто дотадашње 2/3 већине гласова укупног броја акционара, те нормирање члана 41. измјена и допуна Закона којим је омогућено да оснивачки акт акционарског друштва може бити измијењен овако редефинисаном квалификованом већином, није у складу са члановима 5. и 50. Устава Републике Српске. Повреду члана 5. Устава, односно његовог сегмента који јемчи права и „другим мањинама“, подносилац приједлога налази у, наводној, незаштићености интереса мањинских акционара истичући да и они представљају својеврсну друштвену мањину. Наводи се да законско рјешење из оспорених чланова не погодује укрупњавању капитала, јер контролни акционари могу управљати друштвом и са 33% укупног броја гласова те мањински акционари, са управљачког становишта, губе сваки значај. Исто тако, овакво прописивање утиче на стварање огромне диспропорције у нивоу остварених имовинских права ових двију група акционара. Мањински акционари, са друге стране, због уситњених улога и немају интерес за управљањем друштвом, нити интерес за остваривањем својих акционарсих права с обзиром на то да не остварују ни принос по основу дивиденде. Подносилац приједлога сугерише да је законодавац, који је очигледно сматрао да је ранију дефиницију квалификоване већине превисоко поставио, могао ову материју другачије регулисати руководећи се примјерима из земаља у окружењу.

У одговору Народне скупштине Републике Српске се истиче да су наводи изнесени у приједлогу непрецизни и неосновани те да указују на незадовољство оспореним законским рјешењем, а да указивање на могућа другачија рјешења није од уставноправног значаја. Законодавац је, како се наводи, дефинишући квалификовану већину као у оспореним члановима Закона, усвојио оптимално рјешење које неће доводити до блокаде рада скупштине акционарског друштва, а мањински акционари имају могућност да, уз правичну накнаду, напусте акционарско друштво. Народна скупштина је на овај начин поступала у складу са обавезом да усваја сврсисходно законодавство, а, истичу, није у надлежности Уставног суда да цијени оправданост законодавне политике.

 

Оспореним чланом 28. Закона о измјенама и допунама Закона о привредним друштвима („Службени гласник Републике Српске“ број 100/11), којим је измијењен члан 284. став 2. Закона о привредним друштвима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 127/08 и 58/09), утврђено је да, када је овим законом прописана квалификована већина за доношење одлуке о одређеном питању, та већина представља позитивно гласање најмање 2/3 гласова присутних и акционара који гласају писаним путем и који посједују акције са правом гласа о том питању, ако су испуњени услови из члана 283. Закона.

 У оспореном члану 41. Закона о измјенама и допунама Закона о привредним друштвима („Службени гласник Републике Српске“ број 100/11), којим је у потпуности мијењан члан 330. Закона о привредним друштвима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 127/08 и 58/09), прописано је да се оснивачки акт може измијенити квалификованом двотрећинском већином присутних и акционара који гласају писаним путем, а који посједују акције са правом гласа, по приједлогу управног одбора, ако су испуњени услови из члана 283. Закона; да се уз приједлог управног одбора из става 1. овог члана доставља и писано образложење предложених измјена, изјава управног одбора да ће измјене бити укључене у дневни ред скупштине, као и обавјештење о праву несагласних акционара на накнаду вриједности својих акција, ако се предложеним измјенама умањују права акционара предвиђена оснивачким актом и овим законом; да ако акционари са повлашћеним акцијама имају право гласања као класа акција о измјенама оснивачког акта, сматра се да је та измјена усвојена ако је за измјену гласала квалификована већина сваке класе акција, која је овлашћена да гласа групно, као и уколико је за измјену гласала квалификована већина из члана 284. став 2. Закона, те да скупштина може овластити управни одбор да сачини пречишћени текст оснивачког акта на основу усвојених одлука којима се мијења оснивачки акт.

Чланом 283. Закона, на који се законодавац позива у оспореним члановима, детаљно је, уважавајући различите практичне ситуације, нормиран предмет кворума за сједницу скупштине акционара.

 

У поступку оцјењивања уставности оспорених чланова Закона, Суд је имао у виду да је чланом 5. Устава Републике Српске утврђено да се уставно уређење Републике  темељи, између осталог, и на, социјалној правди, владавини права, тржишној привреди, заштити права етничких група и других мањина; да је чланом 49. Устава утврђено да се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу Устава, осим ако је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом, те да се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање. У складу са чланом 50. Устава, економско и социјално уређење заснива на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, док је тачкама 6, 9. и 18. Амандмана XXXII на Устав, којим је замијењен члан 68. Устава, утврђено је да Република уређује и обезбјеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, правни положај предузећа и других организација и контролу законитости располагања средствима правних лица и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом.

 

Суд је, исто тако, имао у виду да је Закон о привредним друштвима  („Службени гласник Републике Српске“ бр. 127/08, 58/09, 100/11 и 67/13) уредио оснивање привредних друштава, управљање друштвима, права и обавезе оснивача, ортака, чланова и акционара, повезивање и реорганизацију (статусне промјене и промјене правне форме привредних друштава) и ликвидацију привредних друштава (члан 1). Чланом 17. Закона о измјенама и допуна Закона о привредним друштвима који је објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 67/13, а којим је у потпуности измијењен члан 435. Закона о привредним друштвима  („Службени гласник Републике Српске“ бр. 127/08, 58/09, 100/11), прописано је да: акционар може да тражи од друштва да откупи његове акције ако гласа против одлуке или се уздржи од гласања за одлуку: а) о промјени оснивачког акта друштва којом се умањују његова права прописана оснивачким актом или законом, б) о статусној промјени, в) о промјени правне форме, г) о промјени времена трајања друштва, д) о претварању отвореног акционарског друштва у затворено у складу са овим законом и прописима којим се уређује тржиште хартија од вриједности, ђ) којом се одобрава стицање, односно располагање имовином велике вриједности, е) којом се мијењају његова друга права, ако је оснивачким актом одређено да акционар из тог разлога има право на несагласност и право да захтијева откуп својих акција и ж) о повлачењу једне или више класе акција са уређеног тржишта у смислу закона којим се уређује тржиште хартија од вриједности; право на откуп акција има и акционар који није присуствовао сједници скупштине акционара на којој се одлучује о питањима из става 1. овог члана, ако у року из става 6. тачка б) поднесе захтјев за откуп његових акција; акционар који затражи од друштва да откупи његове акције у складу са ставом 6. овог члана не може оспоравати одлуку друштва на којој заснива то своје право; одлука из става 1. овог члана обавезно садржи одредбу о томе да ступа на снагу давањем изјаве у писаној форми предсједника управног одбора, односно директора, ако друштво нема управни одбор, да је свим несагласним акционарима вриједност њихових акција у цијелости исплаћена у складу са ст. 7. до 13. овог члана; саставни дио материјала за скупштину на којој се доноси одлука из става 1. овог члана је: а) обавјештење о правима несагласних акционара на откуп њихових акција и формулар захтјева за остваривање тог права, који садржи поља у која се уноси име, односно пословно име акционара и његово пребивалиште, односно сједиште, као и број и класа акција чији се откуп захтијева и б) податак о књиговодственој вриједности акција, податак о тржишној вриједности акција утврђеној у складу са чланом 436. став 1. овог закона и податак о процијењеној вриједности акција утврђеној у складу са чланом 186. Закона, при чему се ове вриједности утврђују на дан доношења одлуке о сазивању сједнице скупштине акционара; ако намјерава да оствари право на откуп његових акција, несагласни акционар захтјев из става 3. овог члана може доставити друштву: а) на сједници скупштине акционара на којој се доноси одлука из става 1. овог члана, и то предсједнику скупштине или лицу кога предсједник скупштине овласти или б) у року од 15 дана од дана закључења сједнице скупштине акционара на којој се доноси одлука из става 1. овог члана; друштво је обавезно да у року од 60 дана од дана истека рока из става 6. тачка б) овог члана несагласном акционару исплати вриједност акција које су предмет захтјева, која је једнака највишој вриједности из става 5. тачка б) овог члана; пренос акција исплаћених у складу са ставом 7. овог члана извршиће се у складу са прописима Централног регистра; несагласни акционар може тужбом надлежном суду против друштва тражити исплату: а) разлике до пуне вриједности његових акција утврђене у складу са ставом 7. овог члана, ако сматра да му је на име откупне цијене за његове акције исплатило износ нижи од те вриједности усљед тога што је било која од тих вриједности из става 5. тачка б) овог члана погрешно утврђена или ако је друштво извршило само дјелимичну исплату и б) пуне вриједности његових акција утврђене у складу са ставом 7. овог члана, ако му друштво није извршило исплату по том основу, а поднио је захтјев у складу са ставом 6. овог члана; тужба из става 9. овог члана подноси се најкасније у року од 30 дана од дана извршене исплате у складу са ставом 7. овог члана, односно од истека рока за исплату ако исплата није извршена; ако је поднесено више од једне тужбе из става 9. овог члана, поступци се спајају; ако суд правноснажном пресудом донесеном у поступку по тужби из става 9. овог члана обавеже друштво да несагласном акционару исплати разлику до пуне вриједности акција, односно пуну вриједност акција, друштво има обавезу да свим другим несагласним акционарима исте класе акција призна и исплати исту вриједност акција, независно од чињенице да ли су ти акционари поднијели тужбу из става 9. овог члана; ако друштво не поступи у складу са ставом 12. овог члана у року за извршење пресуде, сваки несагласни акционар може тужбом надлежном суду тражити исплату разлике до пуне вриједности акција, односно вриједност акција која је утврђена том пресудом.

 

          Узимајући у обзир Уставом утврђене републичке ингеренције као и карактер и природу одредаба Закона, Суд је оцијенио да је законодавац поступао у границама својих овлашћења када је оспореним чланом 28. прописао да је за одлучујућу квалификовану већину довољно позитивно гласање 2/3 присутних и акционара који гласају писаним путем, односно када је, оспореним чланом 41, за измјене оснивачког акта друштва предвидио на овај начин дефинисану квалификовану већину. У надлежности је законодавца да уређујући област од значаја за функционисање акционарских друштава нормира, између осталог, и њихов поступак рада и доношења одлука, те да дефинише већину потребну за легитимно одлучивање. Суд је утврдио да је законодавац, дефинишући, чланом 17. Закона о измјенама и допуна Закона о привредним друштвима који је објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 67/13, услове и нужне процедуре за остваривање права несагласних акционара на иступање из друштва путем захтјева за откуп акција, као и предвиђајући заштиту пред редовним судовима у остваривању оваквог њиховог права, уредио оквир у коме је могуће постићи избалансиран однос интереса већинских и мањинских акционара, односно осигурати да ниједна страна не сноси превелик терет. С обзиром на то да економске слободе, које, између осталог, подразумијевају и самосталност привредних субјеката, слободу тржишта, равноправност свих облика својине те забрану монопола, нису апсолутне већ су одређене законима и инструментима економске и социјалне политике, а у складу са актуелним потребама друштва, Суд је оцијенио да је у искључивој надлежности законодавца да овакве потребе процијени, те да руководећи се истима, усваја адекватну легислативу. У складу са чланом 115. Устава, није у надлежности Суда да цијени оправданост овакве законодавне политике. Имајући у виду изложено Суд је оцијенио да су оспорене одредбе Закона у сагласности са чланом  50. Устава.

            Надаље, члан 5. став 1. алинеја 10. Устава, који јемчи заштиту права етничких група и других мањина, подразумијева њихову заштиту од асимилације, а кроз омогућавање очувања етничких специфичности. Уставотворац прави дистинкцију између етничке групе као мањине која нема формирану националну државу, те других мањина као националних група које живе ван матичне државе. Термин мањина се, у контексту члана 5. Устава, односи на националне мањине, а не на мањинске друштвене групе генерално, те је, Суд, стога, оцијенио да оспорене законске одредбе нису у супротности са предметним уставним начелом.

           Имајући у виду изложено Суд је оцијенио да су оспорене одредбе Закона у сагласности са члановима 5. и 50. Устава.

     

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

 

         Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић

 

 

 

Број: У-58/13                                                                              ПРЕДСЈЕДНИК

28. мај 2014. године                                                               УСТАВНОГ СУДА

                                                                                                           

                                                                                                       Џерард Селман