Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 29. новембра 2023. године,      д о н и о   ј е

                                                                   

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности Закона о измјени Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 60/23) и Закона о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине („Службени гласник Републике Српске“ број 60/23).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Жељко Ћајић из Модриче дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности Закона о измјени Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 60/23) и Закона о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине („Службени гласник Републике Српске“ број 60/23). У иницијативи се наводи да је предсједник Републике Српске донио дана 7. јула 2023. године Указ о проглашењу Закона о измјени Закона о објављивању закона  и других прописа Републике Српске и Указ о проглашењу Закона о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине. Ти Укази су заједно са наведеним законима објављени у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 60/23. Даље наводи да је Народна скупштина Републике Српске наведене законе усвојила на седмој и осмој посебној сједници које су одржане 21. и 27. јуна  2023. године и да је поступак у Вијећу народа Републике Српске завршен 4. јула доношењем Одлуке Клуба делегата бошњачког народа број 03/8.02-3-21-2/23, којом је поништена Одлука Клуба делегата бошњачког народа број 03/8.02-3-21/23 од 26.6.2023. године, односно актом Вијећа народа Републике Српске број 03/2.01-020-308/23 од 6.7.2023. године. По мишљењу даваоца иницијативе, наведени Укази, а и сами закони су  неуставни јер је у току законодавног поступка високи представник за Босну и Херцеговину, дана 1. јула 2023. године, донио Одлуке  којима се спречава  ступање на снагу наведених закона. Наводи да је законодавни поступак усвајања, проглашења и објављивања по којима су оспорени закони усвојени у супротности са чланом 5. алинеја 4, чланом 70, 80 и 108. став 1. Устава Републике Српске, чланом И/2 Устава Босне и Херцеговине и  Анексом X Дејтонског мировног споразума.

У одговору који је доставила Народна скупштина Републике Српске у цијелости се оспорава предметна иницијатива и детаљно се образлаже поступак доношења оспорених закона и положај високог представника за Босну и Херцеговину. Наводе да подносилац иницијативе погрешно и произвољно тумачи одредбе чл. 5, 70, 80. и 108. Устава Републике Српске, наводећи да конкретне одредбе Устава управо прописују процедуру доношења закона, као и надлежности Народне скупштине Републике Српске, предсједника Републике и Уставног суда Републике Српске, те да исте представљају уставни основ за доношење оспораваних закона. Даље наводе да је чланом 1. Устава прописано да Република Српска самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције; да члан 5. алинеја 4. Устава регулише уставно уређење Републике Српске које се темељи на владавини права; да члан 69. Устава прописује и то да уставотворну и законодавну власт остварује Народна скупштина те да ће законодавну власт у Републици Српској вршити Народна скупштина и Вијеће народа; да су у члану 70. прописане  надлежности Народне скупштине, а између осталих и доношење закона; да у складу са чланом 80. Устава предсједник Републике указом проглашава закон у року од седам дана од дана његовог усвајања у Народној скупштини; да члан 108. став 1. Устава прописује да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом; да члан 109. Устава прописује да закони, други прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања осим ако из нарочито оправданих разлога није предвиђено да раније ступе на снагу. У одговору се наводи да је Народна скупштина Републике Српске управо у складу са наведеним уставним одредбама донијела Закон о измјени Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске. Предметни закон Народна скупштина Републике Српске разматрала је и усвојила 21. јуна 2023. године, на седмој посебној сједници. Дана 4. јула 2023. године Клуб Бошњака у Вијећу народа Републике Српске донио је Одлуку о повлачењу Одлуке о повреди виталног националног интереса бошњачког народа, те је на тај начин окончана процедура у Вијећу народа Републике Српске. Користећи се уставним овлашћењима датим у члану 80. став 1. тачка 4. Устава, предсједник Републике прогласио је овај закон Указом, број 01-020-3382/23 од 7. јула 2023. године, те је исти објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“, број 60/23. Имајући у виду наведено, јасно је, да је Закон о измјени Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске донесен по поступку и на начин утврђен у складу са уставним и законским процедурама и овлашћењима. Такође, у складу са наведеним уставним одредбама, Народна скупштина Републике Српске је на осмој посебној сједници, 27. јуна 2023. године, усвојила и Закон о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине. Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске донио је Одлуку, број 03/8.02-3-22/23 од 4. јула 2023. године, о одбијању да се разматрају материјали које је Народна скупштина Републике Српске усвојила на осмој посебној сједници. Вијеће народа Републике Српске је актом број 03/2.01-020-308/23 од 6. јула 2023. године обавијестило Народну скупштину да предметни закон не спада у питања повреде виталног националног интереса бошњачког народа, чиме су се испунили формалноправни услови за доношење указа за проглашење закона, којег је, затим, на основу овлашћења датих Уставом Републике Српске донио предсједник Републике. Закон је ступио на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“, број 60/23, а на основу Одлуке Народне скупштине Републике Српске о пријевременом ступању на снагу Закона о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, број 02/1-021-725/23 од 27. јуна 2023. године. Полазећи од наведеног, у одговору се сматра да су оспоравани закони донесени у складу са Уставом Републике Српске, те истичу да у поступку доношења закона Устав не познаје овлашћења високог представника за доношење одлука којим спријечава ступање на снагу закона, донесених по Уставом прописаној процедури и од стране надлежних органа Републике Српске. Поред изнесених чињеница, као и таксативно наведене законодавне процедуре доношења предметних закона, а с обзиром на то да се једини разлог за наводну неуставност предметних закона проналази у одлукама високог представника за Босну и Херцеговину, у одговору на иницијативу доносилац оспорених закона прије свега подсјећа да је Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини (1995) међународни мировни споразум, а темељни документ на чијим начелима је споразум настао је Повеља Уједињених нација и друга међународна документа. Напомињу да високог представника за Босну и Херцеговину именује Савјет безбједности Уједињених нација у складу са чланом 1. Анекса 10 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. У одговору се посебно истиче да су сви досадашњи високи представници именовани у складу са наведеним изузев Кристијана Шмита, јер Нацрт резолуције којим се даје сагласност на именовање високог представника у Босни и Херцеговини није усвојен и засад не постоји ниједна резолуција којом је сагласност дата. С обзиром на наведено, у одговору се износи мишљење да Кристијан Шмит није именован у складу са чланом 1. став 2. Анекса 10 Општег оквирног споразума и да се због тога не може сматрати високим представником у Босни и Херцеговини. Слиједом наведеног, истом није дато овлашћење за доношење одлука којима се узурпира и задире у законодавну власт у Босни и Херцеговини или Републици Српској. Дакле, очигледно је да су у предметним случајевима дужности предсједника Републике Српске извршене у складу са Уставом Републике Српске. У вези са дијелом иницијативе који се тиче неусаглашености предметних закона са Уставом Босне и Херцеговине, у одговору се указује да члан 115. став 1. Устава Републике Српске прописује да Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом Републике Српске, те није надлежан да оцјењује сагласност закона које је донијела Народна скупштина Републике Српске са Уставом Босне и Херцеговине. С обзиром на наведено предлажу да Уставни суд Републике Српске предметну иницијативу не прихвати.

Закон о измјени Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске изгласала је  Народна скупштина Републике Српске на седмој посебној сједници, одржаној 21. јуна 2023. године. Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске донио је Одлуку број: 03/8.02-3-21-2/23 од 4. јула 2023. године, којом се поништава Одлука Клуба делегата бошњачког народа, број 03/8.02-3-21/23 од 26. јуна 2023. године, којом је покренут поступак заштите виталног националног интереса бошњачког народа на поменути закон. Закон је проглашен Указом предсједника Републике Српске број: 01-020-3382/23 од 7. јула 2023. године и објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 60/23.

Закон о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине изгласала је Народна скупштина Републике Српске на осмој посебној сједници, одржаној 27. јуна 2023. године. Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске донио је Одлуку број: 03/8.02-3-22/23 од 4. јула 2023. године, о одбијању да се разматрају материјали које је Народна скупштина Републике Српске усвојила на осмој посебној сједници, одржаној 27. јуна 2023. године. Вијеће народа Републике Српске својим актом, број: 03/2.01-020-308/23 од 6. јула 2023. године, обавијестило је Народну скупштину Републике Српске да наведени закон не спада у питања повреде виталног националног интереса бошњачког народа. Закон је проглашен Указом предсједника Републике Српске број: 01-020-3396/23 од 7. јула 2023. године и објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 60/23.      

Приликом разматрања навода из иницијативе, Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено: да се уставно уређење Републике темељи, између осталог, на владавини права, парламентарној демократији и подјели власти (члан 5. алинеје 4. и 7); да законодавну власт у Републици Српској врше Народна скупштина и Вијеће народа. Закони и други прописи које изгласа Народна скупштина, а који се тичу питања виталног националног интереса било којег од конститутивних народа ступају на снагу тек након усвајања у Вијећу народа (члан 69. став  2. који је допуњен тачком 1. Амандмана LXXVI); да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте (члан 70. тачка 2), као и Амандман LXXXII, којим је допуњен члан 70. Устава тако да је утврђена заштита виталних националних интереса конститутивних народа те је, поред осталог, прописано да ће се закони или други прописи или акти које изгласа Народна скупштина доставити и разматрати од стране Вијећа народа ако се исти односи на витални интерес дефинисан у Амандману ЛXXВИИ; да право предлагања закона, других прописа и општих аката имају предсједник Републике, Влада, сваки народни посланик или најмање 3000 бирача (Амандман XXXVIII којим је замијењен члан 76); да Народна скупштина уређује свој рад и организацију и начин остваривања права и дужности посланика (члан 78); да предсједник Републике указом проглашава закон у року од седам дана од дана његовог усвајања у Народној скупштини (тачка 2. Амандмана XL којим је замијењена тачка 4. став 1. члана 80); да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом (члан 108. став 1); да прије ступања на снагу, закони, други прописи и општи акти државних органа се објављују у одговарајућем службеном гласилу (члан 109. став 2).

Из документације која је достављена Суду утврђено је да је Народна скупштина Републике Српске изгласала на седмој посебној сједници, одржаној  21. јуна 2023, године,  Закон о измјени Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске, који је достављен и разматран од стране Вијеће народа. Увидом у допис Народне скупштине који је упућен предсједнику Републике Српске под бројем 02/1-772/23 од 7. јула 2023. године утврђено је да се на основу члана 214. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број: 66/20) доставља, ради проглашења Закон о измјени Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске, број 02/1-021-696/23 уз напомену да је Клуб делегата бошњачког народа донио Одлуку број: 03/8.02-3-21-2/23 од 4. јула 2023. године, којом се поништава Одлука Клуба делегата бошњачког народа, број 03/8.02-3-21/23 од 26. јуна 2023. године, којом је покренут поступак заштите виталног националног интереса бошњачког народа на поменути закон. Такође, Суд је утврдио да је Народна скупштина Републике Српске изгласала на  осмој посебној сједници, одржаној 27. јуна 2023. године, Закон о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, који је достављен и разматран од стране Вијећа народа. Увидом у допис Народне скупштине који је упућен предсједнику Републике  Српске под бројем  02/1-021-775/23 од 7. јула 2023. године утврђено је да се на основу члана 214. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број: 66/20) доставља, ради проглашења Закон о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине уз напомену да је Вијеће народа Републике Српске својим актом, број: 03/2.01-020-308/23 од 6. јула 2023. године обавијестило Народну скупштину Републике Српске да наведени закон не спада у питања повреде виталног националног интереса бошњачког народа.

На основу изложеног Уставни суд је утврдио да Народна скупштина Републике Српске усвајањем и достављањем предметних закона на проглашавање и њихово објављивање у „Службеном гласнику Републике Српске“, те предсједник Републике Српске, доношењем наведених указа, нису повриједили Уставом Републике Српске утврђени поступак доношења закона, због чега је оцијенио да су оспорени закони, у погледу поступка њиховог доношења, у сагласности са Уставом Републике Српске.

Наводи даваоца иницијативе да је високи представник за Босну и Херцеговину, дана 1.7.2023. године, донио Одлуку којом се спречава ступање на снагу Закона о измјени Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске број 15/23, као и Одлуку којом се спречава ступање на снагу Закона о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине број 14/23, нису од утицаја на другачију одлуку Суда у овој правној ствари. Наиме, чланом 115. став 1. Устава Републике Српске утврђено је да Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом Републике Српске. С обзиром на чињеницу да високи представник није институција уставноправног поретка Републике Српске, није могуће вршити оцјену уставности законодавног поступка с аспекта тих аката, тј. у односу на њих. Наиме, Устав Републике Српске ниједном својом одредбом не предвиђа могућност да високи представник интервенише у законодавни поступак у Републици Српској, који, поред усвајања закона, укључује и доношење указа којим се закон проглашава. С обзиром на наведено, Уставни суд оцјењује да су све радње предвиђене у законодавном поступку, а које су спроведене приликом усвајања предметних закона, извршене на основу и у складу са Уставом Републике Српске.

Наводе иницијативе који се односе на неусаглашеност предметних закона са Уставом Босне и Херцеговине и Анексом X Општег оквирног споразума за мир у Босни Херцеговини, Уставни суд, с обзиром на надлежности из члана 115. став 1. Устава Републике Српске, због ненадлежности, није разматрао.

На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.

 

                                                                                                           ПРЕДСЈЕДНИК

                                                                                                          УСТАВНОГ СУДА

                                                                                                         Мр Џерард Селман     

 

Број: У-77/23    

29. новембар 2023. године

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>