Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка г) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 26. априла 2023. године, д о н и о   ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 3. ст. 1, 2. и 3. Уредбе о борачком додатку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 52/13, 53/14 и 6/19).

О б р а з л о ж е њ е

Драган Глушац из Билеће дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за оцјењивање уставности и законитости члана 3. ст. 1, 2. и 3. Уредбе о борачком додатку („Службени гласник Републике Српске" бр. 52/13, 53/14 и 6/19), сматрајући да је предметно нормирање супротно чл. 10, 69. и 108. Устава Републике Српске, те члану 31. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 9/12 и 40/12). У иницијативи се истиче да је оспореним прописивањем борцима који су остварили право на инвалидску пензију на основу члана 52. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ограничено или у потпуности искључено право на борачки додатак, што је у супротности са Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске који не познаје овакво ограничење, а који је послужио као правни основ за доношење предметне уредбе. Овим су, према мишљењу даваоца иницијативе, у привилегован положај доведени борци који остварују право на борачки додатак, као и борци који су остварили право на инвалидску пензију као инвалиди рада, у односу на остале борце истих категорија и истих година старости. Прописујући на оспорени начин, Влада Републике Српске је, поред критеријума старосне доби и критеријума категорије борца, предвиђених Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, утврдила и додатни критеријум за остваривање права на борачки додатак (статус корисника инвалидске пензије), чиме су повријеђена уставна јемства равноправности грађана, те начела подјеле власти и законитости.      

Уредбу о борачком додатку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 52/13, 53/14 и 6/19) донијела је Влада Републике Српске на основу члана 31. став 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 9/12 и 40/12) и члана 43. став 2. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 118/08), по претходно прибављеној сагласности Борачке организације Републике Српске. Овом уредбом уређују се услови и поступак за остваривање права на борачки додатак (члан 1). Оспореним одредбама члана 3. Уредбе је прописано  да право на борачки додатак по овој уредби не може остварити борац - корисник права на инвалидску пензију код којег је узрок инвалидности повреда задобијена за вријеме вршења војне дужности у околностима оружаних сукоба, односно болест која се узрочно-посљедично односи на те сукобе (став 1), да ће се изузетно од одредбе става 1. овог члана борачки додатак признати кориснику инвалидске пензије код којег је за повреде задобијене за вријеме вршења војне дужности у околностима оружаних сукоба, односно за болест која се узрочно-посљедично односи на те сукобе, инвалидитет утврђен само дјелимично у односу на укупан инвалидитет, а највише 50% (став  2) и да ће општински, односно градски орган управе надлежан за послове борачко-инвалидске заштите (у даљем тексту: првостепени орган) за сваки претходни мјесец, по службеној дужности, прибавити податке од надлежне филијале Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске о корисницима права на инвалидску пензију из ст. 1. и 2. овог члана (став 3).

У поступку оцјењивања оспорених одредаба члана 3. Уредбе о борачком додатку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 52/13, 53/14 и 6/19), Суд је утврдио да Рјешењем број У-109/19 од 23. децембра 2020. године („Службени гласник Републике Српске“ број 1/21), овај суд није прихватио иницијативу за оцјењивање уставности и законитости члана 3. став 1. ове уредбе сматрајући да је исти у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске. Наиме, Суд је у овом предмету оцијенио да одредбом члана 3. став 1. Уредбе, којом је искључена могућност остваривања права на борачки додатак лицу коме је инвалидска пензија призната по основу тјелесног оштећења по коме је признат војни инвалидитет, Влада није изашла из оквира својих овлашћења.

Такође, Суд је утврдио да Рјешењем број У-3/21 од 22. децембра 2021. године („Службени гласник Републике Српске“ број 119/21), овај суд није прихватио иницијативу за оцјењивање уставности и законитости члана 3. ст. 2. и 3. Уредбе о борачком додатку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 52/13, 53/14 и 6/19), цијенећи да су ове одредбе у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске. У наведеној уставноправној ствари Суд је утврдио да се чланом 3. ст. 2. и 3. Уредбе не повређује принцип равноправности грађана из члана 10. Устава, те да је оспорено прописивање, као норма спроведбеног подзаконског акта, у функцији извршавања одредаба наведеног закона, због чега Влада није изашла из оквира овлашћења која су јој дата истим.

Имајући у виду да је наведеним рјешењима овог суда већ одлучено о истој ствари, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио да не прихвати дату иницијативу.

На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.