Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а) и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 12. октобра 2022. године,  д о н и о  ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 44. став 1, члана 54. став 4. и члана 95. тачка 2. Закона о заштити од пожара („Службени гласник Републике Српске“ број 94/19).           

О б р а з л о ж е њ е

Начелник Општине Нови Град дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 44. став 1, члана 54. став 4. и члана 95. тачка 2. (у иницијативи погрешно означено као члан 95. став 2) Закона о заштити од пожара („Службени гласник Републике Српске“ број 94/19). У иницијативи се наводи да одредба члана 44. оспореног закона, према којој се територијална ватрогасно-спасилачка јединица оснива одлуком скупштине јединице локалне самоуправе, прописује супротно члану 39. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16 и 36/19) којим није предвиђена надлежност ове скупштине да оснива наведене јединице. Истиче се да је, сагласно члану 60. Закона о локалној самоуправи, у искључивој надлежности начелника/градоначелника општине, односно града, да оснује унутрашњу организациону јединицу, у конкретном случају ватрогасну јединицу, те да утврди дјелокруг њеног рада. Надаље, давалац иницијативе сматра да је прописивање из одредбе члана 54. став 4. „апсурдно“ јер омогућава овој јединици да доноси опште акте, што није у надлежности унутрашње организационе јединице општинске управе. Такође, давалац иницијативе наводи да је, сагласно члану 59. став 1. тачка 7), члану 60. и члану 82. став 3. Закона о локалној самоуправи, у искључивој надлежности начелника/градоначелника општине/града да донесе правилник о систематизацији радних мјеста, а не у надлежности скупштине јединице локалне самоуправе, како је то утврђено чланом 95. тачка 2. оспореног закона. Због наведене колизије двају закона давалац иницијативе указује на потребу хитне измјене Закона о заштити од пожара. Поступајући према налогу Суда давалац иницијативе је прецизирао да сматра да, због несагласности са Законом о локалној самоуправи, оспорено прописивање није сагласно начелу из члана 5. став 1. алинеја 4. Устава Републике Српске (у даљем тексту: Устав).

            У одговору који је Суду доставио Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске се истиче да: Уставни суд није надлежан да разматра наводе о евентуалној међусобној несагласности закона, да је уставни основ за доношење оспореног закона садржан у тач. 2) и 13) Амандмана XXXII на Устав којим је замијењен члан 68. Устава и члану 70. став 2. Устава, да је Законом о локалној самоуправи скупштина јединице локалне самоуправе овлашћена за доношење прописа у оквиру обављања повјерених послова, да се одлуком ове скупштине уређује организација локалних органа и служби, те да се таквом одлуком оснива и територијална ватрогасно-спасилачка јединица као посебна унутрашња организациона јединица у оквиру јединице локалне самоуправе, да давалац иницијативе погрешно тумачи Устав, те изражава незадовољство оспореним законским рјешењем, да иницијатива поставља питање колизије двају закона, те примјене оспореног закона, а не оцјене његове уставности, да је законодавац регулишући на оспорени начин цијенио разлоге цјелисходности и јавног интереса, те да је оспореним прописивањем успоставио баланс између законске мјере и циља који се желио постићи, као и да, притом, није изашао ван уставног оквира. С обзиром на изложено предлаже се неприхватање иницијативе. 

            Оспореним чланом 44. став 1. Закона о заштити од пожара („Службени гласник Републике Српске“ број 94/19) је прописано да се територијална ватрогасно-спасилачка јединица оснива одлуком скупштине јединице локалне самоуправе, као посебна унутрашња организациона јединица административне службе јединице локалне самоуправе.

Оспореним чланом 54. став 4. овог закона је утврђено да се општим актом територијалне ватрогасно-спасилачке јединице, односно привредног друштва и другог правног лица које је основало привредну ватрогасно-спасилачку јединицу, могу прописати и други посебни услови за обављање послова и задатака ватрогасца-спасиоца.

Оспореним чланом 95. тачка 2) истог закона је прописано да ће скупштина јединице локалне самоуправе у року од годину дана донијети правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у територијалној ватрогасно-спасилачкој јединици, након прибављеног мишљења Министарства.

Према члану 115. став 1. тачке 1. и 2. Устава Републике Српске, Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом и о сагласности прописа и општих аката са законом.

            Имајући у виду наводе из иницијативе, Суд је утврдио да исти нису засновани на релевантним уставноправним разлозима, будући да су разлози евентуалне несагласности  члана 44. став 1, члана 54. став 4. и члана 95. тачка 2. Закона о заштити од пожара са чланом 5. став 1. алинеја 4. Устава, изведени посредним путем, а на основу поређења нормирања из оспорених одредаба Закона, са нормирањем из чл. 39. и 59. став 1. тачка 7), те чл. 60. и 82. став 3.  Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16 и 36/19).

С обзиром на то да, сагласно члану 115. Устава, није у надлежности Суда да цијени узајамни однос закона, нити њихових појединих одредаба, јер се ради о актима истог доносиоца који имају једнаку правну снагу, Суд, на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 44. став 1, члана 54. став 4. и члана 95. тачка 2. Закона о заштити од пожара („Службени гласник Републике Српске“ број 94/19).

            На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и  судије: Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.