Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

            Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а), члана 60. став 1. тачка д) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 29. јуна 2022. године, д о н и о  је

 

О Д Л У К У

 

            Одбија се приједлог за утврђивање неуставности члана 43. став 1. Закона о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 22/19 и 131/20).

            Одбацује се приједлог за оцјењивање сагласности члана 43. став 1. Закона о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 22/19 и 131/20) са Законом о пореском систему („Службени гласник Републике Српске“ број 62/17).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            Удружење приређивача игара на срећу у Републици Српској поднијело је Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности члана 43. став 1. Закона о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" број 22/19). У приједлогу се наводи да оспорена законска одредба није у сагласности са чл. 50. и 54. Устава Републике Српске, који гарантују равноправност свих облика својине и слободно привређивање, те изједначавају све економске и привредне субјекте. Предлагач сматра да предметна норма овог закона доводи до неравноправног положаја између приређивача игара на срећу који приређују различите игре на срећу, јер се за приређиваче класичне томболе одређује основица на основу укупних уплата, а за друге приређиваче игара на срећу основица се одређује на основу уплата умањених за исплате, чиме је њихова финансијска обавеза мања. Поред наведеног, предлагач је мишљења да је оспорено прописивање у супротности са чланом 6. став 1. Закона о пореском систему, јер се примјеном оспорене норме врши двострука наплата по основу јавних прихода, односно двоструко опорезивање. У вези са овима наводима, у приједлогу се истиче да приређивач игара на срећу плаћа накнаду буџету Републике Српске и за добитке од ове игре на срећу, јер вриједност добитака није искључена из обрачуна основице. Слиједом наведеног, предлаже се да Суд, након спроведеног поступка, утврди да оспорена законска норма није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о пореском систему.      

            У одговору који је на приједлог доставио Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске наводи се да је приједлог неоснован, да садржи непотпуно тумачење Устава Републике Српске и закона који се оспорава, те да је у конкретном случају, прије свега, евидентно незадовољство предлагача оспореним законским рјешењем. Истиче се да је приређивање игара на срећу дјелатност од јавног интереса и као таква има посебан, Законом уређен третман. Из тог разлога основано је Јавно предузеће „Лутрија Републике Српске“, која има законско право приређивања лутријских игара на срећу, осим класичне томболе, коју на основу одобрења могу да приређују и друга привредна друштва. Надаље, у одговору се наводи да је приређивање лутријских игара на срећу, осим класичне томболе, искључиво право „Лутрије Републике Српске“, тако да се у оквиру прописивања накнаде за приређивање игара на срећу не може радити о неравноправности у односу на привредна друштва која путем лиценце приређују посебне игре на срећу, јер се ради о различитим играма на срећу, тако да „Лутрија Републике Српске“ не може бити конкурент другим привредним друштвима у том смислу. Сагласно одредбама члана 35. Закона о играма на срећу, „Лутрија Републике Српске“ обрачунава и плаћа накнаду за приређивање лутријских игара на срећу на идентичан начин као и приређивачи класичне томболе у складу са чланом 43. овог закона, јер се ради о истој врсти игара на срећу. У одговору се такође наводи да су оспореним законом накнаде за приређивање игара на срећу утврђене за сваку игру посебно и у различитим износима за већину игара, тако да нормирањем из члана 43. став 1. није нарушено начело равноправности свих облика својине и слободе предузетништва, јер предметну накнаду плаћају сви приређивачи класичне томболе, а ЈП “Лутрија Републике Српске“ на исти начин обрачунава и плаћа накнаду за приређивање осталих лутријских игара на срећу како је то прописано у земљама у окружењу. Коначно, у одговору се износи став да су неосновани наводи предлагача да оспорена норма доводи до двоструког опорезивања. Наиме, према члану 43. став 1. овог закона, за приређивање класичне томболе приређивач плаћа накнаду у износу од 5% на основицу коју чини укупна вриједност продатих томболских картица. С друге стране, порез на добитке од игара на срећу плаћа физичко лице које оствари добитак. Приређивач класичне томболе, у складу са одредбама члана 104. Закона, само обрачунава порез на добитке и одбија га од сваког добитка прије исплате остатка добитка добитнику. Слиједом изложеног, законодавац је мишљења да оспорена законска одредба значи досљедну примјену чл. 50. и 54. Устава Републике Српске.

            Оспореним чланом 43. став 1. Закона о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 22/19 и 131/20) прописано је да за приређивање класичне томболе приређивач плаћа накнаду у износу од 5% на основицу коју чини укупна вриједност продатих томболских картица.

            У поступку оцјењивања уставности оспорене норме Закона о играма на срећу Суд је имао у виду да је  тачкама  6, 8. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, правни положај предузећа и других организација, основне циљеве и правце привредног развоја, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. Поред тога, према члану 62. став 2. Устава, средства буџета су порези, таксе и други законом утврђени приходи, а чланом 70. Устава утврђено је да Народна скупштина Републике Српске доноси законе, друге прописе и опште акте.

            Одредбама Устава у односу на које је предлагач тражио оцјену уставности оспорене законске норме утврђено је: да се економско и социјално уређење заснива на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици, као јединственом привредном простору (члан 50), те да сви облици својине имају једнаку правну заштиту (члан 54).

            Сагласно Уставом утврђеним овлашћењима, Законом о играма на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 22/19 и 131/20) уређени су систем и услови приређивања игара на срећу, наградних и забавних игара, врсте игара на срећу, накнаде за приређивање тих игара, порез на добитке од игара на срећу и забавних игара, наградне и забавне игре, као и надзор над извршавањем обавеза из овог закона, прекршаји и санкције из области игара на срећу. Тако је овим законом прописано да се у Републици Српској, у складу са одредбама овог закона, могу приређивати игре на срећу, наградне игре и забавне игре (члан 4. став 1), да је приређивач игара на срећу ЈП „Лутрија Републике Српске“ а.д. Бања Лука, односно друго правно лице које на основу лиценце и одобрења има право приређивања игара на срећу (члан 5. тачка 4)), да се игре на срећу разврставају на лутријске, електронске, посебне и интернет игре на срећу, те наградне игре (члан 6), да је приређивање игара на срећу дјелатност од јавног интереса и искључиво је право Републике Српске, ако овим законом није другачије одређено (члан 7. став 1), да се игре на срећу могу приређивати на основу овог закона, рјешења Владе о додјели концесије и на основу одобрења Министарства финансија (члан 7. став 2), да Република право приређивања свих игара на срећу из овог закона остварује посредством „Лутрије Републике Српске“ (члан 7. став 3), да право приређивања игара на срећу из члана 6. став 1. тач. 3) и 4) овог закона и класичне томболе могу стећи и друга привредна друштва на основу рјешења Владе или одобрења у складу са овим законом (члан 7. став 5), да наградне и забавне игре могу приређивати лица на основу одобрења које доноси директор Републичке управе за игре на срећу, у складу  са одредбама овог закона (члан 7. став 7), да „Лутрија Републике Српске“ има право приређивања свих игара на срећу, а има искључиво право приређивања лутријских игара на срећу и електронских игара на срећу, осим класичне томболе (члан 25. став 1), да се класична томбола може приређивати искључиво путем томболских картица које је евидентирала и одобрила Републичка управа за игре на срећу и по цијени која је утврђена подзаконским актом (члан 42. став 2), да је обвезник пореза на добитак од игара на срећу физичко лице које остварује добитак из члана 101. овог закона (члан 102. став 1), да надзор над спровођењем одредаба овог закона и прописа донесених на основу њега врше Министарство финансија и Републичка управа за игре на срећу (члан 105. став 1), те да су приређивачи игара на срећу дужни да пријаве и плате накнаде и порез прописане овим законом, у роковима прописаним овим законом (члан 112. став 1).

            Имајући у виду наведене уставне и законске одредбе, Суд је оцијенио да прописивањем из оспорених норми Закона о играма на срећу нису доведене у питање уставне гаранције на које се указује у приједлогу. Приликом ове оцјене Суд је, прије свега, узео у обзир да је приређивање игара на срећу дјелатност од јавног интереса за Републику, дакле интереса шире друштвене заједнице, због чега мора имати посебан третман. Суд сматра да је у домену ингеренције законодавца да у сваком конкретном случају процијени постојање јавног интереса, те да у складу са том процјеном, а сходно својим уставним овлашћењима и Уставом утврђеним вриједностима, уреди одређену материју. У конкретном случају јавни интерес, по оцјени Суда, огледа се у заштити финансијског интереса Републике који се манифестује кроз прикупљање буџетских прихода, у које, у смислу члана 62. став 2. Устава, спада и оспорена накнада.

            Полазећи од наведеног, законодавац је, сходно својој цјелисходној процјени и усвојеној политици у уређивању области игара на срећу, оспореном законском нормом прописао начин утврђивања висине накнаде коју плаћају приређивачи класичне томболе у Републици Српској. Оспореним прописивањем, по оцјени Суда, нису нарушене гаранције о равноправности свих облика својине, слободном привређивању и једнакој заштити свих облика својине из чл. 50. и 54. Устава, односно приређивачи класичне томболе нису стављени у неравноправан положај у односу на приређиваче других игара на срећу, како то сматра предлагач. Наиме, оспореним законом су прописане накнаде за приређивање игара на срећу за сваку игру посебно, у различитим износима, при чему је законодавац морао узети у обзир специфичности и начин на који се приређују поједине игре. Према члану 42. став 2. Закона о играма на срећу, класична томбола може се приређивати искључиво путем томболских картица које је евидентирала и одобрила Републичка управа за игре на срећу и по цијени која је утврђена подзаконским актом ове управе. Дакле, законодавац је, узимајући у обзир начин на који је уређено питање приређивања класичне томболе, прописао и накнаду за приређивање ове игре на срећу. Предметну накнаду плаћају сви приређивачи класичне томболе, те се у том смислу, по оцјени Суда, не могу довести у везу и поредити са приређивачима других игара на срећу, јер се ради о различитим играма, које се приређују на различит начин и под различитим условима. 

            Надаље, Суд је, примјеном члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио да одбаци приједлог у дијелу који се односи на наводе о несагласности оспорене норме са Законом о пореском систему, односно двоструком опорезивању које је, по мишљењу предлагача, посљедица оваквог прописивања. Наиме, према члану 115. Устава, овај суд није надлежан да оцјењује међусобну сагласност одредаба појединих закона, јер се ради о прописима исте правне снаге усвојеним од стране истог доносиоца.

            Истовремено, Суд сматра потребним указати на то да незадовољство предлагача оспореним законским нормама, које несумњиво произлази из приједлога, није уставноправно релевантно, јер оцјена оправданости и разлога цјелисходности којима се руководио законодавац приликом усвајања оспорених законских рјешења, према члану 115. Устава, није у оквиру надлежности Уставног суда.

            На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

            Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-49/21

29. јуна 2022. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
17.11.2022.
Свечано отварање нове зграде Уставног суда Републике Српске

21.10.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку услуга техничког прегледа зграде Уставног суда Републике Српске

21.10.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку подних простирки за опремање нове зграде Уставног суда Републике Српске

18.10.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку услуга чишћења пословних просторија новог објекта Уставног суда Републике Српске

18.10.2022.
Четврта допуна Плана јавних набавки за 2022. годину

18.10.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку услуга обезбјеђења новог објекта Уставног суда Републике Српске

18.10.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку услуга систематског прегледа запослених у Уставног суда Републике Српске

18.10.2022.
Саопштење за јавност са 144. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

18.10.2022.
Дневни ред 144. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>