Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка г), члана 57. тачка а), члана 60. став 1. тачка д) и члана 61. став 1. тачка б) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 20. децембра 2018. године, д о н и о   ј е 

 

О  Д  Л  У  К  У  

 

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности члана 33. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12 и 15/16).

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности члана 5. став 1, члана 8. ставови 1. и 2, члана 10. став 1, чланова 12, 15, 18, 21, члана 24. став 2, члана 28. став 1, чланова 122. и 124. став 3, члана 125. ставови 3, 4. и 5, члана 149. став 2, члана 150. став 3, члана 151. ставови 3, 5. и 7, члана 170. ставови 1. и 3, чланова 181. и 182. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 6/12, 110/16 и 62/18).

Одбацује се приједлог за оцјењивање уставности члана 173. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 6/12, 110/16 и 62/18).

 Обуставља се поступак за оцјењивање уставности чланова 29, 175, 176. и 177. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 6/12, 110/16 и 62/18).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Приједлогом "Геоастор"д.о.о. Бања Лука, "Мирковић-геоастор"д.о.о. Бања Лука, "Геопут"д.о.о. Бања Лука, "Геомакс"д.о.о. Бања Лука, "Геоинфо"д.о.о. Бања Лука, "Геоматик"д.о.о. Бијељина, "Церовац"д.о.о. Требиње, "Просан-геоастор"д.о.о. Прњавор, "Геоново"д.о.о. Источно Ново Сарајево, "Геконика"д.о.о. Добој пред Уставним судом Републике Српске покренут је поступак за оцјењивање уставности чл. 33. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12), чл. 5. став 1, чл. 8. ст. 1. и 2, чл. 10. ст. 1, чл. 12. тач. в), чл. 15, 18. и 21, чл. 24. ст. 2, чл. 28. ст. 1, чл. 29. и 122, чл. 124. ст. 3, чл. 125. ст. 3, 4. и 5, чл. 149. ст. 2, чл. 150. ст. 3, чл. 151. ст. 3, 5. и 7, чл. 170. ст. 1. и 3, чл. 173. ст. 3, чл. 175. ст. 2, чл. 176. ст. 1. тач. д) и ст. 4, и чл. 177, 181. и 182. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 6/12 и 110/16). Истовремено, иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности одредби истих закона дали су "геоМетри"с.п. Лакташи, "Гео-варс"с.п. Лакташи, "Аб мапинжењеринг"с.п. Пелагићево, "Геоплан"с.п. Вишеград, "Геобиро"с.п. Бања Лука, "Геонова"с.п. Бања Лука, "Гео Крчић"с.п. Котор Варош, "Геодет"с.п. Бања Лука, "Гео-биг"с.п. Бања Лука, "Геопремјер"с.п. Челинац, "Геоплан"с.п. Добој, "Гео-центар"с.п. Србац, "Гео-Мит"с.п. Шамац и "Геомиа"с.п. Теслић, сви заступани по Лази С. Радићу и Младену Баштинцу, адвокатима Заједничке адвокатске канцеларије из Бање Луке, и Горану Широњићу, адвокату из Лакташа. Оспорена законска рјешења, како је у приједлогу наведено, нису у сагласности са одредбама чл. 5. ст. 1. ал. 1. и 5, чл. 10. у вези са чл. 49. у дијелу којим је допуњено поглавље о људским правима и основним слободама тач. 1. до 3. Амандмана LVII, те чл. 50, 52. ст. 2, 54, 108. ст. 1. и чл. 113. Устава Републике Српске. У образлажењу разлога оспоравања наводи се да је оваквим законским рјешењима: ограничено слободно предузетништво на тржишту геодетских услуга, да доводи до нелојалне конкуренције између геодетских организација као привредних друштава и Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове као државног органа, те да ова управа има монопол на поменутом тржишту; да није обезбијеђено начело двостепености у поступку издавања лиценце за рад геодетске организације; да су услуге које пружа Управа јефтиније од услуга геодетске организације, јер трошкове пословања финансира из буџета, за разлику од геодетске организације која под тржишним условима обезбјеђује средства за рад; да у погледу услова и обављања редовне дјелатности извођења геодетских радова, као и у погледу стручног надзора над геодетским радовима геодетска организација није у једнаком, односно равноправном положају у односу на Управу. Уз то, истиче се да из дјелокруга рада Управе треба издвојити послове који су у искључивој надлежности геодетске организације, и то: основне геодетске радове и послове катастарског и комасационог премјера, које треба раздвојити на теренске послове катастарског и комасационог премјера, које врше геодетске организације, и на канцеларијске послове поменутог премјера, које врши Управа, као и послове оснивања, обнове и одржавања катастра непокретности и катастра водова ‒ на канцеларијске, које врши Управа, и теренске, које врши геодетска организација, док би топографски премјер радиле геодетске организације, а даљинску детекцију и топографско-картографску дјелатност и успоставу јединствене евиденције о непокретностима да врши Управа, те констатује да се казнене одредбе односе искључиво на геодтеске организације. У погледу услова за обављање предметне дјелатности указује се на члан 6. Закона о привредним друштвима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 127/08, 58/09, 100/11 и 67/13), те се наводе примјери из праксе у вези са прегледом елабората, издавањем копија планова, посједновних листова, земљишнокњижних уложака и др. Због неведеног предлаже се да Суд утврди да оспорене одредбе Закона о републичкој управи и Закона о премјеру и катастру Републике Српске нису у сагласности са Уставом Републике Српске.

Народна скупштина Републике Српске није доставила одговор на наводе из приједлога.

Оспореним чл. 33. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12 и 15/16) прописано је да Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове обавља управне и стручне послове који се односе на: послове премјера, оснивање и обнову катастра непокретности, праћење и обезбјеђивање ажурности катастра непокретности, катастра комуналних уређаја, осим послова који су законом пренесени у надлежност јединица локалне самоуправе, учешће у финансирању премјера и успостављања катастра непокретности, као и контрола и надзор над накнадама и извршеним услугама у складу са овлашћењима датим посебним законима, катастрско класирање и бонитирање земљишта, комасацију земљишта и премјеравање земљишта за посебне потребе, даљинску детекцију, топографско-картографске дјелатности, картографисање територије Републике, издавање картографских и других публикација и давање сагласности на издавање картографских публикација, вођење техничке архиве оригинала планова и карата, основних геодетских радова, издавање и одузимање геодетских лиценци, издавање и одузимање овлашћења за снимање из ваздушног простора територије Републике за потребе премјера, Централног адресног регистра, регистра просторних јединица, израда методологије и геодетских подлога за попис становништва, Геоинформационог система управе (ГИС) и инфраструктуре геопросторних података Републике, вођење евиденције о географским називима, овјеру геодетских подлога у инжењерско-техничким областима, својинско-правне и друге стварноправне односе на непокретностима у својини носилаца јавног права, имовинско-правне односе на земљишту и зградама, експропријацију, узурпацију, аграрне односе, престанак државне својине, успостављање ранијих својинскоправних односа на земљишту у својини носилаца јавног права ‒ денационализацију, вођење евиденција о непокретностима и правима на непокретностима, имовинско-правне послове у вези са непокретностима на којима Република и јединице локалне самоуправе имају право својине, надзорне, нормативно-правне и аналитичке послове, реализацију међународних пројеката у области геодетских и имовинско-правних послова, пружање услуга из дјелокруга Управе у оквиру међународне сарадње и друге послове у складу са законом (ст. 1), те да је Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове самостална републичка управа (ст. 2).                

            Оспореним одредбама Закона о премјеру и катастру Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 6/12 и 110/16) прописано је: да се послови премјера Републике Српске, оснивања и обнове катастра непокретности, праћења и обезбјеђивања ажурности катастра непокретности, основних геодетских радова, Централног адресног регистра, регистра просторних јединица, оснивања катастра водова, топографско-картографске дјелатности, Геоинформационог система Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске и инфраструктуре геопросторних података Републике Српске из надлежности Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (у даљем тексту: Управа) обављају на основу средњорочног програма и годишњег плана радова (чл. 5. ст. 1); да је за стручне послове (у даљем тексту: геодетски радови) и управне послове из члана 1. овог закона надлежна Управа, те да геодетске радове из става 1. овог члана може обављати и геодетска организација, на начин и под условима прописаним овим законом (чл. 8. ст. 1. и 2); да су, поред послова одређених Законом о републичкој управи, дјелокруг Управе и геодетски радови и послови републичке управе који се односе на: а) основне геодетске радове, б) катастарски и комасациони премјер, в) оснивање, обнову и одржавање катастра непокретности, г) премјер водова, оснивање и одржавање катастра водова, д) стручни надзор над геодетским радовима, ђ) издавање и одузимање лиценце за рад геодетске организације, е) издавање и одузимање геодетске лиценце, ж) издавање и одузимање овлашћења за снимање из ваздушног простора територије Републике Српске за потребе премјера Републике Српске, з) Централни адресни регистар и регистар цијена непокретности, и) успоставу и одржавање регистра просторних јединица, ј) катастрско класирање и бонитирање земљишта, к) даљинску детекцију, топографски премјер и топографско-картографску дјелатност, л) издавање картографских и других публикација и давање сагласности за издавање картографских публикација, љ) вођење евиденције о географским именима, м) оснивање, одржавање и располагање геодетским информационим системом, н) вођење архива документације основних геодетских радова, катастарског и комасационог премјера, премјера Републике Српске, катастра непокретности, катастра водова, топографско-картографске дјелатности и друге документације, њ) учешће у оснивању и одржавању ИГПРС, о) стручни надзор над радом геодетске организације, п) овјеру геодетских подлога у инжењерско-техничким областима, р) организовање полагања стручног испита за лица геодетске струке и лица пољопривредне и шумарске струке за послове катастарског класирања, бонитирања и комасациону процјену земљишта, с) пружање услуга из дјелокруга Управе у оквиру међународне сарадње (чл. 10. ст. 1); да су геодетски радови које обавља геодетска организација извођење геодетских радова у одржавању катастра непокретности и одржавању катастра водова (чл. 12. тач. в); да геодетску лиценцу првог реда стиче лице геодетске струке са завршеним академским студијама, и то првим циклусом студија са 240 ECTS бодова или еквивалентом (најмање четири године основних студија) и положеним стручним испитом у Управи, положеним стручним испитом за рад у органима државне управе и радним искуством не геодетским пословима у трајању од најмање три године, да геодетску лиценцу другог реда стиче лице геодетске струке са завршеним академким студијама, и то првим циклусом студија са 240 ECTS бодова или еквивалентом (најмање четири године основних студија) и положеним стручним испитом у Управи, положеним стручним испитом за рад у органима државне управе и радним искуством на геодетским пословима у трајању од најмање једне године, да геодетску лиценцу другог реда стиче и лице геодетске струке са завршеним студијама у трајању од најмање двије године или завршеним првим циклусом студија од 180 ECTS бодова (три године студија) и положеним стручним испитом у Управи, положеним стручним испитом за рад у органима државне управе и радним искуством не геодетским пословима у трајању од најмање двије године (чл. 15); да је геодетска организација којој је издата лиценца за рад дужна да: изводи геодетске радове на основу података преузетих из ГИС Управе, изводи геодетске радове у складу са овим законом, другим прописима, стандардима и техничким нормативима, прије почетка извођења радова пријави Управи радове предвиђене овим законом, отклони неправилности утврђене у поступку прегледа и пријема радова и у поступку вршења стручног надзора, пријави Управи промјену сједишта, назива и сваку другу промјену која је од значаја за њен рад, у року од 15 дана од дана настанка промјене, достави Управи елаборат геодетских радова и записник о извршеном увиђају, у року утврђеном овим законом, односно у уговореном року, истакне распоред радног времена и времена предвиђеног за рад са странкама, који су усаглашени са законом и да се придржава радног времена, накнаду за пружање услуга наплаћује у складу са важећим прописом, да обезбиједи одговарајући документ о исправности геодетског инструмента којим изводи геодетске радове, да лицу које врши стручни дазор над радом геодетске организације и Управи, када врши преглед и пријем радова, стави на увид техничку и другу документацију и омогући несметано вршење надзора и прегледа радова, те да је, поред дужности из става 1. овог члана, геодетска организација којој је издата лиценца за извођење геодетских радова у одржавању катастра непокретности и одржавању катастра водова дужна да: води евиденцију примљених захтјева странака, у поступку одржавања катастра непокретности прихвати захтјев странке за обављање геодетских радова на територији јединице локалне самоуправе гдје има сједиште, односно не смије да одбије захтјев без оправданог разлога, обавијести Управу о спријечености за извођење радова која траје дуже од једног мјесеца, у року од три дана од дана настанка разлога спријечености за извођење радова, и о свом трошку поново изврши на терену радње на чије предузимање је овлашћена, у случају кад се у поступку по правном лијеку од стране органа који одлучује о том лијеку утврди да је због грешке при предузимању наведених радњи од стране геодетске организације чињенично стање непотпуно или погрешно утврђено, да у случају промјене из става 1. тачка д) овог члана или промјене за коју је Управа сазнала на други начин, а која утиче на испуњавање услова за рад геодетске организације, односно на извођење одређене врсте геодетских радова, Управа доноси рјешење о промјени, да се оправданим разлогом, у смислу става 2. тач. б) овог члана сматра болест или друга спријеченост за рад запосленог у геодетској организацији и одсуствовање са посла запосленог лица у геодетској организацији у складу са законом, да за штету коју запослено лице у геодетској организацији проузрокује трећем лицу приликом обављања геодетских радова одговара геодетска организација, у складу са законом (чл. 18); да се против рјешења о лиценцама донесеним у складу са одредбама овог закона не може изјавити жалба, али се може покренути управни спор пред надлежним судом (чл. 21); да идејни пројекат израђује Управа или геодетска организација по захтјеву инвеститора, на основу пројектног задатка, у областима за које се израђује главни пројекат (чл. 24. ст. 2); да геодетске радове за које је овим законом предвиђена израда главног пројекта изводи Управа или геодетска организација (чл. 28. ст. 1); да је стручни надзор, надзор над извођењем радова за које је овим законом предвиђена израда главног пројекта и обухвата: контролу да ли се извођење радова врши према техничкој документацији, контролу и провјеру квалитета извођења свих врста радова и примјену прописа, стандарда и техничких норматива, да стручни надзор над извођењем геодетских радова у основним геодетским радовима, катастарском премјеру, оснивању и обнови катастра непокретности, премјера водова и оснивања катастра водова и топографском премјеру и топографско-картографској дјелатности врши Управа, те да стручни надзор над радовима у области уређења земљишне територије комасацијом врши Управа (чл. 29); прикупљање података о насталим промјенама на непокретностима и извођење радова на терену из чл. 121. тач. а) до д) овог закона, као и обнављање граница парцеле и идентификацију парцеле обавља Управа или геодетска организација (чл. 122); да је ималац права, уз захтјев из става 1. овог члана, дужан да за промјене за које је потребно претходно извести радове на терену и прикупити податке о насталим промјенама доставити изјаву геодетске организације да прихвата извршење радова на терену, ако те радове изводи геодетска организација (чл. 124. ст. 3); да Управа врши преглед елабората који обухвата контролу и провјеру квалитета изведених геодетских радова и примјену прописа, стандарда и техничких норматива, да Управа, ако нема недостатака, овјерава и прима елаборат, а кад се у поступку прегледа елабората утврде недостаци, записником се налаже геодетској организацији да у остављеном року отклони недостатке (чл. 125. ст. 3, 4. и 5); да прикупљање података о насталим промјенама на водовима и извођење геодетских радова на терену обавља подручна јединица или подручна канцеларија Управе или геодетска организација (чл. 149. ст. 2); да је ималац права, уз захтјев из става 1. овог члана, дужан за промјене за које је потребно претходно извести радове на терену и прикупити податке о насталим промјенама доставити изјаву геодетске организације да прихвата извршење радова на терену, ако је геодетска организација извођач радова (чл. 150. ст. 3); да Управа врши преглед елабората који обухвата контролу и провјеру квалитета извођења геодетских радова и примјену прописа, стандарда и техничких норматива, да се, у случају да се у поступку прегледа елабората утврде недостаци, записником налаже геодетској организацији да у остављеном року отклони недостатке, и да се против рјешења из става 6. овог члана може изјавити жалба Управи у року од осам дана од дана достављања рјешења имаоцу права на воду (чл. 151. ст. 3, 5. и 7); да израду техничке документације и извођење радова из чл. 168. ст. 3. тач, а) овог закона обавља Управа или геодетска организација, те да стручни надзор над извођењем радова из чл. 169. ст. 1. тач. од а) до в) овог закона и њихову овјеру врши Управа (чл. 170. ст. 1. и 3); да се под услугама Управе сматрају теренски и канцеларијски послови из надлежности Управе (чл. 173. ст. 3); да стручни надзор врши Управа путем лица овлашћених за вршење тог надзора (чл. 175. ст. 2); да је у вршењу стручног надзора лице овлашћено за вршење тог надзора дужно да предузима друге мјере утврђене законом, и да покретање управног спора против рјешења Управе не одлаже извршење рјешења (чл. 176. ст. 1. тач. д) и ст. 4); да лице овлашћено за вршење стручног надзора, ако у поступку вршења стручног надзора утврди да су се стекли услови за одузимање лиценце геодетској организацији, о томе сачињава записник који садржи и приједлог Управи да донесе рјешење о одузимању лиценце за рад геодетске организације, односно рјешење о одузимању геодетске лиценце одговорном лицу у геодетској организацији, у складу са чл. 19. и 20. овог закона, а ако у вршењу стручног надзора утврди да је учињен прекршај, лице овлашћено за вршење стручног надзора, у складу са Законом о прекршајима, издаје прекршајни налог, односно подноси надлежном суду захтјев за покретање прекршајног поступка (чл. 177); да ће се новчаном казном од 1.000 КМ до 10.000 КМ казнити за прекршај геодетска организација која има својство правног лица ако: изводи геодетске радове без издате лиценце за рад, не пријави почетак извођења радова, не отклони у одређеном року утврђене неправилности у поступку прегледа и пријема радова и у поступку вршења надзора, не пријави Управи промјену сједишта, назива и сваку другу промјену која је од значаја за њен рад, у року од 15 дана од дана настале промјене, не достави елаборат о извршеним радовима, односно записник о извршеном увиђају у поступак одржавања катастарског премјера, одржавања премјера водова и оснивања катастра непокретности у утврђеном року, не истакне распоред радног времена и времена предвиђеног за рад са странкама и не придржава га се, накнаду за пружање услуга не наплаћује у складу са прописом, користи геодетски инструмент за извођење геодетских радова без документа о његовој исправности, не води евиденцију примљених захтјева странака, одбије захтјев странке без оправданог разлога, не обавијести Управу о спријечености обављања послова која траје дуже од једног мјесеца, у року од три дана од настанка разлога спријечености, и да ће се за прекршај из ст. 1. овог члана казнити и одговорно лице у геодетској организацији која има својство правног лица новчаном казном од 500 КМ до 1.000 КМ, а новчаном казном од 600 КМ до 3.000 КМ казниће се за прекршај из ст. 1. овог члана геодетска организација-радња која нема својство правног лица (чл. 181); да ће се новчаном казном од 1.000 КМ до 5.000 КМ казнити за прекршај правно лице ако: не дозволи приступ непокретностима лицима која раде на пословима премјера и катастра непокретности, не обиљежи на прописан начин видним и трајним међним биљегама граничне тачке парцеле, не пријави у прописаном року насталу промјену на непокретности, не обавијести у прописаном року Управу о извођењу грађевинских или других радова који могу оштетити или уништити геодетску биљегу или смањити могућност њеног коришћења, не обавијести у прописаном року Управу о сваком оштећењу, уништењу, помјерању или измјештању геодетских биљега, не омогући коришћење документације о водовима којом располаже, не пријави у прописаном року насталу промјену на воду, подземне водове затрпа прије него што се изврши њихово геодетско мјерење, и да ће се за прекршај из ст. 1. овог члана казнити и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 500 КМ до 1.000 КМ, а геодетска организација-радња казниће се за прекршај из ст. 1. овог члана новчаном казном од 1.000 КМ до 3.000 КМ  (чл. 182). 

            У току поступка Законом о измјенама и допунама Закона о премјеру и катастру Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" брј 62/18) допуњене су и измијењене оспорене одредбе Закона о премјеру и катастру Републике ("Службени гласник Републике Српске" бр. 6/12 и 110/16), тако што су: у чл. 5. у ст. 1. послије ријечи "Централног адресног регистара" додате ријечи "регистра цијена непокретности, дигиталног архива" (чл. 2); у чл. 10. у ст. 1. у тач. н) послије ријечи "вођење архива документације" додате ријечи "у аналогном и дигиталном облику" (чл. 4); у чл. 18. у ст. 1. у тач. и) ријечи "стручни надзор" замјењене са рјечју "контролу", а ријеч "надзора" са ријечју "контроле" (чл. 6); измјењен је чл. 29. који гласи: "Преглед и контролу над извођењем радова врши Управа путем надлежне организационе јединице, а обухвата: а) преглед и контролу над извођењем геодетских радова у основним геодетским радовима, б) преглед и контролу катастарског премјера, в) преглед и контролу оснивања и обнове катастра непокретности, г) преглед и контролу премјера водова и оснивања катастра водова, д) преглед и контролу топографског премјера и топографско-картографске дјелатности, ђ) преглед и контролу над радовима у области уређења земљишне територије комасацијом (став 1), да се контрола из става 1. овог члана односи и на: а) извођење радова према техничкој документацији, б) провјеру квалитета извођења свих врста радова и в) примјену прописа, стандарда и техничких норматива (став 2)"; додани нови чл. 29а, 29б и 29в који гласе: "Преглед и контролу над радом геодетских организација врши Управа путем надлежне организационе јединице, приликом којих утврђује да ли: а) геодетска организација која изводи геодетске радове, односно израђује техничку документацију испуњава прописане услове, б)  лице које изводи геодетске радове испуњава прописане услове, в) да су геодетски радови извршени у складу са законом, прписаним стандардима и нормативима квалитета, г) геодетска организација води дневник радова на прописан начин, д) да је геодетска организација отклонила утврђене недостатке у одређеном року, те да се преглед и контрола обавља у просторијама геодетске организације, на терену у току извођења геодетских радова, у просторијама Управе или инвеститора (чл. 29а); да је у вршењу прегледа и контроле овлашћено лице дужно да: а) записником констатује да ли су геодетски радови извршени у складу са прописима и правилима струке, б) записником одреди рок за отклањање утврђених неправилности ако утврди да геодетска организација не испуњава прописане услове за извођење геодетских радова или извођење техничке документације, в) записником утврди да неправилност није отклоњена у остављеном року и предложи Управи доношења рјешења о забрани геодетској организацији даље извођење геодетских радова, г) записником утврди да лице које изводи геодетске радове не испуњава прописане услове за обављање тих радова и предложи Управи доношења рјешења о забрани том лицу даље извођење геодетских радова, д) записником наложи предузимање мјера за отклањање уочених недостатака, ако утврди да извршени геодетски радови не одговарају прписима, стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета, а ако се ове мјере у одређеном року не предузму, предложи Управи доношења рјешења о обустављању геодетских радова, ђ) предузима друге мјере утврђене законом, да о забрани извођења и обустављању геодетских радова из ст. 1. овог члана Управа доноси рјешење, против којег се не може изјавити жалба, али се може покренути управни спор пред надлежним судом, и да покретање управног спора против рјешења Управе не одлаже извршење рјешења (чл. 29б); ако у поступку вршења прегледа и контроле овлашћено лице утврди да су се стекли услови за одузимање лиценце геодетској организацији, о томе сачињава записник који садржи и приједлог Управи да донесе рјешење о одузимању лиценце за рад геодетске организације, односно рјешење о одузимању геодетске лиценце одговорном лицу у геодетској организацији, у складу са чл. 19. и 20. овог закона, те да ако у вршењу контроле утврди да је учињен прекршај, лице овлашћено за вршење контроле, у складу са Законом о прекршајима, издаје прекршајни налог, односно подноси надлежном суду захтјев за покретање прекршајног поступка" (чл. 29в); измијењен је и чл. 175. који гласи: "Стручни надзор над примјеном овог закона врши Управа" (чл. 18); док су чл. 176. и 177. брисани (чл. 19).                             

Одредбама Устава Републике Српске, у односу на које су оспорене поменуте законске одредбе, утврђено је да се уставно уређење Републике, поред осталог, темељи на гарантовању и заштити људских слобода и права у складу са међународним стандардима и тржишној привреди (чл. 5. ст. 1. ал. 1. и 5), да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично своство (чл. 10), да се у случају различитости у одредбама о правима и слободама између Устава Републике Српске и Устава Босне и Херцеговине примјењују оне одредбе које су за појединца повољније, да се одредбе чл. 10, 21, 30, 32, 33, 34, 38. и 43. Устава о правима и слободама грађана третирају као одредбе о људским правима и основним слободама и односе се на све, а не само на грађане, и да ће се одредбе чл. 13, 22, 23, 24, 25, 26, 28. и 30. Устава о правима и слободама остварити у складу са одговарајућим одредбама чл. 8. до 11. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода (чл. 49. у дијелу којим је допуњено поглавље о људским правима и основним слободама тач. 1. до 3. Амандмана LVII), да се економско и социјално уређење заснива на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом привредном простору (чл. 50), да су забрањени монополи (чл. 52. ст. 2), да сви облици својине имају једнаку правну заштиту (чл. 54), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом (чл. 108. ст. 1), и да се против појединачних аката судова, управних и других државних органа, као и организација које врше јавна овлашћења, донесених у првом степену, може изјавити жалба надлежном органу, да се законом, изузетно, може искључити жалба, ако је на други начин обезбијеђена заштита права и законитости, да о законитости коначних појединачних аката, којима државни органи и организације које врше јавна овлашћења рјешавају о правима и обавезама, одлучује суд у управном спору, ако за одређену ствар није законом предвиђена друга судска заштита, и да се само законом може, изузетно, у одређеним врстама управних ствари, искључити управни спор (чл. 113).     

Устав, даље, у другим одредбама које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјену основаности навода из приједлога утврђује да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, те организацију, надлежности и рад републичких органа, као и друге односе од интереса за Републику (тач. 6, 10. и 18. Амандмана XXXII, којим је замијењен члан 68. Устава), да послове државне управе обављају министарства и други републички органи управе, који проводе законе и друге прописе и опште акте, рјешавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају друге управне послове утврђене законом (чл. 97. ст. 1. и 2).   

У складу са наведеним уставним одредбама, законодавац је, у оквиру својих овлашћења, донио Закон о републичкој управи којим је уређена републичка управа, као дио извршне власти Републике Српске, која врши послове управе у оквиру права и дужности Републике. Тако је чл. 3. и 5. овог закона прописано да се органи управе формирају законом, да се законом одређује њихов дјелокруг рада, да рад органа управе подлијеже контроли која се остварује вршењем управног и другог надзора, судском контролом и другим облицима контроле, у складу са законом, да се судска контрола законитости појединачних управних аката органа управе обезбјеђује у управном спору. Према чл. 12. ст. 1. и 5. истог закона, министарства, републичке управе и републичке управне организације обављају послове управе, као и да су управе органи који непосредно извршавају законе и друге прописе и одлучују о правима и обавезама физичких и правних лица. Одредбама чл. 32. овог закона формиране су републичке управе, међу којим је и Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове.

Суд је, имајући у виду разлоге оспоравања чл. 33. Законо о републичкој управи, оцијенио да је законодавац био овлашћен да уређујући републичку управу формира Републичку управу за геодетске и имовинско-правне послове, да одреди дјелокруг рада ове управе као самосталне управе, како је то и прописано овом одредбом Закона. На основу наведеног Суд је утврдио да оспореним чл. 33. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12 и 15/16) нису нарушене уставне гаранције на које указују подносиоци приједлога, те се приједлог у овом дијелу одбија. 

Поред тога, Законом о премјеру и катастру Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 6/12, 110/16 и 62/18) уређују се управни и стручни послови који се односе на премјер Републике Српске, катастар непокретности, катастар водова, основне геодетске радове, адресни регистар, регистар цијена непокретности, дигитални архив, топографско-картографску дјелатност, Геоинформациони систем Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске, инфраструктуру геопросторних података Републике Српске и геодетске радове у инжињерско-техничким областима (чл. 1). Тако је овим законом, поред осталог, прописано: да је геодетска организација привредно друштво, друго правно лице и радња који су регистровани код надлежног органа за извођење геодетских радова и испуњавају услове прописане овим законом (чл. 2. тач. д); да су, између осталог, премјер Републике, катастар непокретности, катастар водова и основни геодетски радови од општег интереса за Републику Српску (чл. 6); да су геодетски радови које обавља геодетска организација: израда техничке документације и техничка контрола над извођењем геодетских радова за које је предвиђена израда главног пројекта, извођење геодетских радова за које је предвиђена израда главног пројекта и  извођење геодетских радова у одржавању катастра непокретности и одржавању катастра водова (чл. 12); да геодетска организација може изводити геодетске радове из чл. 12. овог закона на територији Републике ако јој је издата лиценца за рад, коју, за поједине врсте геодетских радова, рјешењем у року од 15 дана од дана подношења захтјева издаје Управа, те да се лиценца издаје геодетској организацији ако је: регистрована код надлежног органа Републике за извођење геодетских радова, има овим законом прописан број запослених радника геодетске струке са одговарајућим геодетским лиценцама и који су у геодетској организацији запослени са пуним радним временом, има радне просторије и посједује одговарајуће мјерне инструменте и опрему (чл. 13. ст. 1, 2. и 3); да техничка документација обухвата идејни пројекат и главни пројекат, као и начин израде, одређена је садржина, стручна и техничка контрола ове документације, преглед и контрола над извођењем геодетских радова, те радом геодетских организација (чл. 23. до 29); дефинисано је одржавање катастра непокретности, промјене у поступку одржавања катастра непокретности, стварних права на њима и имаоцима тих права (чл. 120. до 127), као и оснивање и одржавање катастра водова и промјене на водовима (чл. 148. до 151); да су инжињерско-техничке области у смислу овог закона: просторно планирање, урбанизам, грађевинарство, архитектура, саобраћај, рударство, енергетика, пољопривреда, водопривреда, шумарство, машинство, геологија и др, да су геодетски радови у овим областима израда техничке документације, извођење и техничка контрола над извођењем геодетских радова (чл. 167. до 170); те чување, увид, издавање и накнада за коришћење података и пружање услуга (чл. 171. до 174), као и да стручни надзор над примјеном овог закона врши Управа (чл. 175).

            Полазећи од изложеног Суд је оцијенио да је Народна скупштина овлашћена да законом уреди област премјера и катастра непокретности, катастра водова и упис права на непокретностима у оквиру овлашћења законодавног органа утврђеног тач. 6. и 10. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава. С тим у вези, право законодавца да уређује организацију, надлежност и рад државних органа, у конкретном случају Управе, по оцјени Суда, укључује дефинисање средњорочног програма радова, који доноси Народна скупштина и годишњег плана радова, који доноси Влада на приједлог Управе, а којим се утврђује врста и обим радова, извори и обим средстава за њихову реализацију (чл. 5. ст. 1), право утврђивања да је за стручне послове/геодетске радове и управне послове надлежна Управа, као и геодетске радове и послове републичке управе који се, између осталог, односе на основне геодетске радове, катастарски и комасациони премјер, оснивање, обнову и одржавање катастра непокретности, премјер водова, оснивање и одржавање катастра водова, стручни надзор над геодетским радовима, издавање и одузимање лиценце за рад геодетске организације, издавање и одузимање геодетске лиценце, катастрско класирање и бонитирање земљишта, даљинску детекцију, топографски премјер и топографско-картографску дјелатност, оснивање, одржавање и располагање геодетским информационим системом, стручни надзор над радом геодетске организације, овјеру геодетских подлога у инжењерско-техничким областима, да геодетске радове може обављати и геодетска организација на начин и под условима прописаним овим законом (чл. 8. ст. 1. и 2, чл. 10. ст. 1. и чл. 12). Тако је, поред осталог, у оквиру регулисања геодетских радова, предвиђена лиценца за рад геодетске организације и лиценца геодетске струке, те одређене дужности геодетске организације којој је издата лиценца (чл. 15. и 18). Оцјена цјелисходности и оправданости наведених законских рјешења искључиво је ствар законодавне политике, за шта, према чл. 115. Устава, није надлежан Уставни суд.

Суд је, такође имајући у виду наведене уставне одредбе, оцијенио да законодавац, прописивањем као у оспореном чл. 21. Закона о премјеру и катастру Републике Српске, није изашао изван Уставом утврђених овлашћења, односно да уређивање питања изјављивања жалбе на рјешење о лиценци на начин како је то учињено овом одредбом Закона представља реализацију наведених уставних овлашћења. С обзирм на то да из одредби чл. 113. ст. 1. и 2. Устава произлази овлашћење законодавца да, поред осталог, пропише да се  против рјешења о лиценцама донесеним у складу са одредбама овог закона не може изјавити жалба, али се може покренути управни спор пред надлежним судом, Суд је оцијенио да прописивање као оспореном законском одредбом представља досљедну примјену наведеног члана Устава.

Оцјењујући начин на који су оспореним одредбама чл. 24. ст. 2, чл. 28. ст. 1, чл. 122. и 124. ст. 3, чл. 125. ст. 3, 4. и 5, чл. 149. ст. 2, чл. 150. ст. 3, чл. 151. ст. 3, 5. и 7. и чл. 170. ст. 1. и 3. Закона о премјеру и катастру Републике Српске уређена питања техничке документације, извођење, преглед и контрола над извођењем геодетских радова и над радом геодетских организација, Суд је утврдио да у конкретном случају није дошло до повреде уставних гаранција на које указују подносиоци приједлога. Оваквим прописивањем, по оцјени Суда, законодавац је сагласно својим уставним овлашћењима дефинисао и одредио да техничку документацију израђује Управа или геодетска организација по захтјеву инвеститора, у областима за које се израђује главни пројекат, садржину пројекта и дужности извођача радова, а у оквиру одржавања катастра непокретности, оснивања и одржавања катастра водова предвиђено је да прикупљање података о насталим промјенама на непокретностима и извођење радова на терену, обавља Управа или геодетска организација, односно подручна јединица или подручна канцеларија Управе или геодетска организација, те су у тим случајевима прописане дужности имаоца права на непокретностима, имаоца права на воду, инвеститора, и дужности геодетске организације, ако је извођач тих радова, док Управа врши преглед елабората и стручни надзор над извођењем тих радова и њихову овјеру. На основу наведеног, право законодавца да уређује организацију, надлежност и рад државних органа, у конкретном случају Управе, по оцјени Суда, укључује и право одређивања геодетских радова које обавља Управа у функцији извршења закона, као и геодетских радова које, по поступку и на начин прописан овим законом, изводи геодетска организација као привредни субјект. Због тога се оспорено прописивање не може довести у везу са принципима о равноправности свих облика својине, слободном привређивању, самосталности предузећа и забрани монопола из чл. 50, 52. и 54. Устава Републике Српске.

Одредбе чл. 181. и 182. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 6/12, 110/16 и 62/18), с обзиром на то да нису наведени посебни разлози због којих се оспоравају, као ни одредбе Устава са којима би наведене одредбе евентуално биле несагласне, већ су разлози дати начелно и у контексту разлога којима се оспоравају друге цитиране одредбе овог закона, такође, нису, по оцјени Суда, у несагласности са Уставом. При томе, Уставни суд сагласно члану 115. Устава Републике Српске, може оцјењивати само да ли оспорене одредбе Закона садрже повреду Устава, али не и у којој мјери су та рјешења добра или су могла бити другачија, јер су то питања цјелисходности која су у домену законодавне политике.     

У поступку оцјене оспореног чл. 173. Закона о премјеру и катастру Републике Српске, Суд је утврдио да Одлуком број: У-67/13 од 22. децембра 2014. године („Службени гласник Републике Српске“ број 2/15) Уставни суд није прихватио иницијативу за оцјену уставности чл. 173. и 174. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 6/12). Овом одлуком Суд је оцијенио да је одређивање обвезника предметне накнаде и давање овлашћења Влади да, на приједлог Управе, утврђује висину исте искључиво ствар законодавне политике, те да није дошло до повреде уставних принципа из чл. 55, 59. и 61. Устава Републике Српске.

Имајући у виду наведено, Суд је, на основу чл. 37. ст. 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио да приједлог у овом дијелу одбаци, јер је већ одлучивао о истој ствари.      

Разматрајући оспорене чл. 29, 175, 176. и 177. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 6/12 и 110/16), Суд је утврдио да су ступањем на снагу Закона о измјенама и допунама Закона о премјеру и катастру Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" брј 62/18), члановима 10. и 18. овог закона измијењени оспорени чланови 29. и 175, док су чланом 19. овог закона брисани оспорени чланови 176. и 177. основног текста Закона.

С обзиром на то да су у току поступка оспорени чл. 29, 175, 176. и 177. Закона о премјеру и катастру Републике Српске измијењени, односно престали да важе, Суд је, на основу чл. 57. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), обуставио поступак, оцјењујући притом да није потребно донијети одлуку због тога што нису отклоњене посљедице неуставности. 

На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић. 

Број: У-109/17

20. децембра 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2019.
Саопштење за јавност са 241. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2019.
Дневни ред 241. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.2.2019.
Саопштење за јавност са 240. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.2.2019.
Дневни ред 240. сједнице Уставног суда Републике Српске

30.1.2019.
Саопштење за јавност са 239. сједнице Уставног суда Републике Српске

29.1.2019.
Дневни ред 239. сједнице Уставног суда Републике Српске

20.12.2018.
Саопштење за јавност са 238. сједнице Уставног суда Републике Српске

18.12.2018.
Дневни ред 238. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2019. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>