Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 23. маја 2018. године, д о н и о   ј е  

                                                             

О  Д  Л  У  К  У

 

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности члана 77. став 2. у дијелу који гласи "или у угоститељским објектима" Закона о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" број 111/12).   

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Приједлогом Асоцијације легалних приређивача игара на срећу "АЛПИС" Бања Лука, коју заступа Миљкан Пуцар, адвокат из Бање Луке, пред Уставним судом Републике Српске (у даљем тексту: Суд) покренут је поступак за оцјењивање уставности члана 77. став 2. у дијелу који гласи "или у угоститељским објектима" Закона о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" број 111/12). У образложењу приједлога се истиче да су чланом 73. Закона о играма на срећу прописани услови у погледу величине пословног простора, правила клађења и радног времена за приређивање кладионичких игара путем терминала за спортско клађење, док за угоститељске објекте нису предвиђени посебни услови за приређивање ових игара. Притом, указује се на члан 2. став 1. тачка 3. Закона о угоститељству ("Службени гласник Републике Српске" број 45/17), којим је угоститељски објекат дефинисан као функционално повезан, уређен и опремљен простор који испуњава прописане минимално-техничке, санитарно-техничке и хигијенске услове за пружање угоститељских услуга, односно обављање угоститељске дјелатности. Закључује се да овакво прописивање доводи до дискриминације и неравноправног положаја приређивача кладионичких игара на срећу путем терминала за спортско клађење у односу на угоститељске објекте, који су, иако не испуњавају услове у смислу члана 73. Закона, стављени у повољнији положај, те је такво прописивање несагласно са чланом 5. ал. 4. и 5. и чланом 50. Устава Републике Српске. С тим у вези указује се на члан 1. Протокола број 12 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода. Осим тога, наводи се да оспорено законско рјешење није сагласно одредби члана 36. став 7. Устава, јер је на овај начин малољетним лицима омогућен приступ кладионичким играма, те се указује на члан 32. Конвенције о правима дјетета (1989) и члан 10. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима (1966). Предлаже се да Суд утврди да оспорено прописивање није у сагласности са Уставом Републике Српске. 

Народна скупштина Републике Српске је Суду доставила одговор у коме су наводи из приједлога оцијењени као неосновани. Осим тога, наводи се да подносилац приједлога на непотпун и погрешан начин тумачи одредбе Устава Републике Српске и одредбе Закона који оспорава. При томе, указује се на опште (чл. 16. и 17) и посебне одредбе (чл. 70, 71, 75. и 77. став 7) Закона о играма на срећу, којима су прописани услови за прибављање лиценце за приређивање кладионичких игара на срећу путем терминала за спортско клађење, а које поставља искључиво приређивач, тј. привредно друштво као ималац лиценце за обављање ове дјелатности и који дискреционо одлучује о начину и средствима обављања исте, те накнада за приређивање кладионичких игара на срећу у истом износу, без разлике на средства и пословни простор у ком се приређују (посебном или у угоститељском објекту) ове игре на срећу. Због наведеног сматрају да не стоје наводи о неједнаким условима приређивања кладионичких игара на срећу. Указујући на одредбе члана 11. Закона којима је прописана забрана лицима млађим од 18 година учествовања у играма на срећу, односно забрана уласка у просторије у којима се приређује клађење, у одговору се наглашава да оспорена одредба Закона не доводи у питање уставне гаранције о посебној заштити малољетника. Поред тога, истиче се да Уставни суд није надлежан да оцјењује цјелисходност оспореног законског рјешења. Предлаже се да Суд приједлог одбије.   

Оспореном одредбом члана 77. став 2. Закона о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" број 111/12) прописано је да се приређивање кладионичких игара путем терминала за спортско клађење врши у кладионицама, аутомат клубовима, играчницама, казинима или у угоститељским објектима, с тим да површина простора за постављање једног терминала не може бити мања од 2 м2.  

У поступку разматрања навода из приједлога Суд је имао у виду да је одредбама Устава Републике Српске у односу на које је оспорена уставност члана 77. став 2. Закона о играма на срећу утврђено: да се уставно уређење Републике темељи на владавини права и тржишној привреди (члан 5. ал. 4. и 5), да малољетници о којима се родитељи не старају, као и лица која нису у могућности да се сама старају о себи и заштити својих права и интереса, имају посебну заштиту (члан 36. став 7), те да се економско и социјално уређење заснива на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом привредном простору (члан 50).

Чланом 1. Протокола 12 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода, на који указује подносилац приједлога, прописано је да ће се свако право које закон предвиђа остваривати без дискриминације по било ком основу као нпр. полу, раси, боји коже, језику, вјероисповијести, политичком и другом увјерењу, националном или друштвеном поријеклу, повезаности с националном мањином, имовини, рођењу или другом статусу (став 1) и да јавне власти неће ни према коме вршити дискриминацију по основама као што су они поменути у ставу 1. (став 2). 

Одредбама Устава које су, по оцјени Суда, од значаја за одлучивање у овој правној ствари утврђено је да се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу Устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом, те да се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање (члан 49. ст. 1. и 2), да су средства буџета порези, таксе и други законом утврђени приходи (члан 62. став 2), као и да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, правни положај предузећа и других организација, основне циљеве и правце привредног развоја и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом (тач. 8. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава).  

У поступку разматрања уставности оспореног законског рјешења Суд је имао у виду да су Законом о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" број 111/12) уређени систем и услови приређивања игара на срећу, наградних и забавних игара, накнаде за приређивање тих игара, порез на добитке од игара на срећу и забавних игара, као и надзор над извршењем обавеза из овог закона, прекршаји и санкције из области игара на срећу (члан 1). У посебне игре на срећу спадају: игре у казинима, кладионичке игре, игре на срећу на аутоматима и интернет игре на срећу (члан 5. став 1. тачка в) подтач. 1, 2, 3, 4). Кладионичке игре су игре у којима се учесници, у складу са правилима игре, кладе на резултате различитих спортских и других догађаја, и то: клађење на резултате појединачних или групних спортских такмичења, клађење на успјех плесних, пјевачких, музичких и сличних такмичења, те остала спортска клађења (члан 6. став 1. тачка м) подтач. 1, 2, 3). Приређивање игара на срећу дјелатност је од јавног интереса и искључиво право Републике, које право се преноси на правна лица регистрована за приређивање игара на срећу, тако да се право приређивања игара на срећу у казинима преноси уговором о концесији закљученим на основу рјешења Владе Републике Српске са приређивачем, који испуњава услове прописане овим законом, док се право приређивања електронских игара, кладионичких игара и игара на срећу путем аутомата преноси на приређиваче путем лиценце, која подлијеже ревизији по истеку рока од десет година од доношења рјешења (члан 7. ст. 1, 2, 4. и 6). Приређивачи игара на срећу плаћају накнаде, које представљају приход буџета Републике, утврђене овим законом (члан 9. став 1). Чланом 11. Закона прописано је да је лицу млађем од 18 година забрањено учествовање у играма на срећу из члана 5. став 1. овог закона (став 1), и да је забрањен улаз у казина, играчнице, просторе у којима се приређује класична томбола, кладионице и аутомат клубове (став 2), да провјеру чињеница из ст. 1. и 2. овог члана, у случају сумње, врши приређивач увидом у личне исправе (став 3), те да је приређивач дужан да на видном мјесту истакне одредбе из ст. 1. и 2. овог члана у свим пословним јединицама (став 4). Општи услови за приређивање игара на срећу прописани су чл. 15. до 22. Закона. Чланом 21. овог закона прописано је да приређивач игара на срећу, ималац лиценце из члана 7. ст. 5. и 6. овог закона, приређује игре на срећу у својим регистрованим пословним јединицама на основу посебног рјешења о одобрењу, које доноси директор Управе у складу са одредбама овог закона и прописа донесених на основу њега.

 Посебни услови за приређивање кладионичких игара прописани су чл. 70. до 79. Закона. Тако је чланом 71. Закона, поред осталог, прописано да се одобрење за приређивање кладионичких игара на срећу из члана 21. овог закона даје приређивачу који посједује лиценцу из члана 70. став 1. за сваку пословну јединицу, односно кладионицу и који испуњава услове прописане овим законом и подзаконским актима донесеним на основу њега. Чланом 73. Закона прописано је да се кладионичке игре приређују у посебном пословном простору, који не може бити мањи од 20м2 , да је приређивач дужан да правилима клађења пропише опис клађења и услове за учествовање у клађењу, а која морају бити истакнута на уплатном мјесту кладионице, да радно вријеме кладионице може трајати од 7 до 23 часа, независно од тога да ли је дан када кладионица ради, законом или другим прописом, одређен као нерадни дан, да се одредбе члана 68. ст. 1. и 2. Закона сходно примјењују и на кладионице, те да министар, на приједлог директора Управе, доноси правилник којим прописује просторне, техничке и информатичке услове и начин приређивања кладионичких игара на срећу. Према члану 76. став 1. Закона, чување, регистровање и евидентирање података о примљеним кладионичким уплатама врши се у централном рачунарском систему приређивача, који је конструисан тако да омогућава повезивање са рачунарским системом Управе у сврху надзора, а програм за игру је сертификован од овлашћене лабораторије за сертификацију. За приређивање кладионичких игара плаћа се накнада у висини од 1.000 КМ мјесечно по кладионици (члан 75. став 1). Одредбама члана 77. ст. 1, 2, 3. и 4. Закона, поред осталог, прописано је да терминали за спортско клађење представљају посебну врсту кладионица преко којих се приређују кладионичке игре, да се приређивање кладионичких игара путем терминала за спортско клађење врши у кладионицама, аутомат клубовима, играчницама, казинима или у угоститељским објектима, с тим да површина простора за постављање једног терминала не може бити мања од 2м2, да се на услове и поступак добијања одобрења за приређивање кладионичких игара путем терминала за спортско клађење сходно примјењују одредбе члана 71. овог закона, те да су терминали обавезно повезани са централним рачунарским системом приређивача из члана 76. став 1. овог закона, гдје се евидентира свака уплата извршена ради учествовања у игри. За приређивање клађења путем ЦМЦ-а приређивач плаћа мјесечну накнаду у износу од 1000 КМ до 15. у мјесецу за претходни мјесец (члан 78. став 4). Чланом 81. став 1. Закона прописано је да се одобрење за приређивање игара на срећу на аутоматима из члана 21. овог закона даје правном лицу које посједује лиценцу из члана 80. овог закона за сваку пословну јединицу, односно аутомат клуб и које испуњава услове прописане овим законом и подзаконским актима донесеним на основу њега. Приређивање игара на срећу на аутоматима може се обављати у посебно уређеним просторијама, тј. аутомат клубовима који има најмање десет аутомата за игаре на срећу, а цјелокупна површина не може бити мања од 30м2, у којем се могу бесплатно послуживати пића и напици играчима, а може имати и одвојен простор за пружање угоститељских услуга у којем се послужују пића и напици, чије радно вријеме може износити 18 часова дневно, независно од тога да ли је дан када аутомат клуб ради, законом или другим прописима, одређен као нерадни дан (члан 83. ст. 1, 2, 5. и 6). За приређивање игара на срећу на аутоматима приређивач плаћа накнаду од 100 КМ мјесечно, по аутомату (члан 88. став 1).

Полазећи од наведеног Суд је оцијенио да оспореном одредбом члана 77. став 2. Закона о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" број 111/12) законодавац није прекорачио своја уставна овлашћења из тачке 8. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, нити је нарушио уставне гаранције из члана 5. ал. 4. и 5, те чл. 36. став 7. и чл. 50. Устава. Имајући у виду да се оспореном законском одредбом одређује пословни простор и његова површина као посебан услов за приређивање кладионичких игара путем терминала за спортско клађење, тј. у кладионицама, аутомат клубовима, играчницама, казинима или у угоститељским објектима, с тим да површина простора за постављање једног терминала не може бити мања од 2 м2, по оцијени Суда, наведене уставне одредбе нису релевантне за оцјену оспорене одредбе Закона. Наиме, законодавац је, по оцјени Суда, овлашћен да уређује систем и услове приређивања игара на срећу, наградних и забавних игара, што подразумијева и овлашћење да пропише посебне услове у погледу површине пословног простора за приређивање игара на срећу, у конкретном случају кладионичких игара путем терминала за спортско клађење, осим у кладионицама, аутомат клубовима, играчницама, казинима и у угоститељским објектима, с тим да површина простора за постављање једног терминала не може бити мања од 2 м2.  Прописивање услова, а тиме и посебних услова у погледу пословног простора за приређивање игара на срећу, Суд је оцијенио, искључиво је ствар законодавне политике коју Уставни суд, сагласно одредби члана 115. Устава, није надлежан да оцјењује.         

            У вези са наводом подносиоца приједога да су прописивањем различитих услова у погледу пословног простора за приређивање кладионичких игара на срећу за приређиваче ових игара у кладионицама, аутомат клубовима, играчницама, казинима у односу на приређиваче у угоститељским објектима, потоњи стављени у привилеговани и повољнији положај, Суд је имао у виду да се, у смислу одредбе члана 10. Устава, начело равноправности, односно забрана дискриминације, као једно од основних људских права, односи на грађане, дакле физичка лица, и то у погледу њихових личних својстава. Због тога се, у конкретном случају, оспорена законска одредба која се односи искључиво на правна лица као приређиваче игара на срећу, не може оцјењивати у смислу њихове наводне дискриминације. Имајући у виду да члан 1. Протокола 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода забрањује дискриминацију уживања било којег од "права предвиђених законом", то Суд, с обзиром на претходно утврђење, налази да оспореним нормирањем није дошло ни до кршења забране предвиђене овим међународним правним инструментом.

Позивање подносиоца приједлога на члан 32. Конвенције о правима дјетета (1989), те на члан 10. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима (1966) није, по оцјени Суда, од утицаја на оцјену уставности оспорене законске одредбе, будући да се дефинисањем посебних услова у погледу пословног простора за приређивање кладионичких игара на срећу путем терминала за спортско клађење очигледно не ограничавају универзална економска, социјална и културна права и слободе, као ни права дјетета.

Разматрајући остале наводе подносиоца приједлога, Суд је оцијенио да, сагласно члану 115. Устава, није надлежан да оцјењује међусобну сагласност појединих одредаба оспореног закона са другим законима, у конкретном случају са Законом о угоститељству.

На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-60/17

23. маја 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
24.9.2018.
Дневни ред 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

24.9.2018.
Саопштење за јавност са 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

13.9.2018.
Саопштење за јавност са 117. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

12.9.2018.
Дневни ред 117. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

3.9.2018.
Одлука о прихватању понуде за набавку службеног моторног возила

29.8.2018.
Саопштење за јавност са 234. сједнице Уставног суда Републике Српске

29.8.2018.
Дневни ред 234. сједнице Уставног суда Републике Српске

11.7.2018.
Саопштење за јавност са 233. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2018. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>