Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка в) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 31. јануара 2018. године,  д о н и о је

Р Ј Е Ш Е Њ Е

         Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности  члана 4. став 3. тачка 2, члана 5. став 1, члана 6. став 2. и чланова 10, 25. и 27. Закона о порезу на непокретности („Службени гласник Републике Српске“ број 91/15).

О б р а з л о ж е њ е

     Душан Бурсаћ из Бањалуке дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 4. став 3. тачка 2. (иницијативом погрешно означен као члан 4. под тачком 2. од 3) те члана 10. Закона о порезу на непокретности („Службени гласник Републике Српске“ број 91/15), као и „других чланова овог закона који се односе на опорезивање вишка стамбеног простора“. Давалац иницијативе сматра да Пореска управа Републике Српске прикрива чињеницу да порез на непокретности обрачунава на вишак стамбеног простора, јер из појединачних рјешења произлази да је исти обрачунат на недефинисану непокретност означену катастарским бројем честице.

 С обзиром на то да иницијатива није садржавала све неопходне податке за даље поступање Суда у овој правној ствари, Суд је од даваоца иницијативе, у смислу чланова 33. и 39. Закона о Уставном суду Републике Српске, затражио да прецизира остале законске одредбе које оспорава, као и да назначи одредбе Устава у односу на које тражи оцјену уставности, те да наведе уставноправне разлоге на којима заснива свој захтјев, уз упозорење да уколико у остављеном року не поступи у складу са наложеним, иницијатива неће бити прихваћена.

Поступајући према налогу Суда, давалац иницијативе је прецизирао да тражи да Суд оцјени и уставност члана 5. став 1, члана 6. став 2, те чланова 25. и 27. Закона о порезу на непокретности, пропуштајући, међутим, да одреди одредбе Устава у односу на које тражи оцјену уставности, те да наведе уставноправне разлоге на којима заснива свој захтјев.

Како давалац иницијативе, у остављеном року, није поступио по налогу Суда, односно није отклоно недостатке који онемогућавају поступање по иницијативи, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка в) Закона о Уставном суду Републике Српске, одлучио да не прихвати дату иницијативу.

        На основу изложеног Суд је одлучио као у диспозитиву овог рјешења.

        Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.