Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тач. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 25. октобра 2017. године,   д о н и о   ј е

О Д Л У К У

         Утврђује се да члан 59. Статута Универзитета у Бањој Луци број: 02/04-3.927-15/12 од 12. априла 2012. године није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о високом образовању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 73/10, 104/11, 84/12, 108/13, 44/15 и 90/16).

О б р а з л о ж е њ е

         Доц. др Зорица Дрљача и др Далибор О. Пејаковић, адвокати из Бање Луке, дали су Уставном суду Републике Српске одвојене иницијативе за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 59. Статута Универзитета у Бањој Луци број: 02/04-3.927-15/12 од 12. априла 2012. године. Из наведених иницијатива произлази да оспорена одредба Статута није у сагласности са члановима 24. и 72. Закона о високом образовању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 73/10, 104/11, 84/12, 108/13 и 44/15), те чланом 39. став 3. Устава Републике Српске. С тим у  вези даваоци иницијативе цитирају наведене одредбе Закона о високом образовању, као и одредбе члана 147. овог закона, те закључују да је оспореном одредбом Статута, према којој се декан именује на период од четири године, са могућношћу једног реизбора, прописан не само додатни посебни услов који би неко лице требало да испуњава да би било изабрано за декана високошколске установе, већ истовремено  и ограничење за лица која испуњавају посебне услове одређене Законом. Имајући у виду да је оспореном одредбом Статута право неког лица да обавља дужност декана ограничено временски, иако то није била намјера законодавца, будући да  Законом  о високом образовању није прописано да се декан именује на период од четири године, са могућношћу једног реизбора те да, одређујући садржину статута као основног општег акта високошколске установе није овластио високошколску установу да статутом одреди период на који се именује декан, даваоци иницијативе предлажу да Суд утврди да оспорена одредба није у сагласности са наведеним законским рјешењима. Уз то, давалац иницијативе доц. др Зорица Дрљача сматра да оспорено прописивање није у сагласности ни са чланом 39. Устава, којим је утврђено да је свако слободан у избору занимања и запослења  и под једнаким условима му је доступно радно мјесто и функција. Поред наведеног даваоци иницијативе, предлажу и  да Суд, до доношења коначне одлуке, обустави  примјену оспорене одредбе Статута. 

         Рјешењем број У-90/16 од 30. новембра 2016. године Суд је одлучио да о иницијативама води јединствен поступак, припајајући иницијативу број У-100/16 првоприспјелој иницијативи У-90/16.             

           У одговору на иницијативу који је доставио Универзитет у Бањој Луци оспорени су наводи давалаца иницијативе као неосновани те је, између осталог, наведено да  оспорени  Статут представља највиши општи правни акт Универзитета у Бањој Луци, који је усвојен од стране Сената, као највишег академског тијела овог универзитета и то по процедури прописаној Законом о високом образовању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 73/10, 104/11, 84/12, 108/13, 44/15 и 90/16), као и да је Министарство просвјете и културе Републике Српске, у складу са чланом 24. Закона,  дало сагласност на овај акт. У одговору се, такође, наводи да је, и статутима свих организационих јединица Универзитета у Бањој Луци експлицитно прописано ограничење мандата декана факултета/Академије умјетности, те да из садржине члана 79. став 9. Закона о високом образовању произлази да високошколска установа, односно универзитет има не само право него и обавезу да утврди мандат декана као руководног органа и ограничи његово временско трајање. Имајући у виду да је и Уставом Републике Српске утврђено ограничење мандата у органима законодавне и извршне власти, доносилац акта сматра да и организација и рад високошколских установа мора бити вођена истим уставним принципима, дакле принципом ограничења мандата, водећи рачуна о загарантованим начелима академске слободе и академске самоуправе.

        На основу члана 64. став 2. алинеја б) и члана 157. Закона о високом образовању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 73/10 и 104/11), Сенат Универзитета у Бањој Луци је на сједници одржаној 12. априла  2012. године донио Статут Универзитета у Бањој Луци под пословним бројем 02/04-3.927-15/12. Статутом се ближе уређују аутономија, права и обавезе Универзитета у Бањој Луци (у даљем тексту: Универзитет) према оснивачу и овлашћења у правном промету; назив, сједиште и дјелатност Универзитета; заступање и представљање Универзитета; основи организације; органи и начин рада; управљање и руковођење Универзитетом; права и обавезе факултета, академија умјетности и института (организационе јединице) у правном промету; обављање наставно-научно, научно-истраживачког, стручног или умјетничког рада, поступак избора у академска звања; начин остваривања права и обавеза особља и студената; организовање особља и студената; обезбјеђење квалитета студијских програма, наставе и услова студирања; јавност рада; евиденције и јавне исправе; признавање страних високошколских исправа; квалификација и периода студирања; финансирање Универзитета, као и друга питања од значаја за рад Универзитета (члан 1. став 1). Оспореним чланом 59. Статута прописано је да се декан именује на период од четири године, са могућношћу једног реизбора.

         У поступку разматрања навода из иницијативе Суд је имао у виду тач. 5. и  12. Амандмана  XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, према којим Република уређује и обезбјеђује, између осталог, остваривање и заштиту људских права и слобода, те образовање, радне односе, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. На основу наведених уставних овлашћења, Законом о високом образовању уређују се принципи и циљеви високог образовања у Републици Српској, нивои високог образовања, оснивање, организација и рад високошколских установа, обезбјеђење квалитета у области високог образовања, образовна дјелатност, права и обавезе академског особља и студената, тијела у области високог образовања, поступак признавања страних високошколских исправа, финансирање високошколских установа, као и друга питања од значаја за обављање дјелатности високог образовања. Тако је чланом 24. став 1. овог закона прописано да је статут основни општи акт високошколске установе којим се уређује: организација, органи и начин рада, управљање и руковођење високошколском установом (тачка а), називи и врста студијских програма (тачка б), обављање научноистраживачког, стручног или умјетничког рада (тачка в), поступак избора у академска звања (тачка г), начин остваривања права и обавеза особља и студената (тачка д), организовање особља и студената (тачка ђ) и евиденција (тачка е). Уз то, чланом 24.  Закона прописано је и да сенат високошколске установе утврђује приједлог статута, уз претходно прибављено мишљење управног одбора (став 2), да након утврђивања приједлога статута од стране сената, високошколска установа доставља приједлог статута са мишљењем управног одбора Министарству ради добијања сагласности (став 3), да ако Министарство утврди неусклађеност статута са овим законом и другим законским прописима, даје упутства високошколској установи о отклањању утврђених недостатака (став 4), да Министарство даје сагласност на приједлог статута високошколске установе у име Владе (став 5), те  да сенат усваја статут након добијене сагласности Министарства (став 6). Поред тога, чланом 28. ст. 1. и 3. Закона је прописано да Агенцијом за акредитацију руководи директор, који има замјеника, те да мандат директора, односно замјеника директора траје пет година и по истеку мандата могу бити поново именовани на исту функцију на још један мандат. Поред тога,  према члану 61. став 1. Закона органи универзитета су: управни одбор (тачка а), сенат (тачка б) и ректор (тачка в), а према ставу 2. овог члана органи факултета, односно умјетничке академије су: наставно-научно, односно наставно-умјетничко вијеће (тачка а) и декан (тачка б). Овим законом је, и то чланом 69. став 5. прописано да се ректор универзитета, односно директор високе школе бира на период од четири године са могућношћу једног реизбора, а чланом 72. да је орган руковођења фукултета или умјетничке академије декан, а орган руковођења научноистраживачког института директор (став 1), да декан, односно директор представља организациону јединицу, одговаран је за законитост рада и има права и обавезе у складу са законом и статутима универзитета и организационих јединица (став 2), да за декана организационе јединице може бити именован наставник у научно-наставном звању који је запослен са пуним радним временом на том универзитету и члан је вијећа те организационе јединице (став 3), да декана именује и разрјешава ректор, на приједлог вијећа организационе јединице, по процедури утврђеној статутом универзитета (став 5), да се поступак разрјешења декана, те разлози за смјену прије истека мандата, утврђују статутом универзитета (став 9), а чланом 147. став 6. да мандат органа високошколске установе, који су изабрани према прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона, траје до времена истека мандата на који су бирани.

          Полазећи од наведених одредаба Устава и Закона о високом образовању, Суд је утврдио да је Сенат Универзитета у Бањој Луци, као доносилац оспореног статута, одредбом члана 59. овог акта прекорачио овлашћења  из члана 24. став 1. Закона о високом образовању. Оваква оцјена произлази, прије свега, из наведених одредби члана 24. став 1. Закона, којим су утврђена питања која су предмет уређивања статута високошколске установе,  али исто тако и из одредби члана 72. овог закона којим су прописани услови  које треба да испуњава лице односно наставник у научно-наставном звању да би био изабран за декана који је  орган руковођења факултетом. Такође, Суд је имао у виду и да је наведеним законом прописано трајање мандата не само ректора универзитета, него и директора Агенције за акредитацију односно да исти по истеку четворогодишњег/петогодишњег мандата могу бити поново бирани још једанпут на исту функцију. Имајући у виду наведено, као и да  предметни закон не уређује питање трајања и броја мандата декана високошколске установе, односно да не садржи одредбе којима се ово питање уређује, Суд је оцијенио да је доносилац акта, прописивањем трајања мандата декана и с тим у вези  ограничавајући могућност поновног избора односно ограничавајући могућност да на ту функцију једно лице буде изабрано више од два пута, на посредан начин увео додатни услов за избор декана високошколске установе, те на тај начин статутом као подзаконским актом пооштрио Законом прописане услове за избор декана високошколске установе. С тога је, по оцјени Суда,  доносилац оспореног акта прекорачио  уставна и законска овлашћења када је у члану 59. Статута ограничио трајање и број мандата декана, оносно када је уредио питање чије је уређивање сагласно одредбама из тачке 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, у надлежности законодавца, и као такво мора бити уређено законом а не подзаконским актом.

         Наводи даваоца иницијативе који се односе на несагласност оспорене одредбе Статута са чланом 39. став 3.Устава нису, по оцјени Суда, од утицаја у овој правној ствари, будући да је доносилац акта оспореном одредбом Статута уредио питање које мора бити уређено законом а не подзаконским актом, а чињеница да оспорена одредба Статута није у сагласности са  Законом о високом образовању чини је неуставном са становишта члана 108. став 2. Устава, којим је утврђено да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

           Уз то, Суд је оцијенио да ни наводи из одговора доносиоца акта о разлозима којим су се руководили приликом оспореног прописивања, односно да је ограниченог трајања и мандат ректора као и мандат у органима законодавне и извршне власти у Републици те да аналогно томе мора бити ограниченог трајања и мандат декана, нису од утицаја на другачије одлучивање у овом предмету, будући да се ради о питању које је, сагласно раније поменутој одредби Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, у искључивој надлежности законодавца односно законодавне политике у области високошколског образовања.

        С обзиром на чињеницу да је мериторно одлучено о уставности и законитости оспорене одредбе наведеног статута, Суд је оцијенио да је беспредметно разматрање захтјева давалаца иницијативе за доношење рјешења којим ће обуставити примјену исте.       

         Како је у току претходног поступка правно стање потпуно уређено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, у складу са чланом 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), о уставности и законитости оспорене одредбе Статута одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

         На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

        Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник  Суда мр  Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић и Ирена Мојовић.