Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и  члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 21. децембра 2022. године,   д о н и о   ј е

 

О Д Л У К У

 

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости члана 1. Правилника о критеријумима и поступку за додјелу средстава гранта удружењима од јавног интереса, осталим удружењима и фондацијама ("Службени гласник Републике Српске" бр. 105/17, 54/19 и 77/21).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Удружење „Међународни центар за промоцију људских права“ из Требиња поднијело је Уставном суду Републике Српске приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости члана 1. Правилника о критеријумима и поступку за додјелу средстава гранта удружењима од јавног интереса, осталим удружењима и фондацијама ("Службени гласник Републике Српске" бр. 105/17, 54/19 и 77/21). Приједлогом је оспорена уставност и законитост одредбе члана 1.  Правилника у односу на Устав Републике Српске и Закон о забрани дискриминације ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 59/09 и 66/16). Предлагач као разлоге оспоравања члана 1. наведеног правилника у односу на одредбе члана 5. став 1. алинеја 4, члана 10. и члана 108. став 2. Устава, у суштини, заснива на мишљењу о несагласности оспореног прописивања са одредбама члана 2, члана 3. став 1, члана 4. став 3. и члана 24. став 4. наведеног Закона о забрани дискриминације. С тим у вези предлагач указује да у Републици Српској истовремено дјелују и имају сједишта удружења која су регистрована у складу са Законом о удружењима и фондацијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 32/01 и 42/03) и удружења која су регистрована у складу са Законом о удружењима и фондацијама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 52/01 и 42/05), али да оспорена одредба Правилника, иако је ријеч о суштински истовјетним законима, који имају исти циљ, прописује да могу конкурисати и пријављивати се на јавне позиве у поступцима за додјелу средстава гранта само удружења која су регистрована у складу са Законом о удружењима и фондацијама Републике Српске. На тај начин се, по мишљењу предлагача, врши дискриминација удружења која су регистрована у складу са Законом о удружењима и фондацијама Босне и Херцеговине, те нарушава оквир за остваривање једнаких права и могућности тих удружења, као и могућност стицања прихода ради остваривања њихових легитимних циљева и активности. На основу изложеног предлаже да Суд утврди да оспорено прописивање није у сагласности са наведеним одредбама Устава и Закона о забрани дискриминације.

Доносилац оспореног актa, у свом одговору, истиче да оспореним прописивањем нису повријеђене одредбе Устава Републике Српске на које указује предлагач, будући да се додјела средстава гранта подједнако односи на сва удружења која су регистрована у складу са Законом о удружењима и фондацијама Републике Српске и која поднесу захтјев, односно која се пријаве на јавни позив за додјелу средстава гранта и која испуњавају услове који су прописани Правилником. Поред тога, у одговору се истиче да је одређивање која удружења и под којим условима имају право да учествују у поступку додјеле средстава гранта из буџета Републике Српске која су стављена на располагање Министарству управе и локалне самоуправе ствар цјелисходне оцјене и процјене истог да, у границама својих овлашћења, уреди ово питање. У том смислу, како се даље истиче, удружења која су регистрована према другом закону нису доведена у неравноправан и неједнак положај у односу на удружења која су регистрована према Закону о удружењима и фондацијама Републике Српске, јер принцип из члана 10. Устава Републике Српске не подразумијева равноправност и једнакост грађана (у овом случају грађана окупљених у удружења) у апсолутном смислу, већ једнак третман субјеката који се налазе у истим или истоврсним околностима приликом реализације одређених права и обавеза. Поред тога, у одговору се указује да Уставни суд Републике Српске, сходно члану 115. Устава, није надлежан да оцјењује цјелисходност и оправданост појединих рјешења Правилника, као ни њихову сагласност са Законом о забрани дискриминације. Из наведених разлога  предлаже да Суд предметни приједлог одбије.

Правилник о критеријумима и поступку за додјелу средстава гранта удружењима од јавног интереса, осталим удружењима и фондацијама ("Службени гласник Републике Српске" бр. 105/17, 54/19 и 77/21) донио је министар управе и локалне самоуправе на основу члана 5. став 2. Закона о буџетском систему Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 121/12, 52/14, 103/15 и 15/16) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16 и 57/16). Према оспореном члану 1. овим правилником утврђују се критеријуми, услови и поступак за додјелу средстава гранта, евиденција, извјештавање и контрола додијељених средстава удружењима од јавног интереса, осталим удружењима и фондацијама регистрованим у складу са Законом о удружењима и фондацијама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 52/01 и 42/05).

Одредбама Устава Републике Српске, у односу на које предлагач оспорава уставност одредбе члана 1. Правилника о критеријумима и поступку за додјелу средстава гранта удружењима од јавног интереса, осталим удружењима и фондацијама, утврђено је: да се уставно уређење Републике темељи на владавини права (члан 5. став 1. алинеја 4), да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10) и да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108. став 2).

Чланом 5. став 2. Закона о буџетском систему ("Службени гласник Републике Српске" бр. 121/12, 52/14, 103/15 и 15/16), на основу кога је донесен Правилник, чија одредба је оспорена, прописано је да се буџетска средства користе за финансирање функција буџетских корисника, за извршавање њихових задатака и остале намјене које су у складу са Уставом и законом, као и прописима органа јединица локалне самоуправе и фондова.

Чланом 82. став 2. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 115/08, 11/21, 15/22 и 56/22), на основу кога је, такође, министар управе и локалне самоуправе донио овај правилник, прописано је да у вршењу надзора из става 1. овог члана, министарство има сва овлашћења у надзору над радом која су овим законом прописана.

Суд је, такође, имао у виду и одредбе Закона о удружењима и фондацијама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 52/01 и 42/05) којим је прописано: да се овим законом уређују оснивање, регистрација, унутрашња организација и престанак рада удружења и фондација (члан 1), да је удружење у смислу овог закона, сваки облик добровољног повезивања више физичких или правних лица ради унапређивања или остваривања неког заједничког или општег интереса или циља, у складу са Уставом и законом, а чија основна сврха није стицање добити (члан 2. став 1), да уколико активност удружења или фондације није у супротности са овим законом, удружење или фондација са сједиштем на подручју Федерације Босне и Херцеговине слободно дјелује на подручју Републике Српске, без даљих административних условљавања (члан 7), да се одлука о упису у регистар и о престанку удружења или фондације објављује у "Службеном гласнику Републике Српске" (члан 32. став 1), да јединствени регистар удружења и фондација води Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске, те да Министарство управе и локалне самоуправе води и јединствени регистар страних и међународних невладиних организација које су регистровале своја представништва на територији Републике Српске (члан 33. став 1), да надзор над законитошћу рада удружења и фондација врши надлежни орган управе Републике Српске у чије подручје спада праћење стања у области на коју се односи дјелатност удружења или фондације (члан 43) и да се одредбе овог закона примјењују на удружења и фондације које се уписују у регистар удружења и регистар фондација (члан 51. став 1).

Имајући у виду наведене одредбе Устава и закона, Суд је оцијенио да оспореном одредбом члана 1. Правилника о критеријумима и поступку за додјелу средстава гранта удружењима од јавног интереса, осталим удружењима и фондацијама, којом је одређена садржина овог правилника, односно утврђено шта је предмет уређивања тог акта, није повријеђен члан 10. Устава, јер не прави разлику између удружења по било ком основу  приликом остваривања права на додјелу средстава гранта. По оцјени Суда лица - адресати на које се односи оспорени Правилник нису у упоредивој ситуацији са другим лицима - другим удружењима на које се овај правилник не односи, јер се ради о различитим правним субјектима који се налазе у различитој правној ситуацији.  При томе, Уставни суд сагласно одредбама члана 115. Устава није надлежан да цијени цјелисходност и оправданост оспореног прописивања, односно опредјељење доносиоца акта да средства гранта, која су обезбијеђена у буџету Републике Српске и у оквиру буџетских средстава стављена на располагање Министарству управе и локалне самоуправе, додјељује удружењима и фондацијама који су регистровани у складу са Законом о удружењима и фондацијама Републике Српске и који се пријаве на јавни позив за додјелу средстава гранта, те  испуњавају услове који су прописани Правилником.

Анализирајући остале наводе предлагача Суд је утврдио да се односе на примједбе које се тичу несагласности оспореног члана Правилника са Законом о забрани дискриминације ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 105/17, 54/19 и 77/21) за чију оцјену, сагласно одредбама члана 115. Устава, Уставни суд није надлежан.

            На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

 

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-92/21

21. децембра 2022. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
25.1.2023.
Саопштење за јавност са 295. сједнице Уставног суда Републике српске

24.1.2023.
Дневни ред 295. сједнице Уставног суда Републике Српске

17.1.2023.
Попис привредних субјеката с којима постоји сукоб интереса

5.1.2023.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку услуга физичко-техничког обезбјеђења објекта

5.1.2023.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку тога за судије Уставног суда Републике Српске

5.1.2023.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку система против провала за нову зграду Уставног суда Републике Српске

5.1.2023.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку услуга редовног чишћења и одржавања хигијене у објекту Уставног суда Републике Српске

5.1.2023.
Одлука о измјени одлуке о изузећу од примјене Закона о јавним набавкама Босне и Херцеговине

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>