Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Саопштење за јавност са 142. и 143. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

    Бања Лука, 16. август 2022.

     

    ВИЈЕЋЕ ЗА ЗАШТИТУ ВИТАЛНОГ ИНТЕРЕСА

    УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

     

    САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

     

    У Бањој Луци су данас, 17. августа 2022. године, одржане 142. и 143. сједница Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Вијеће) које је, у складу са Уставом и Законом прописаним надлежностима, утврдило да одредбама Закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма и одредбама члана 125. став 9. и члана 140. Закона о основном васпитању и образовању нису повријеђени витални национални интереси конститутивног бошњачког народа.

    Између осталих разлога за донесену одлуку у односу на Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма, Вијеће је истакло да чињеница што се законодавац опредјелио да законом уреди одређено нематеријално културно налијеђе са којим се у потпуности идентификује један од конститутивнох ранода, те што је пропустио да истовремено и у оквиру јединственог законског рјешења уреди и одговарајуће нематеријално културно наслијеђе са којим се идентификују друга два конститутивна народа, не представља, само по себи, повреду виталног националног интереса тих народа. Вијеће, наиме, сматра да обим прописивања, као и динамика поступања законодавца у заштити нематеријалног кутурног наслијеђа не доводи конститутивне народе Републике Српске у неравноправан положај.

    У одлуци која се односи на Закон о основном васпитању и образовању, Вијеће је оцијенило да одредбом из члана 125. став 9. оспореног закона, којом је нормирано да раднику запосленом на одређено вријеме и неверификованом наставнику радни однос на одређено вријеме не може прерасти у радни однос на неодређено вријеме, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа јер, у суштини, из њеног садржаја произлази да оспорена одредба нема националну димензију и да се једнако односи на све грађане Републике Српске без обзира на њихову националну припадност.

    Надаље, Вијеће је утврдило да одредбама члана 140. истог Закона, којима су регулисана питања награђивања Светосавском наградом наставника, стручних сарадника и библиотекара у основним школама за изузетне резултате и залагање у раду, такође није повријеђен витални национални интерес конститутивног бошњачког народа. Оцјењујући да ли је у конкретном случају дошло до повреде, Вијеће је имало у виду садржај цјелокупног члана оспореног закона, а не само назив награде која се додјељује. Пема оцјени Вијећа, прописани услови и критеријуми на основу којих се врши избор кандидата за додјелу Светсавске награде немају национални предзнак и никога не фаворизују, због чега је извјесно да се ова награда додјељује искључиво за остварене резултате на професионалном плану, дакле, у потпуности независно од њихове националне и вјерске припадности. Сходно томе, Вијеће је утврдило да оспорена законска одредба не дискриминише и не доводи у неравноправан положај било који од конститутивних народа у Републици Српској у праву на уживање гаранција из круга виталних националних интереса, те да је награда доступна сваком наставнику, стручном сараднику и школском библиотекару који испуњавају прописане услове.

       
      Претраживање


      Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
      Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
      Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
       
      © 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења