Бања Лука, 23. фебруар 2022.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 278. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Данас је, 23. фебруара 2022. године, у Бањој Луци одржана Двије стотине и седамдесет и осма редовна сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима овога Суда, одлучивано о уставносудским предметима који се тичу сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске, као и о другим стварима из области пословања Уставног суда.
Уставни суд је на овој сједници, међу осталим одлукама, донио и одлуку у предмету број У-9/21 којом је утврђено да члан 45. став 1. Статута општине Ново Горажде није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о локалној самоуправи. Оспореном одредбом овога највишег акта локалне самоуправе прописано је да ће се прва сједница скупштине општине одржати најкасније 30 дана након објављивања резултата избора, у складу са законом. Уставни суд је оцјенио да наведена спорна одредба Статута поменуте општине није у складу са законском одредбом којом је на другачији начин нормативно уређено ово питање, што је чини несагласном и са уставним начелом законитости подзаконских општих аката.
На истој сједници Уставни суд је донио и одлуку у предмету број У-26/21. Уставни суд је овом одлуком утврдио да члан 67. у дијелу који гласи „... која су то звање стекла прије реформе високог образовања у Републици Српској или Босни и Херцеговини...“ Закона о полицији и унутрашњим пословима није у сагласности са Уставом Републике Српске. Оспореном одредбом прописано је да стручни испит не полажу, између осталих лица, и лица која имају научно звање доктор правних наука или магистар правних наука која су то звање стекла прије реформе високог образовања у Републици Српској или Босни и Херцеговини. На овај начин се, према оцјени Уставног суда, законом искључује могућност да лица која су стекла научно звање доктор правних наука, као и магистар правних наука, послије реформе високог образовања буду ослобођена од полагања стручног испита. Имајући у виду да се наведена лица налазе у истој правној ситуацији без обзира да ли су то научно звање стекла прије или послије реформе високог образовања на њих се правила о полагању стручног испита морају једнако примјењивати, те је њихов различит третман супротан уставној гаранцији о једнакости и равноправности грађана.
Уставни суд је такође донио и одлуку број У-31/21 којом је утврђено да је тачка I подтачка 1. Закључка о давању сагласности на повећање цијене воде и увођење мјесечне накнаде за мјерно мјесто у Граду Бања Лука, у дијелу који гласи: „...увођење мјесечне накнаде за мјерно мјесто, која, према профилу водомјера, износи: ....“ није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима. Наиме, увођење посебне мјесечне накнаде за мјерно мјесто, односно давање сагласности даваоцу комуналне услуге – „Водоводу“ а.д. Бања Лука – за њено увођење на начин како је то учињено наведеним Закључком у оспореном дијелу, нема основа у релевантним одредбама Закона о комуналним дјелатностима, односно има значење проширивања законом утврђених извора средстава за обављање комуналне дјелатности. Тиме је, према оцјени Уставног суда, Скупштина Града Бања Лука овакво нормирање предузела без овлашћења у закону чиме је повријеђено уставно начело законитости општих аката.
Уставни суд је, поред наведених одлука, донио одлуке и у предметима број У-2/21, У-11/21, У-12/21, У-17/21, У-19/21, У-21/21 и У-55/21 којим су одбијени приједлози, односно нису прихваћене иницијативе за оцјењивање уставности појединих одредаба Закона о комуналним дјелатностима и уставности и законитости појединих подзаконских општенормативних аката. Уставни суд је, такође, поред наведених уставносудских питања одлучивао и о питањима из домена свога пословања.