Бања Лука, 26. април 2017.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 219. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Данас је, 26. априла 2017. године, у Бањој Луци одржана Двије стотине и деветнаеста сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је овај Суд одлучивао, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима, о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.
Између осталих, Уставни суд је донио одлуку у предмету број У-47/16, којом је утврдио да Одлука Скупштине града Бања Лука о доношењу измјене дијела Регулационог плана за простор дефинисан улицама Вука Караџића, I Крајишког корпуса, Милана Радмана, Др Младена Стојановића и Краља Петра I Карађорђевића није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика установљене у складу са Анексом 8. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. Неуставност и незаконитости оспорене Одлуке, према оцјени Уставног суда, очитује се у томе што доносилац овога акта није поступио у складу са релевантним одредбама наведеног Закона, чиме је истовремено нарушено и начело законитости из члана 108. Устава Републике Српске. Наиме, нормативним актом који је био предмет оцјене предвиђено је рушење објекта који је дио Амбијенталне цјелине у Улици Младена Стојановића и Краља Петра I Карађорђевића, а који има статус националног споменика. С обзиром на то, Скупштина града Бања Лука, према оцјени Уставног суда, није могла усвојити оспорену Одлуку с обзиром да се њоме предвиђа рушење објекта у првој зони заштите који представља дио Амбијенталне цјелине уврштене у националне споменике БиХ и ужива највиши степен заштите у законима Републике Српске.
Уставни суд је такође донио одлуке и у предметима број У-35/16, У-43/16, У-46/16, У-50/16, У-55/16, У-87/16, У-110/16 и У-125/16, а којима је одбио приједлоге, односно није прихватио иницијативе за оцјену уставности и законитости оспорених нормативних аката, с обзиром да није утврдио њихову несагласност са Уставом и законима Републике Српске. Тако Уставни суд није утврдио неуставност појединих одредаба Закона о адвокатури Републике Српске, Закона о социјалној заштити, Закона о извршењу буџета Републике Српске за 2016. годину, Закона о раду Републике Српске, Закона о Уставном суду Републике Српске, Закона о радним односима у државним органима и Закона о измјенама и допунама Закона о социјалној заштити, као нити неуставност и незаконитост појединих подзаконских аката. Уставни суд је, такође, одлучивао и о одређеним процесним питањима у појединим предметима.