Бања Лука, 11. август 2016.
ВИЈЕЋЕ ЗА ЗАШТИТУ ВИТАЛНОГ ИНТЕРЕСА
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Данас су у Бањој Луци одржане 89, 90. и 91. сједница Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Вијеће). Предмет разматрања и одлучивања на првој од ових сједница било је питање да ли је Законом о јавним тужилаштвима Републике Српске дошло до повреде виталног националног интереса конститутивног бошњачког народа. Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске истакао је у захтјеву, између осталог, да се повреда виталног интереса бошњачког народа очитује у томе што је оспореним одредбама Закона прописано да је један од службених језика који се користе у тужилаштвима назван језиком бошњачког народа, а не босанским језиком, те да је прописивањем услова за обављање тужилачке функције повријеђена надлежност институција Босне и Херцеговине, односно Високог судског и тужилачког савјета. Напосљетку, овај Клуб повредом сматра и одредбу Закона којом је прописано да структура радника у тужилаштву треба да одражава националну структуру становништва према посљедњем попису, умјесто према попису из 1991. године.
Полазећи од одредаба Устава Републике Српске, узимајући у обзир наводе Клуба делегата бошњачког народа и Народне скупштине, Вијеће је одлучило да оспореним одредбама Закона нису повријеђена права из оквира заштите виталног националног интереса конститутивног бошњачког народа. Вијеће је, наиме, утврдило да наводи о повреди виталног интереса бошњачког народа по наведеним питањима не указују на повреду ниједног од права из оквира заштите виталног националног интереса било којег конститутивног народа који су утврђени чланом 70. Устава, допуњеног Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске.
У другом предмету о којем је Вијеће данас одлучивало утврђено је да Одлуком Народне скупштине Републике Српске о расписивању републичког референдума, која се односи на Дан Републике Српске – 9. јануар, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа. Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске навео је у захтјеву, између осталог, да се предметном одлуком о расписивању референдума оспорава Одлука Уставног суда БиХ којом је утврђено да прописивање 9. јануара, као Дана Републике Српске, није у складу са Уставом БиХ. С обзиром на то, у захтјеву је даље наведено да се датум 9. јануар као Дан Републике Српске, који је неприхватљив за бошњачки народ, мора ставити ван снаге и да се више не може прописивати као празник, без обзира на вољу грађана и званичних власти у Републици Српској.
У образложењу донесене Одлуке, Вијеће је навело да подносилац у захтјеву није указао на повреду ниједног од права из круга виталних нацоналних интереса конститутивних народа, како су они дефинисани Уставом Републике Српске. Вијеће је, наиме, утврдило да наводи у вези са правним дејством Одлуке Уставног суда БиХ не могу бити предмет разматрања овог Вијећа које може да цијени само да ли се предложеним рјешењем у Одлуци за коју се тражи покретање поступка повређује витални национални интерес. При томе, Вијеће је оцијенило да се оспорена Одлука о референдуму једнако односи према свим народима и грађанима, те да као таква не може угрозити витални национални интерес ни довести до дискриминације у уживању било којег од права гарантованих Уставом. Оспорена одлука, по оцјени Вијећа, нема национални предзнак, већ се независно од њихове националне припадности, подједнако односи на све грађане, који слободно диспонирају својим правом да учествују на референдуму.
Напосљетку, у трећем предмету о којем је данас одлучивало, Вијеће је донијело одлуку којом се утврђује да Законом о обради и објављивању резултата пописа становништва, домаћинстава и станова 2013. године у Републици Српској, као и у претходна два предмета, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа. Одговарајући на наводе из захтјева, Вијеће је у образложењу Одлуке навело, између осталог, да захтјевом Клуба делегата бошњачког народа није указано на повреду ниједног од права зајамченог Уставом Републике Српске, јер се одредбе оспореног Закона не односе на припаднике било којег конститутивног народа појединачно, нити дискриминишу или фаворизују припаднике неког од ових народа. Вијеће је оцијенило, такође, да наводи којима се указује на прекорачење надлежности законодавног органа, принцип хијерархије општих правних аката, те потенцијално чланство БиХ у Европској унији, не могу бити предмет оцјене у поступку пред овим Вијећем, већ евентуално у поступку апстрактне оцјене уставности.