Бања Лука, 25. март 2015.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 194. СЈЕДНИЦЕ

УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

     Уставни суд Републике Српске одржао је данас, 25. марта 2015. године, Стотину деведесет и четврту редовну сједницу на којој је, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима, одлучивао о сагласности закона и других општих правних аката са Уставом и законима Републике Српске.

     Тако је Уставни суд у предмету број У-13/14 донио одлуку да одговарајуће одредбе појединих Гранских и Посебних колективних уговора у Републици Српској, а којима је утврђено право на увећање плате у одређеним процентима предсједницима или повјереницима синдиката због вршења синдикалних дужности, нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о раду. Одређујући право на надкнаду плате предсједнику или повјеренику синдиката на начин као у оспореним члановима ових уговора, учесници у њиховом закључивању су, по оцјени Уставног суда, изашли из законских оквира, јер су увели нову накнаду плате која није превиђена Законом. С обзиром на ову неусклађеност оспореног подзаконског акта са Законом о раду, Уставни суд је оцијенио да исте одредбе, такође, нису у сагласности ни са уставним начелом

    Надаље, у предмету број У-21/14 Уставни суд је донио Одлуку којом је утврдио, између осталог, да није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима члан 27. став 4. Одлуке о јавном водоводу општине Челинац. Овом одредбом прописано је да ће Водовод а.д. Челинац одредити висину мјесечне накнаде за одржавање водомјера. Неусаглашеност наведене одредбе са Законом о комуналним дјелатностима очитује се у томе, како је оцијенио Уставни суд, што увођење обавезе плаћања накнаде за одржавање водомјера има значење проширивања законом утврђених извора средстава за обављање комуналне дјелатности, које је Скупштина општине Челинац предузела без овлашћења у закону. Ради тога иста одредба није у сагласности нити са чланом 108. став 2. Устава којим је утврђено да прописи и други општин акти морају бити у сагласности са законом.

     Напосљетку, Уставни суд је донио и Одлуку број У-36/14 којом се утврђује да Правилник о платама општинских службеника и других запослених лица у Административној служби Општине Кнежево, у вријеме важења, није био у сагласности  са Уставом Републике Српске и Законом о локалној самоуправи, као ни Појединачни колективни уговор за запослене у Административној служби Општине Кнежево са Уставом и Законом о раду. Неуставност и незаконитост првонаведеног општег акта, према оцјени Уставног суда, резултат је чињенице да начелник општине, као његов доносилац, Законом о локалној самоуправи није био овлашћен за његово доношење, док се у случају колективног уговора неусаглашеност са уставним и законским нормама очитује у томе што у његовом закључивању није учествовао синдикат чија је репрезентативност била утврђена у вријеме закључења уговора. Недостатак  поменутог елемента формалне уставности и законитости, истакао је Уставни суд у одлуци, доводи у питање тај акт у цјелини, без обзира на његову садржину, због чега оспорени Појединачни  колективни уговор у цјелости није у сагласности са Законом о раду, а тиме нити са Уставом Републике Српске.

    Поред наведених одлука, Уставни суд је донио и рјешење у предмету број У-17/14 којом није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности Закона о амнестији за недопуштено држање минско-експлозивних средстава и оружја у Републици Српској и Закона о оружју и муницији, као и рјешење у предмету број У-36-1/10 којим је обуставио даљње вођење уставносудског поступка, јер су престале постојати процесне претпоставке за његово даљње вођење.