Бања Лука, 20. април 2012. године

 

 

 

 

 

 

Данас је у Бањој Луци одржана Стотинупедесетиседма сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је, у складу са Уставом и Законом утврђеним надлежностима, Уставни суд одлучивао о усаглашености правних аката са Уставом Републике Српске и законима, те је одлучио о сљедећим предметима:

 

 

-                Уставни суд је усвојио иницијативу Славка Микача, адвоката из Дервенте, и донио одлуку којом се утврђује да Тарифни број 4. Тарифе комуналних такса, који је саставни дио Одлуке о комуналним таксама општине Дервента, није у сагласности са Уставом Републике Српске и законом. Оспореним одредбама прописано је да се за сваку фирму за предузећа и физичка лица на подручју општине Дервента утврђује такса у годишњем износу, односно сразмјерно времену у којем су радили у току календарске године и према врсти дјелатности обвезника. Имајући у виду да је оспореним одредбама Скупштина општине Дервента висину предметне таксе одредила на темељу само неких законских критерија, односно увођењем критерија који није законом происан, Уставни суд је оцијенио да исте одредбе нису у сагласности са одредбама Закона о комуналним таксама. С обзиром на то, Уставни суд је утврдио да је због наведене несагласности повријеђен члан 108. став 2. Устава Републике Српске којим је прописано да прописи и општи акти морају бити у сагласности са законом.

 

-                Уставни суд је одбио приједлог Конфедерације синдиката Републике Српске за утврђивање неуставности и незаконитости Општег колективног уговора који су закључили Влада Републике Српске, Савез синдиката Републике Српске и Унија удружења послодаваца Републике Српске. Неуставност и незаконитост оспореног акта предлагач вити у чињеници што приликом потписивања овога акта, наводно, Савез синдиката Републике Српске није имао писмене сагласности свих синдиката који су организовани на нивоу Републике са најмање 10% чланова синдиката. Међутим, Уставни суд је утврдио да је Министарство рада и борачко-инвалидске заштите, у складу са релевантним законским одредбама, свим синдикатима и удружењима послодаваца упутило јавни позив и дало могућност да утврде тачан број чланова у односу на број запослених, као и то да се истом позиву није одазвао предлагач и друге синдикалне организације. Стога, Уставни суд је оцијенио да је неоснована тврдња предлагача да је Савез синдиката Републике Српске био дужан да прије закључивања спорног уговора обезбиједи сагласност свих синкиката који окупљају најмање 10% чланова синдиката. Уставни суд је, на основу наведеног, закључио да је оспорени акт у сагласности са релевантим одредбама Закона о раду, а сходно томе и са чланом 108. став 2. Устава Републике Српске.

 

-                У осталим предметима о којима је данас одлучивао Уставни суд из процесних разлога није прихватио иницијативе за покретање поступка или је одбацио приједлоге за оцјену уставности и законитости правних аката.