Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тач. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 24. априла 2024. године, д о н и о ј е
О Д Л У К У
Утврђује се да Одлука о условима и начину искључења корисника топлотне енергије са система гријања број: 01-683/13 од 31. децембра 2013. године, коју је донио директор Јавног комуналног предузећа „Соколац” Соколац, није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске”, бр. 124/11 и 100/17).
О б р а з л о ж е њ е
Радојка Туторић из Сокоца дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о условима и начину искључења корисника топлотне енергије са система гријања број: 01-683/13 од 31. децембра 2013. године, коју је донио директор Јавног комуналног предузећа „Соколац” Соколац. У иницијативи се наводи да је доношење оспорене одлуке од стране директора наведеног предузећа у супротности са чланом 102. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске, чланом 10. Закона о јавним предузећима (“Службени гласник Републике Српске” број 75/04), Законом о комуналним дјелатностима (“Службени гласник Републике Српске” број 124/11) и Законом о локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13), који је био на снази у вријеме доношења оспорене одлуке. Осим тога, у иницијативи се наводи да је оспорена одлука у супротности са чланом 110. Устава из разлога што је донесена 31. децембра 2013. године, а примјењује се од 15. октобра 2013. године. У допунама иницијативе приложени су Извјештај о спроведеној финансијској ревизији Јавног комуналног предузећа „Соколац” Соколац за период од 1. јануара до 31. децембра 2022. године број: РВ084-23 од 10. октобра 2023. године, Увјерење о чињеницама из службене евиденције са историјским подацима субјекта уписа број: 061-0-Су-23-000776 од 4. децембра 2023. године, које је издао Окружни привредни суд у Источном Сарајеву и Рјешење о регистрацији број: 061-0-Рег-24-000122 од 12. марта 2024. године, које је донио Окружни привредни суд у Источном Сарајеву. На основу изложеног давалац иницијативе предлаже да Суд утврди да оспорена одлука није у сагласности са наведеним одредбама Устава и закона.
Доносилац оспореног акта, Јавно комунално предузеће „Соколац” Соколац, у одговору на наводе иницијативе истиче да је Скупштина општине Соколац, као оснивач Јавног комуналног предузећа „Соколац”, донијела Одлуку о општим и техничким условима за снабдијевање града топлотном енергијом број: 01-370-55 од 22. маја 2009. године и Одлуку о измјенама и допунама ове одлуке број: 01-370-240 од 4. новембра 2013. године, као и да овим одлукама нису децидно регулисана сва питања значајна за услове и начин искључења корисника топлотне енергије са система гријања, због чега је директор овог предузећа донио оспорену одлуку. Надаље, доносилац акта у свом одговору истиче да су наведене одлуке Скупштине општине Соколац престале да важе ступањем на снагу Одлуке о општим и техничким условима за производњу и снабдијевање града топлотном енергијом број: 01.360-187 од 26. децембра 2019. године, те да су овом одлуком стављене ван снаге раније одлуке Скупштине општине Соколац, као и оспорена одлука и да иста није у примјени.
Одлуку о условима и начину искључења корисника топлотне енергије са система гријања број: 01-683/13 од 31. децембра 2013. године донио је директор Јавног комуналног предузећа „Соколац” Соколац на основу Закона о комуналним дјелатностима (“Службени гласник Републике Српске” број 124/11) и чл. 29. до 36. Статута Јавног комуналног предузећа „Соколац” број: 01-023-28 од 11. јуна 2013. године. Овом одлуком дефинишу се услови и начин искључења корисника топлотне енергије са система централног гријања у граду Сокоцу (члан 1).
У поступку разматрања навода из иницијатива Суд је, прије свега, имао у виду члан 102. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске, којим је утврђено да општина преко својих органа у складу са законом уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности.
Поред тога, Суд је имао у виду да је Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске” бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13), који је био на снази у вријеме доношења оспореног акта, као и сада важећим Законом о локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 97/16, 36/19 и 61/21) прописано да самосталне надлежности општине обухватају, поред осталих, уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности, у оквиру којих су прописане производња и испорука топлотне енергије, те оснивање привредних друштава, установа и других организација ради пружања услуга из њихове надлежности, уређење њихове организације и управљање (члан 12. тачка б) ал. 2. и 3. ранијег, односно члан 18. тачка 2) подтачке 2. и 3. важећег закона), да јединица локалне самоуправе у области стамбено-комуналне дјелатности, између осталих, обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, организационих, материјалних и других услова за изградњу и одржавање комуналних објеката и комуналне инфраструктуре (члан 14. алинеја 7. ранијег, односно члан 20. тачка 7. важећег закона), као и да скупштина општине доноси одлуке и друга општа акта и даје њихово аутентично тумачење (члан 30. став 1. алинеја 2. ранијег, односно члан 39. став 2. тачка 2) важећег закона).
Суд је, такође, имао у виду Закон о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 124/11 и 100/17) којим се утврђују комуналне дјелатности од посебног јавног интереса и начин обезбјеђивања посебног јавног интереса, организација обављања комуналних дјелатности и начин њиховог финансирања (члан 1). Овим законом је, и то чланом 2. став 1. тачка в) и чланом 3. тачка г), између осталог, прописано да се као комунална дјелатност од посебног јавног интереса, у смислу овог закона, сматрају производња и испорука топлотне енергије, која обухвата производњу и испоруку паре и топле воде из даљинског централизованог извора или појединачних извора за гријање и друге сврхе, топловодном мрежом до подстанице потрошача, укључујући и подстаницу, а чланом 6. да јединица локалне самоуправе обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности, те да својом одлуком, коју доноси скупштина јединице локалне самоуправе, детаљније прописује услове и начин обављања комуналних дјелатности (тачка а), материјалне, техничке и друге услове за финансирање, развој, изградњу и одржавање комуналних објеката (тачка б), услове за функционисање и техничко-технолошко јединство система и уређаја (тачка в), опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге (тачка г), услове за коришћење и престанак коришћења комуналне услуге (тачка д), могућност за субвенционисану цијену комуналне услуге, категорије корисника и услове субвенционисања (тачка ђ) и јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга (тачка е). Уз то, овим законом је прописано да за обављање комуналних дјелатности и других дјелатности од јавног интереса јединица локалне самоуправе може основати јавно предузеће или те послове може повјерити другим привредним субјектима који су дужни да комуналну дјелатност која им је повјерена обављају у складу са овим законом и другим прописима (члан 7. став 1), да одлуком из става 3. овог члана јединица локалне самоуправе одређује моделе обрачуна и расподјеле трошкова за испоручену топлотну енергију тарифним купцима, као и услове за прикључење и искључење са система, а нарочито: услове за прикључење на мрежу и за престанак коришћења топлотне енергије (члан 9. став 4. тачка е), да се обављање комуналне дјелатности повјерава јавном предузећу актом о оснивању, а другим предузећима обављање комуналне дјелатности повјерава се уговором којим се регулишу међусобна права и обавезе у обављању тих дјелатности (члан 10), да се изузетно комунална услуга може ускратити кориснику ако: а) изврши прикључење на комунални објекат без одобрења надлежног органа, односно даваоца комуналне услуге, б) ненамјенски користи комуналну услугу, в) не плати искоришћену комуналну услугу два мјесеца узастопно под условом да то техничке могућности дозвољавају и да се искључењем тог корисника не угрожавају други корисници, г) одбије да закључи уговор о коришћењу комуналне услуге и д) да се не придржава мјера штедње у вријеме ограничене потрошње због посебних околности из члана 15. овог закона (члан 19. став 2) и да цијену комуналне услуге утврђује давалац комуналне услуге, а сагласност на цијену даје надлежни орган јединице локалне самоуправе (члан 20. став 3).
Из наведених законских одредаба произлази да се услови и начин обављања комуналних дјелатности, услови за коришћење и престанак коришћења комуналних услуга, те права и обавезе даваоца комуналне услуге (јавног предузећа, односно предузећа коме је уговором повјерено обављање комуналне дјелатности) и корисника услуга, укључујући и начин наплате цијене за коришћење комуналне услуге уређује одлуком скупштине јединице локалне самоуправе (општине/града), а да је давалац комуналне услуге, сагласно одредби члана 20. став 3. Закона о комуналним дјелатностима, једино надлежан да својим актом одреди цијену комуналне услуге, уз сагласност надлежног органа јединице локалне самоуправе. Имајући у виду да су оспореном одлуком регулисани услови и начин искључења корисника топлотне енергије са система централног гријања, Суд је оцијенио да су оспореним актом уређени односи који се на основу Закона о комуналним дјелатностима уређују актом јединице локалне самоуправе. Како је оспорену одлуку донио давалац комуналне услуге, односно орган јавног комуналног предузећа које обавља дјелатност производње и испоруке топлотне енергије на територији општине Соколац, а који Законом није овлашћен да својим актом регулише услове и начин искључења корисника топлотне енергије са система централног гријања, Суд је утврдио да ова одлука, из наведених разлога, није у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима.
Полазећи од тога да оспорена Одлука о условима и начину искључења корисника топлотне енергије са система гријања број: 01-683/13 од 31. децембра 2013. године није у сагласности са Законом, а да према одредби члана 108. став 2. Устава прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом, Одлука, по оцјени Суда, није у сагласности ни са Уставом.
С обзиром на то да је Уставни суд оцијенио да оспорена Одлука о условима и начину искључења корисника топлотне енергије са система гријања, коју је донио директор Јавног комуналног предузећа „Соколац”, није у сагласности са законом јер доносилац оспореног акта није био надлежан да уреди односе који су предмет уређивања тог акта, Суд се није упуштао у оцјену њене сагласности са чланом 10. Закона о јавним предузећима (“Службени гласник Републике Српске” бр. 75/04 и 78/11), којим су прописане надлежности управе предузећа и чланом 110. ст. 1. и 2. Устава према коме закони, други прописи и општи акти не могу имати повратно дејство, те да се само законом може одредити да поједине његове одредбе, ако то захтијева општи интерес утврђен у поступку доношења закона, имају повратно дејство.
Навод доносиоца акта из одговора на иницијативу да је оспорена одлука стављена ван снаге и да није у примјени, по оцјени Суда, нема утицаја на оцјену њене сагласности са Уставом и законом с обзиром на то да из приложене документације није утврђено да је доносилац оспорене одлуке овај акт ставио ван снаге, нити оспорени акт може престати да важи на основу акта другог доносиоца, у конкретном случају Скупштине општине Соколац.
Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.
На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др. Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Мр Џерард Селман
Број: У-46/23
24. април 2024. године