Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 42. став 1. и члана 60. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 30. октобра 2024. године, д о н и о ј е
О Д Л У К У
Утврђује се да појам/ријеч „Gender“ у Одлуци о оснивању Gender centra Republike Srpske („Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске”) („Службени гласник Републике Српске“ бр. 31/2002, 63/2005 и 33/2009) није у сагласности са Уставом Републике Српске.
О б р а з л о ж е њ е
Одлучујући по иницијативи Удружења грађана „Родитељи ЗА права дјеце“ Бијељина за оцјењивање уставности појма/ријечи „Gender“ у тачки III, подтачке 1, 6, 8 и 9. Одлуке о оснивању Gender centra Republike Srpske („Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске”) („Службени гласник Републике Српске“ бр. 31/2002 и 63/2005), Уставни суд је рјешењем број: У-92/23 од 24. априла 2024. године покренуо поступак за оцјењивање уставности појма/ријечи „Gender“ у наведеној одлуци. Подносиоци иницијативе оспоравају уставност употребе појма/ријечи „gender“ у погледу одредаба члана 68. тачка 4. и члана 90. тачка 9. Устава Републике Српске. У иницијативи наводе да је ријеч „gender“ потпуно непозната на територији бивше Југославије, да се не налази у „Српском рјечнику“ Вука С. Караџића, као ни у другим рјечницима Института за српски језик Српске академије наука и умјетности. У образложењу иницијативе истичу да је Влада Републике Српске крајем 2001. године донијела Одлуку о оснивању Gender centra Republike Srpske, којом је предвиђено да Gender centar, са статусом правног лица, на терет буџетских средстава Републике Српске, обавља „значајне стручне послове за потребе Републике Српске, везане за спровођење начела једнакости и равноправности полова. Такође наводе да је неколико година касније Влада прецизирала „значајне послове“ које Gender centar обавља за Републику Српску, па тако, између осталог, Центар прати положај жена и остварује сарадњу са институционалним механизмима за „gender pitanja“ на свим нивоима власти у Републици Српској, Босни и Херцеговини и Федерацији Босне и Херцеговине, те иницира оснивање механизма за „gender pitanja“ на локалном нивоу, координира и учествује у изради извјештаја овлашћених тијела по међународним конвенцијама и другим документима из „gender oblasti“, координира, учествује и организује обуку о „gender pitanjima“ ради подизања „svijesti o genderu" у државној управи Републике Српске, и друге послове одређене одлуком. На тај начин нејасна ријеч „gender“, за коју није наведено значање, одлуком Владе Републике Српске је постала обавезујућа и по мишљењу подносиоца иницијативе, изнад Устава Републике Српске, који не познаје тај појам. Слиједом наведеног, предлажу да Суд утврди да појам/ријеч „gender“ у тачки III, подтачке 1, 6, 8 и 9. Одлуке о оснивању Gender centra Republike Srpske није у сагласности са Уставом Републике Српске.
Влада Републике Српске није доставила одговор на наводе из иницијативе.
Одлуку о оснивању „Gender centra Republike Srpske“ („Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске“) („Службени гласник Републике Српске“ бр. 31/2002, 63/2005 и 33/09) донијела је Влада Републике Српске на основу чл. 33. и 34. став 2. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 3/97, 3/98 и 29/00) и члана 43. став 3. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 118/08). Овом одлуком се оснива Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске и утврђује његов назив који гласи: „Gender centar Republike Srpske“ (у даљем тексту: „Gender centar“), који врши стручне и друге послове везане за спровођење начела једнакости и равноправности полова и имплементацију одговарајућих међународних конвенција и уговора, као и Закона о равноправности полова у Босни и Херцеговини за потребе Владе Републике Српске, стручних тијела Владе, предсједника Владе, републичких министарстава и других републичких установа и институција (тачка I). Одлуком је надаље одређено да се на рад „Gender centra” примјењују прописи који важе за републичке органе управе, републичке установе и друге републичке институције, ако овом одлуком није другачије одређено (тачка II). У тачки III одређено је које значајне послове за Републику Српску обавља „Gender centar“. Према тачки IV „Gender centar” има својство правног лица и сједиште истог је у Бањој Луци. Тачком V средства за финансирање „Gender centra” осигуравају се у буџету Републике Српске. Тачком VI одређено је да „Gender centar” може прибављати средства за рад примањем донација и других облика добровољних давања. Тачком VII прописано је да „Gender centar” одговара за спровођење својих обавеза и то средствима којима располаже. Тачком VIII прописано је да се унутрашња организација „Gender centra” уређује правилником о унутрашњој организацији. Тачком IX је прописано да Правилник о унутрашњој организацији „Gender centra” доноси директор „Gender centra” уз сагласност Владе у року од 30 дана од дана постављања директора. Тачком X одлуке одређено је да „Gender centrom” руководи директор. Директора „Gender centra” поставља и разрјешава Влада на усаглашен приједлог предсједника Владе Републике Српске.
С обзиром на чињеницу да се ријеч/појам „Gender“ у наведеној одлуци користи у готово читавом тексту Одлуке, као и у измјенама и допунама Одлуке, а да у смислу члана 42. став 1. Закона о Уставном суду Републике Српске, није ограничен захтјевом подносиоца иницијативе, Суд је одлучио да оцјену уставности у погледу навода иницијативе прошири и на остале одредбе Одлуке.
У поступку оцјењивања уставности појма/ријечи „Gender“, Суд је имао у виду да се уставно уређење Републике темељи, између осталог, на владавини права (члан 5. алинеја 4), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом (члан 108. став 1). Такође, Суд је имао у виду да су службени језици Републике Српске: језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа. Службена писма су ћирилица и латиница (Амандман LXXI на Устав, којим је замијењен члан 7. став 1), да Република уређује и обезбјеђује уставност и законитост (тачка 4. Амандмана XXXII на Устав, којим је замијењен члан 68. Устава), да влада доноси уредбе, одлуке и друга акта за извршавање закона и обавља и друге послове у складу са Уставом и законом (члан 90. тач. 4. и 9).
Поред тога, Суд је имао у виду и одредбе чл. 33. и 34. став 2. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 3/97, 3/98 и 29/00), који је био на снази у вријеме доношења предметне одлуке, а којим је прописано да Влада доноси уредбе, одлуке, рјешења и закључке те да се одлуком прописују мјере Владе, даје сагласност или потврђују општи акти органа или организација, ако је таква сагласност или потврда предвиђена законом, образују друге службе за потребе Владе и уређују друга питања од значаја за обављање послова Владе, као и одредбе Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 118/08) којима је прописано да о питањима из своје надлежности Влада доноси уредбе, одлуке, смјернице, инструкције, рјешења, закључке и друга акта, у складу са законом, те да се одлуком прописују мјере Владе, оснивају јавне службе и друге организације, даје сагласност или потврђују општи акти органа или организација, ако је таква сагласност или потврда предвиђена законом, обустављају од извршења акти министарстава, органа јединица локалне самоуправе, предузећа и других органа и организација које врше јавна овлашћења и уређују друга питања од значаја за обављање послова Владе (члан 43. ст. 1. и 3).
Такође, Суд је утврдио да ријеч/појам „Gender“ не припада ниједном од језика у службеној употреби у Републици Српској. Наиме, ова ријеч има поријекло у грчком језику „genos“ - род, и као први дио сложенице означава нешто што се односи на род, племе, врсту или народ (Клајн и Шипка, "Велики речник страних речи и израза", Нови Сад, 2006. година), односно у латинском језику „genus“- род (Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Београд, 1986. година), а данас уобичајено припада енглеском језику „gender“- род, женски, мушки, средњи (Мортон Бенсон, Енглеско-српскохрватски речник, Београд, 1993. година).
С обзиром на наведено, као и с обзиром на наведене одредбе Устава, а имајући у виду одредбе из члана II ове одлуке којом је прописано да се на рад овог центра примјењују прописи који важе за републичке органе управе, републичке установе и друге републичке институције, ако овом одлуком није другачије одређено, Суд је утврдио да употреба исте, у овој одлуци, није у складу са Уставом.
На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Мр Џерард Селман
Број: У-92/23
30. октобар 2024. године