Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачке а) и г), члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачке г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. марта 2024. године, д о н и о ј е
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 73. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 82/13, 103/15, 111/21, 15/22 и 132/22).
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 70. тачка б) Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 82/13, 103/15, 111/21, 15/22 и 132/22).
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање сагласности члана 70. тачка б) и члана 73. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 82/13, 103/15, 111/21, 15/22 и 132/22) са Породичним законом (“Службени гласник Републике Српске” број 17/23) и Породичним законом (“Службени гласник Републике Српске” бр. 54/02, 41/08 и 63/14).
О б р а з л о ж е њ е
Дарио Љ. Сандић из Бањалуке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 70. тачка б) и члана 73. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 82/13, 103/15, 111/21, 15/22 и 132/22). Давалац иницијативе оспорава наведене законске одредбе у односу на одредбе члана 10, 36. став 1. и 108. Устава Републике Српске и у односу на одредбе члана 13. Породичног закона („Службени гласник Републике Српске“ број 17/23) и чл. 12. став 1. раније важећег Породичног закона („Службени гласник Републике Српске“ бр. 54/02, 41/08 и 63/14), истичући да је оспореним прописивањем дошло до повреде уставних и законских одредаба, а везано за условљавање ванбрачног супружника у случају стицања права на породичну пензију. С тим у вези у иницијативи се наводи да је према цитираним одредбама Породичног закона, ванбрачна заједница изједначена са брачном заједницом у погледу имовинско-правних односа, те је, по мишљењу даваоца иницијативе, прописивањем као у оспореном члану 70. тачка б) и члану 73. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, дошло до дискриминације лица која се налазе у ванбрачном односу, јер им је онемогућено да под истим условима као и лица у брачном односу остваре право на породичну пензију, а што је у супротности са одредбама члана 10. Устава Републике Српске. Даље се наводи да су оспорене законске одредбе у супротности са чланом 36. став 1. Устава, јер онемогућавају мајци дјетета која је прије смрти носиоца права на пензију била у ванбрачној заједници са носиоцем права на пензију да оствари право на породичну пензију, док мајка дјетета која је прије смрти носиоца права на пензију била са истим у брачној заједници може остварити право на пензију без испуњавања било каквих услова.
Народна скупштина Републике Српске није Суду доставила одговор на иницијативу.
Оспореним чланом 70. тачка б) Закона о пензијском и инвалидском осигурању (“Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 82/13, 103/15, 111/21, 15/22 и 132/22) прописано је да се чланом породице умрлог осигураника, поред осталих, сматра разведени брачни друг или ванбрачни супружник, ако му је правоснажном пресудом суда досуђено право на издржавање.
Оспореним чланом 73. истог закона прописано је да право на породичну пензију под условима из чл. 71. и 72. овог закона има и супружник из разведеног брака или ванбрачне заједнице, ако му је правоснажном судском пресудом досуђено право на издржавање.
Приликом оцјене уставности оспорених законски одредаба Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено: да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да породица, мајка и дијете имају посебну заштиту, те да дјеца рођена ван брака имају једнака права и дужности као и дјеца рођена у браку (члан 36. став 1. и 6), да се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу Устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом, те да се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање (члан 49. став 1. и 2), да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, социјално осигурање и друге облике социјалне заштите (тачка 12. Амандмана XXXИИ на Устав Републике Српске, којим је мијењан члан 68. Устава), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом (члан 108. став 1).
Одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 82/13, 103/15, 111/21, 15/22 и 132/22) прописано је да се овим законом уређује обавезно пензијско и инвалидско осигурање на основу међугенерацијске солидарности и добровољно пензијско и инвалидско осигурање за лица која нису обавезно осигурана по овом закону, као и права и обавезе на основу тих осигурања (члан 1), да се обавезним и добровољним осигурањем на начелима узајамности и солидарности осигураницима обезбјеђују права у случају старости и инвалидности, а у случају смрти осигураника, односно корисника пензије право се обезбјеђује члановима њихових породица (члан 2), те да се права из пензијског и инвалидског осигурања остварују и користе само под условима прописаним законом, а да обим права зависи од дужине пензијског стажа осигураника и висине плата и основица осигурања на које је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање (члан 3).
У оцјени уставности оспорених одредаба члана 70. тачка б) и члана 73. Закона о пензијском и инвалидском осигурању Суд је имао у виду и одредбе члана 69, члана 70. тачке а), в), г) и д), члана 71. и 72. истог закона, којим је прописано да право на породичну пензију имају чланови породице умрлог осигураника који је на дан смрти испуњавао услове за старосну или инвалидску пензију и чланови породице умрлог корисника старосне или инвалидске пензије, одређен круг лица који се у смислу овог закона сматрају члановима породице умрлог осигураника, односно корисника пензије, као и услови под којима удовица и удовац имају право на породичну пензију.
Одредбама члана 13. Породичног закона (“Службени гласник Републике Српске” број 17/23), на који се указује у иницијативи, прописано је да је ванбрачна заједница заједница живота жене и мушкарца (ванбрачних партнера) између којих нема брачних сметњи и која је трајала најмање двије године или краће ако је у њој рођено дијете (став 1), као и да је ванбрачна заједница изједначена са брачном заједницом у правима и обавезама на међусобно издржавање, имовинско-правним односима, под условима и на начин прописан овим законом.
Одредбама члана 12. став 1. Породичног закона (“Службени гласник Републике Српске” бр. 54/02, 41/08 и 63/14), који је престао да важи 1. септембра 2023. године, ступањем на снагу Породичног закона (“Службени гласник Републике Српске” број 17/23) прописано је да је заједница живота жене и мушкарца која није правно уређена на начин прописан овим законом (ванбрачна заједница) изједначена са брачном заједницом у погледу права на међусобно издржавање и других имовинско-правних односа, под условом и на начин прописан овим законом.
Поред наведеног, Суд је имао у виду да рјешењем овог суда број У-58/20 од 23. јуна 2020. године („Службени гласник Републике Српске“ број 61/21) није прихваћена иницијатива за оцјењивање уставности члана 70. тачка б) Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 82/13 и 103/15). У образложењу овог рјешења је наведено да је Суд приликом овакве оцјене прије свега имао у виду да право на породичну пензију није зајамчено Уставом, те да је законодавац сагласно овлашћењу из тачке 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, надлежан да уреди, између осталог, и право на породичну пензију, које се стиче по основу смрти осигураника, односно корисника пензије; да је законодавац прописујући као у оспореном члану 70. тачка б) Закона, поступао сагласно овлашћењима прописаним Уставом, а ко се све може сматрати чланом породице умрлог осигураника/корисника пензије је ствар законодавне политике коју овај суд, сагласно члану 115. Устава, није надлежан да оцјењује. Суд је такође оцијенио да прописивањем у одредби члана 70. тачка б) Закона није повријеђено уставно начело равноправности из члана 10. Устава Републике Српске, јер Уставом зајамчена једнакост подразумијева једнакост права и обавеза у истовјетном правном положају, па се стицање права на породичну пензију брачном супружнику, сагласно оспореној законској одредби не може довести у међусобни однос са ванбрачним супружником, коме та права нису утврђена, односно одређена само ванбрачним супружницима који имају правоснажну пресуду Суда којом им је досуђено право на издржавање.
Како давалац иницијативе оспорава одредбу члана 73. Закона о пензијском и инвалидском осигурању у односу на одредбе члана 10. и 36. став 1. Устава, такође из разлога што су њоме обухваћени ванбрачни супружници којима је правоснажном пресудом суда досуђено право на издржавање, односно из разлога што је, како се наводи, ванбрачним супружницима којима правоснажном пресудом суда није досуђено право на издржавање онемогућено да под истим условима као и лица у брачном односу остваре право на породичну пензију, Суд је, у складу са својим претходно изнесеним ставом, оцијенио да одредба члана 73. Закона није несагласна са Уставом Републике Српске.
По оцјени Суда законодавац је у складу са својим уставним овлашћењима из члана 36. став 1. и 6, члана 49. став 1. и 2. и тачке 12. Амандмана XXXII на Устав којим је замијењен члан 68. Устава, Законом уредио систем пензијског и инвалидског осигурања, прописао услове и начин остваривања права и обавеза по основу овог осигурања, међу којима је и право на породичну пензију, те одредио круг лица који имају право на породичну пензију и под којим условима, међу којима је, поред осталих, ванбрачни супружник, ако му је правоснажном пресудом суда досуђено право на издржавање.
Начин на који је законодавац уредио ово питање представља ствар цјелисходне процјене законодавца у уређивању пензијског и инвалидског осигурања, а оцјена оправданости и цјелисходности законског рјешења према члану 115. Устава није у надлежности Уставног суда.
Такође, Суд је оцијенио да оспореном одредбом члана 73. Закона није дошло до повреде гаранција из члана 10. Устава Републике Српске, јер се оспорена законска одредба једнако, под истим условима, односи на сва лица која се налазе у истој правној ситуацији прописаној овом одредбом, па се стицање права на породичну пензију брачном супружнику, према оспореној законској одредби, не може довести у међусобни однос, са ванбрачним супружником, коме правоснажном судском одлуком није досуђено право на издржавање. При томе Суд указује на то да уставно начело равноправности не подразумијева једнакост у апсолутном смислу, већ гарантује једнак третман субјеката који се налазе у истим или истоврсним ситуацијама, приликом реализације одређених права и обавеза. Иста оцјена Суда постоји и у односу на наводе даваоца иницијативе о несагласности оспорене законске одредбе са чланом 36. став 1. Устава.
С обзиром на наведено, Суд је оцијенио да оспорена одредба члана 73. Закона о пензијском и инвалидском осигурању није у супротности са чланом 108. став 1. Устава Републике Српске.
Како рјешењем Суда број У-58/20 од 23. јуна 2020. године („Службени гласник Републике Српске“ број 61/21) није прихваћена иницијатива за оцјењивање уставности члана 70. тачка б) Закона о пензијском и инвалидском осигурању, Суд, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду, није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности одредбе члана 70. тачка б) Закона о пензијском и инвалидском осигурању, јер је већ одлучивао о истој ствари.
Према одредби члана 115. Устава Републике Српске, није у надлежности овог суда да оцјењује међусобну усаглашеност законских одредаба, у конкретном случају, оспорених законских одредаба са одредбама члана 12. раније важећег и члана 13. сада важећег Породичног закона.
Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.
У складу са рјешењем Суда број: СУ-540/22 од 21. децембра 2022. године, судија проф. др Иванка Марковић је изузета од вијећања и гласања у овом предмету.
На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Мр Џерард Селман
Број: У-48/23
27. март 2024. године