Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 37. став 1. тачка а), члана 60. став 1. тачка д) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. марта 2024. године, д о н и о је
О Д Л У К У
Одбија се приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости члана 1. Одлуке о измјени Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта („Службени гласник Града Бијељина“ број 6/23).
Одбацује се приједлог за оцјењивање сагласности члана 1. Одлуке о измјени Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта („Службени гласник Града Бијељина“ број 6/23) са члановима 52. став 1. и 59. став 1. тачка 2. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19 и 61/21) у вези са члановима 144, 147, 148. став 5, 149. и 150. Пословника о раду Скупштине Града Бијељина („Службени гласник Града Бијељина“ бр. 11/17), чланом 1. и члановима 51. до 56. Одлуке о уређењу простора и грађевинском земљишту („Службени гласник Града Бијељина“ бр. 17/18 и 19/19), чланом 1. Правилника о обрачуну накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта – пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“ број 34/14) и чланом 1. Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта („Службени гласник Града Бијељина“ број 10/22).
О б р а з л о ж е њ е
Градоначелник Града Бијељина поднио је Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности и законитости члана 1. Одлуке о измјени Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта („Службени гласник Града Бијељина“ број 6/23), коју је донијела Скупштина Града Бијељина. У приједлогу се наводи да оспорена одредба ове одлуке није у сагласности са чланом 108. Устава Републике Српске, чланом 73. став 2. и чланом 75. став 2. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19), чланом 1. и члановима 51. до 56. Одлуке о уређењу простора и грађевинском земљишту („Службени гласник Града Бијељина“ бр. 17/18 и 19/19), чланом 1. Правилника о обрачуну накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта – пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“ број 34/14) и чланом 1. Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта („Службени гласник Града Бијељина“ број 10/22). Предлагач такође сматра да је у поступку доношења оспорене одлуке дошло до повреде чланова 144, 147, 148. став 5, 149. и 150. Пословника о раду Скупштине Града Бијељина („Службени гласник Града Бијељина“ бр. 11/17), а у вези с тим, посљедично, одредаба чланова 52. став 1. и 59. став 1. тачка 2. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19 и 61/21), не дајући конкретно образложење о повреди овог закона. У приједлогу се, наиме, истиче да, према наведеним одредбама Закона о уређењу простора и грађењу, попуст за готовинско плаћање накнаде за уређење градског грађевинског земљишта јединица локалне самоуправе може прописати искључиво одлуком о уређењу простора и грађењу, коју доноси скупштина јединице локалне самоуправе, а не као у конкретном случају оспореном Одлуком о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта. У вези с тим, предлагач указује на то да је Одлуком о уређењу простора и грађевинском земљишту („Службени гласник Града Бијељина“ бр. 17/18 и 19/19), коју је донијела Скупштина Града Бијељина, регулисан начин плаћања накнаде за уређење градског грађевинског земљишта и ренте, али није прописан додатни попуст за готовинско плаћање износа у цјелини. Поред наведеног, у приједлогу су изнесени разлози због којих, по мишљењу предлагача, оспорена одлука није у сагласности са Одлуком о уређењу простора и грађевинском земљишту, чланом 1. Правилника о обрачуну накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта – пречишћени текст, чланом 1. Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта, те члановима 144, 147, 148. став 5, 149. и 150. Пословника о раду Скупштине Града Бијељина. У допуни приједлога од 8. новембра 2023. године предлагач указује на Одлуку овог суда број У-26/17 од 28. фебруара 2018. године, сматрајући да образложење ове одлуке садржи аргументе који подржавају његов став у погледу оспорене одредбе Одлуке о измјени Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта.
У одговору на приједлог који је доставила Скупштина Града Бијељина наводи се да је приједлог неразумљив и непотпун, те да се садржај оспореног члана 1. предметне одлуке не може довести у везу са разлозима њеног оспоравања. Доносилац Одлуке истиче да се приликом доношења овог општег акта кретао у границама својих уставних и законских овлашћења, те да је одредбама чланова 69, 71, 73, 74, 75, 77, 80. 81. и 82. Закона о уређењу простора и грађењу прописано да услове, начин и поступак плаћања накнаде, у зависности од степена опремљености грађевинског земљишта, као и учешћа инвеститора у комуналном опремању, прописује скупштина јединице локалне самоуправе. Такође наводи да Уставни суд није надлежан да оцјењује цјелисходност и оправданост оспореног прописивања, као ни примјену оспорене одредбе предметне одлуке, на шта се указује у приједлогу. У погледу навода о несагласности члана 1. ове одлуке са чланом 1. и члановима 51. до 56. Одлуке о уређењу простора и грађевинском земљишту („Службени гласник Града Бијељина“ бр. 17/18 и 19/19), чланом 1. Правилника о обрачуну накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта – пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“ број 34/14) и чланом 1. Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта у одговору се истиче да Уставни суд Републике Српске није надлежан да оцјењује сагласност оспорене одредбе са подзаконским актима. У односу на наводе приједлога да је приликом доношења оспорене одлуке дошло до повреде чланова 144, 147, 148. став 5, 149. и 150. Пословника о раду Скупштине Града Бијељина, Скупштина Града Бијељина у одговору износи став да се у том дијелу не ради о уставноправном питању, већ превасходно о питању процесног карактера.
Одлуку о измјени Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта („Службени гласник Града Бијељина“ број 6/23) донијела је Скупштина Града Бијељина на основу члана 39. став 2. тачка 2) Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19 и 61/21), члана 73. став 2. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19), члана 17. став 2. Правилника о обрачуну накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта - пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“ број 34/14) и члана 39. став 2. тачка 2) Статута Града Бијељина („Службени гласник Града Бијељина“ број 9/17). Оспореном одредбом члана 1. ове одлуке прописано је да се у Одлуци о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта („Службени гласник Града Бијељина“ број 10/22) брише члан 8.
У поступку оцјењивања уставности оспорене одредбе члана 1. предметне одлуке Суд је имао у виду да је чланом 102. став 1. тач. 3. и 6. Устава Републике Српске утврђено да општина преко својих органа, у складу са законом, уређује и обезбјеђује коришћење градског грађевинског земљишта и пословног простора и извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини, те обезбјеђује извршавање прописа и општих аката општине.
Чланом 73. став 2. и чланом 75. став 2. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19), у односу на које предлагач тражи оцјењивање оспореног члана 1. предметне одлуке прописано је: да се накнада за уређење градског грађевинског земљишта утврђује у складу са одредбама овог закона, прописа донесених на основу овог закона и одлуке скупштине јединице локалне самоуправе из члана 69. став 1. овог закона, те да јединица локалне самоуправе одлуком из члана 69. став 1. овог закона може прописати да се накнада за трошкове уређења градског грађевинског земљишта и рента могу платити у мјесечним ратама, на период највише до десет година или обвезницама Републике Српске издатим за материјалну и нематеријалну штету или кроз једнократну готовинску уплату уз прописани додатни попуст. Одредбама Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19 и 61/21), на које се, у вези са Пословником о раду Скупштине Града Бијељина, указује у приједлогу прописано је да се начин рада, сазивање, утврђивање дневног реда, одлучивање и друга питања од значаја за рад скупштине и радних тијела уређују пословником (члан 52. став 1), те да је надлежност градоначелника, односно начелника општине, да, поред осталог, предлаже одлуке и друга општа акта скупштини (члан 59. став 1. тачка 2).
Имајући у виду изложено, Суд је оцијенио да прописивањем из члана 1. Одлуке о измјени Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта није дошло до повреде одредаба Закона о уређењу простора и грађењу на које се указује у приједлогу. Суд, наиме, сматра да се садржај оспорене одредбе, којом је прописано да се брише члан 8. Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта („Службени гласник Града Бијељина“ број 10/22), не може довести у везу са чланом 73. став 2. и чланом 75. став 2. овог закона, којима је регулисано на основу којих прописа се утврђује накнада за уређење градског грађевинског земљишта, те је предвиђена могућност плаћања ове накнаде у мјесечним ратама на период највише до десет година или обвезницама Републике Српске издатим за материјалну и нематеријалну штету или кроз једнократну готовинску уплату уз прописани додатни попуст. Дакле, по оцјени Суда, члан 1. оспорене одлуке, сам по себи, не доводи до повреде наведених законских одредаба, јер не регулише питања на која се односе ове одредбе Закона о уређењу простора и грађењу. У конкретном случају, из навода приједлога и образложења о повреди овог закона евидентно је да предлагач, у суштини, оспорава члан 8. Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта („Службени гласник Града Бијељина“ број 10/22), јер сматра да овом одлуком Скупштина Града Бијељина није могла прописати попуст за готовинско плаћање накнаде за уређење градског грађевинског земљишта, те стога оспорену одредбу о брисању члана 8. индиректно доводи у везу са разлозима његовог побијања. Сходно наведеном, Суд је оцијенио да прописивањем из члана 1. оспорене одлуке није нарушено начело законитости из члана 108. Устава Републике Српске.
Надаље, Суд је оцијенио да приједлог за оцјењивање члана 1. оспорене одлуке у односу на одредбе чланова 52. став 1. и 59. став 1. тачка 2. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19 и 61/21) по свом садржају и образложењу о повреди овог закона, у суштини не представља захтјев за оцјену уставности и законитости у смислу надлежности Уставног суда Републике Српске утврђене чланом 115. Устава. Наиме, ови наводи предлагача нису засновани на релевантним уставноправним разлозима и не могу се довести у контекст цитираних законских одредаба, већ су разлози потенцијалне незаконитости изведени посредним путем, поређењем појединих норми Пословника о раду Скупштине Града Бијељина које се односе на поступак доношења општих аката овог органа, са прописивањем из члана 52. став 1. и члана 59. став 1. тачка 2. Закона о локалној самоуправи. У вези са наведеним, Суд указује на чињеницу да поступак доношења прописа и општих аката који је уређен Пословником о раду Скупштине Града Бијељина, односно питање примјене овог општег акта није уставноправно питање из надлежности Уставног суда. Стога је Суд, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) у овом дијелу приједлог одбацио због ненадлежности.
У односу на наводе приједлога о несагласности оспореног члана 1. предметне одлуке са чланом 1. и члановима 51. до 56. Одлуке о уређењу простора и грађевинском земљишту („Службени гласник Града Бијељина“ бр. 17/18 и 19/19), чланом 1. Правилника о обрачуну накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта – пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“ број 34/14), чланом 1. Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта („Службени гласник Града Бијељина“ број 10/22) и члановима 144, 147, 148. став 5, 149. и 150. Пословника о раду Скупштине Града Бијељина („Службени гласник Града Бијељина“ бр. 11/17) Суд је такође одлучио да одбаци приједлог, јер према члану 115. Устава, није у оквиру надлежности Уставног суда Републике Српске да оцјењује сагласност прописа и општих аката са подзаконским актима.
Коначно, наводе предлагача којима указује на Одлуку овог суда број У-26/17 од 28. фебруара 2018. године и тражи да се у овом предмету примијени правни став изражен у тој одлуци, Суд је оцијенио неоснованим с обзиром на то да ова одлука није релевантна за одлучивање у конкретном случају, јер се ради о потпуно различитим правним ситуацијама.
На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Мр Џерард Селман
Број: У-35/23
27. март 2024. године