На основу Амандмана LXXXII тачка б) став 5. и 6. на Устав Републике Српске и члана 61. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске – пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске„ број 54/05), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 27. новембра 2007. године, донијело је
О Д Л У К У
Утврђује се да Привременом одлуком о обављању неодложних послова из надлежности предсједника Републике Српске број 01-1558/07 од 1. октобра 2007. године, коју је Народна скупштина Републике Српске донијела 1. октобра 2007. године, нису повријеђени витални национални интереси конститутивног бошњачког народа.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајући Вијећа народа Републике Српске доставио је 26. октобра 2007. године Вијећу за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске (у даљем тексту: Вијеће) акт број 03.1/I-569/07 од 24. октобра 2007. године, којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса конститутивног бошњачког народа у Привременој одлуци о обављању неодложних послова из надлежности предсједника Републике Српске број 01-1558/07 од 1. октобра 2007. године, коју је Народна скупштина Републике Српске донијела на сједници одржаној 1. октобра 2007. године. Уз наведени акт достављена је означена Привремена одлука о обављању неодложних послова из надлежности предсједника Републике Српске, Одлука о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса Клуба делегата бошњачког народа број 03.2-5-59/07 од 4. октобра 2007. године, као и приједлог Амандмана од 4. октобра 2007. године који је овај Клуб дао на предметну одлуку са образложењем. Поред тога, Вијећу је достављено и допунско образложење уз наведену одлуку о покретању заштите виталног националног интереса. У акту се наводи да је Народна скупштина Републике Српске на Четвртој посебној сједници, одржаној 1. октобра 2007. године, донијела Привремену одлуку о обављању неодложних послова из надлежности предсједника Републике Српске број 01-1558/07 и да је сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске ова одлука достављена на разматрање Вијећу народа. Клуб делегата бошњачког народа, својим актом број 03.2-5-59/07 од 4. октобра 2007. године, одлучио је да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа у погледу донесене одлуке. С обзиром на то да Вијеће народа није постигло сагласност свих клубова поводом предметне одлуке, као ни Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, питање је прослијеђено Уставном суду – Вијећу за заштиту виталног интереса, да донесе одлуку да ли се ова одлука односи на витални интерес бошњачког народа.
Одлучујући о прихватљивости предметног захтјева, Вијеће је на сједници одржаној 2. новембра 2007. године донијело рјешење којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за покретање поступка за утврђивање постојања виталног националног интереса бошњачког народа у Привременој одлуци о обављању неодложних послова из надлежности предсједника Републике Српске број 01-1558/07 од 1. октобра 2007. године, коју је Народна скупштина Републике Српске донијела на сједници одржаној 1. октобра 2007. године. Наиме, Вијеће је у претходном поступку утврдило да су испуњене процесне претпоставке за прихватљивост захтјева, цијенећи чињенице да је обавијест о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса Вијећу доставио предсједавајући Вијећа народа Републике Српске, да је поменуту одлуку о покретању заштите виталног националног интереса бошњачког народа донијело једногласно свих осам делегата Клуба делегата бошњачког народа, да се у Вијећу народа о поменутом захтјеву гласало по процедури за заштиту виталног интереса, али није постигнута сагласност, те да Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, такође, није постигла консензус поводом овог питања.
Поднеском од 2. новембра 2007. године Вијеће је, у складу са Пословником о раду Уставног суда Републике Српске, клубовима делегата конститутивних народа у Вијећу народа и Народној скупштини Републике Српске, доставило на одговор рјешење о прихватљивости предметног захтјева Клуба делегата бошњачког народа. Истовремено, од Клуба делегата бошњачког народа Вијеће је затражило да потпуније образложи захтјев у смислу прецизнијег формулисања питања која би требало третирати као витални национални интерес у Привременој одлуци о обављању неодложних послова из надлежности предсједника Републике Српске. Поред тога, Вијеће је од Народне скупштине Републике Српске затражило да у року од осам дана достави додатно образложење Привремене одлуке о обављању неодложних послова из надлежности предсједника Републике Српске, односно да образложи којим аргументима или чињеницама се доносилац овог акта руководио у погледу садржине, односно предмета ове одлуке.
У поднесцима од 23. октобра и 14. новембра 2007. године Клуб делегата бошњачког народа дао је допунско образложење о повреди виталног националног интереса бошњачког народа у Привременој одлуци о обављању неодложних послова из надлежности предсједника Републике Српске. Овај Клуб наводи да се том одлуком девалвирају и дерогирају позиција и компетенције оба потпредсједника Републике, од којих је један, сходно одредбама Изборног закона Босне и Херцеговине, изабран као припадник бошњачког народа. Такође сматра да је у недостатку изричите уставне норме требало, у циљу попуњавања правне празнине, примјенити правило за случај „привремене спријечености“ у обављању функције предсједника Републике, јер је институција предсједника и два потпредсједника Републике дио извршне власти у систему подјеле власти, те да истовремено није дозвољено да предсједник законодавне власти буде инкорпориран у функционисање те институције. На тај начин су, како се наводи, повријеђена темељна начела из чл. 5. и 69. Устава Републике Српске. На основу истакнутог сматра се да је Привременом одлуком о обављању неодложних послова из надлежности предсједника Републике Српске повријеђен члан 70. допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, и то одредбе о организацији органа јавне власти и остваривању права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти. Наводи о повреди виталног националног интереса бошњачког народа у поменутој одлуци образложени су и чињеницом да је чланом 1. Устава Републике Српске утврђен принцип недискриминације и да Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи и Остали грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској, а што је гарантовано чланом 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
У одговору који је 13. новембра 2007. године дала Народна скупштина Републике Српске на наводе из захтјева Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске и рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа, истиче се да се оспореном одлуком на привременој основи, због смрти предсједника Републике, рјешава питање обављања неодложних послова из надлежности предсједника Републике, с обзиром на то да Уставом Републике Српске, а нити другим прописом, није регулисана правна ситуација замјене предсједника Републике усљед трајне спријечености, односно смрти предсједника. Такође се наводи с чињеница да потпредсједници Републике, према Уставу Републике Српске, немају изворно право да замјењују предсједника Републике, па је било нужно у новонасталој ситуацији посебном одлуком одредити лице које ће до избора предсједника Републике обављати неодложне послове из надлежности предсједника Републике, јер њихово извршење, у актуелној уставноправној ситуацији, не може чекати избор предсједника Републике, односно његово ступање на дужност. Доносилац акта сматра да су неосновани и паушални наводи из захтјева Клуба делегата бошњачког народа у погледу сагласности предметне одлуке са одредбама Изборног закона Босне и Херцеговине, те да је истом повријеђен принцип недискриминације из члана 1. Устава Републике Српске, затим члан 14. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, као и уставно начело подјеле власти. Поред тога, истичу да су права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти у Републици Српској остварена досљедним провођењем Амандмана LXXXII на Устав Републике Српске, којим је допуњен члан 69. Устава на начин да су четири, од предвиђених шест функција, попуњене из реда хрватског и бошњачког народа, док је по једна функција попуњена из реда осталих и из реда српског народа. Стога, сматрају да одређивањем предсједника Народне скупштине мр Игора Радојичића да врши одређен број неодложних послова из надлежности предсједника Републике, до избора предсједника Републике Српске, уставна позиција потпредсједника из реда бошњачког, као и из реда хрватског народа, предметном одлуком ни у чему није промијењена. Поред тога, наводи се да невршење послова, одређених овом одлуком, из дјелокруга предсједника Републике онемогућује функционисање цјелокупног уставноправног система Републике, те да је донесена другачија одлука, односно да је одређен један од потпредсједника да привремено врши функцију предсједника Републике, у конкретној случају довела би до дискриминације народа из којег је био изабран предсједник Републике, а не народа из којих су изабрани потпредсједници. Због наведеног доносилац оспорене одлуке сматра да њоме није повријеђен витални национални интерес конститутивног бошњачког народа.
Привремену одлуку о обављању неодложних послова из надлежности предсједника Републике Српске број: 01-1558/07 од 1. октобра 2007. године, на основу члана 70. Устава Републике Српске, члана 187. Пословника Народне скупштине Републике Српске – пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“ број 79/07), донијела је Народна Скупштина Републике Српске на Четвртој посебној сједници, одржаној 1. октобра 2007. године.
Одлуком је одређено да ће, због смрти др Милана Јелића, предсједника Републике Српске, неодложне послове из надлежности предсједника Републике Српске који се односе на: представљање Републике; доношење указа о проглашењу закона; обављање послова из области безбједности и односа Републике са другим државама и међународним организацијама; одлучивање о повјеравању послова потпредсједницима Републике Српске – обављати предсједник Народне скупштине Републике Српске мр Игор Радојичић (тачка I ), да обављање неодложних послова из надлежности предсједника Републике Српске, у складу са тачком I ове одлуке, траје до избора предсједника Републике Српске (тачка II), да Народна Скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да хитно и неодложно обавијести Централну изборну комисију Босне и Херцеговине да је преминуо др Милан Јелић, предсједник Републике Српске,и затражи да поступи по члану 14.3. Изборног закона Босне и Херцеговине (тачка III), те да ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „ Службеном гласнику Републике Српске“.
Оцјењујући основаност предметног захтјева, Вијеће овог Суда, имало је у виду прије свега, релевантне одредбе члана 69. Устава Републике Српске допуњене Амандманима XXXII и LXXVI, којим је утврђена организација Републике на начелу подјеле власти, тако да уставотворну и законодавну власт остварује Народна скупштина, законодавну Народна скупштина и Вијеће народа, да Републику представља и њено државно јединство изражава предсједник Републике, да извршну власт врши Влада, да судска власт припада судовима, да заштиту уставности и законитости обезбјеђује Уставни суд, те да се највише двије од сљедећих функција: предсједник Владе, предсједавајући Народне скупштине Републике Српске, предсједавајући Вијећа народа, предсједник Врховног суда, предсједник Уставног суда и републички тужилац, могу попунити из реда једног конститутивног народа или из реда Осталих. Затим, Вијеће је имало у виду да је институција предсједника Републике, те организација и надлежност предсједника Републике и два потпредсједника, Републике утврђена чланом 80. Устава допуњеним Амандманима XL и LXXXIII на Устав Републике Српске.
Полазећи од наведених уставних одредби, Вијеће је стало на становиште да установљени правни поредак претпоставља унутрашњу усклађеност и интегрисаност државних функција. Имајући у виду уставно начело подјеле власти, Вијеће сматра да је потребно, прије свега, одговорити на питање у којој мјери и на који начин релевантни органи власти врше или учествују у вршењу сваке од постојећих правних функција Републике. С обзиром на чињеницу да је чиста подјела власти теоретска концепција која без оживотворења није друштвена реалност, Вијеће сматра да, према наведеним уставним одредбама, постоји међузависност свих органа власти, па то начело није a priori аргумент тврдњи да је у конкретном случају дошло до мијешања законодавне и извршне власти. Несумњиво је да је у вршењу власти у Републици на уставом утврђен начин предсједник Републике институција установљена првенствено с циљем одржавања утврђених односа између органа власти у Републици. Имајући у виду да је Народна скупштина орган Републике који врши уставотворну и законодавну власт и која је представничко тијело свих грађана у Републици Српској, Вијеће сматра да та институција има обавезу да у оквиру уставних овлашћења употријеби све правне инструменте потребне за функционисање органа Републике. Дакле, Народна скупштина и предсједник Републике су, по оцијени Вијећа, уставне институције које по свом статусу, атрибуцијама и методу рада могу најефикасније да осигурају заштиту јединствене уставности, односно обезбиједе функционално јединство власти и тиме, истовремено, допринесу несметаном функционисању система заштите виталних националних интереса конститутивних народа.
Заштита виталних националних интереса конститутивних народа утврђена је чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, као принцип заштите одређеног круга колективних права као што су остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним оганима власти, идентитет једног конститутивног народа, уставни амандмани, организација органа јавне власти, једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука и др. Наведеном одлуком, по оцјени Вијећа, не нарушава се Уставом гарантована једнакост и равноправност Срба, Бошњака и Хрвата као конститутивних народа и Осталих грађана Републике Српске, те не доводи до негације индивидуалних активних бирачких права грађана.
С обзиром на изложено Вијеће је закључило да су распоред републичких функција и демократско функционисање парламента елементи у функцији заштите виталних националних интереса конститутивних народа дефинисаних Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске. Дакле, имајући у виду да је заштита виталних националних интереса потпуна и остварљива уколико се изражава, гарантује и спроводи у једном Уставом регулисаном нормативном систему и њему одговарајућем механизму, односно правним средствима која треба да осигурају да вршење и највиших републичких функција буде у складу са Уставом, Вијеће је оцијенило да оспореном одлуком наведени постулати нису доведени у питање.
На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву ове одлуке.
Ову одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједавајући Михаило Адамовић, предсједник Уставног суда Мирко Зовко и судије: Милорад Ивошевић, Адем Медић, проф. др Марко Рајчевић, Бранко Сунарић и Авдо Шпиљак.
Број: УВ-5/07 ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ
27. новембар 2007. године Вијећа за заштиту виталног интереса
Уставног суда Републике Српске
Михаило Адамовић
