На основу Амандмана LXXXII тачка б) став 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 62. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске – пречишћени текст (''Службени гласник Републике Српске'' број 54/05) и члана 47. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 29/05), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 27. октобра 2005. године, д о н и ј е л о је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Није прихватљив захтјев Клуба делегата из реда српског народа у Вијећу народа Републике Српске за покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса српског народа у Закону о празницима Републике Српске број 01-477/05, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала 27. јула 2005. године.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајући Вијећа народа Републике Српске доставио је 18. октобра 2005. године Уставном суду Републике Српске − Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број 01/1-391/05 од 18. октобра 2005. године, којим се предлаже покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса конститутивног српског народа у Закону о празницима Републике Српске број 01-477/05 од 27. јула 2005. године, по захтјеву Клуба делегата српског народа у Вијећу народа Републике Српске. Уз наведени акт је достављен Закон о празницима Републике Српске, Одлука о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса Клуба делегата српског народа број 02-3-21/05 од 9. августа 2005. године, као и преложени амандман на Закон о празницима, са образложењем. У акту се наводи да је Народна скупштина Републике Српске на 29. редовној сједници, одржаној 27. јула 2005. године, усвојила Закон о празницима Републике Српске, те је сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске овај закон достављен на разматрање Вијећу народа. Клуб делегата из реда српског народа, својим актом број 02-3-21/05 од 9. августа 2005. године, одлучио је да покрене процеудуру заштите виталног националног интереса српског народа у погледу донесеног закона. С обзиром на то да Вијеће народа није постигло сагласност свих клубова поводом предметног закона, као ни Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, питање је прослијеђено Уставном суду да донесе одлуку да ли се овај закон односи на витални интерес српског народа.
Уз акт од 18. октобра 2005. године, предсједавајући Вијећа народа доставио је Суду: извод из стенограма записника са 29. редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске, одржане 27. јула 2005. године (у дијелу који се односи на тачку дневног реда о усвајању Закона о празницима Републике Српске); извод из стенограма записника са дванаесте редовне сједнице Вијећа народа Републике Српске, одржане 16. септембра 2005. године (дио који се односи на поменути закон) и извод из стенограма записника са сједнице Заједничке комисије Вијећа народа и Народне скупштине Републике Српске одржане 4. октобра 2005.године (у дијелу који се односи на усаглашавање ставова поводом оспореног закона).
На основу поменутог акта предсједавајућег Вијећа народа и приложене документације, Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда је утврдило да је Клуб делегата српског народа у Вијећу народа Републике Српске 9. августа 2005. године, под бројем 02-3-21/05, већином од 6 гласова донио Одлуку о покретању заштите виталног националног интереса српског народа у Закону о празницима Републике Српске, који је Народна скупштина усвојила 27. јула 2005. године. Поред тога, утврђено је да се на 12. редовној сједници Вијећа народа, одржаној 16. септембра 2005. године, о захтјеву Клуба делегата српског народа од 9. августа 2005. године гласало по процедури за заштиту виталног интереса, али није постигнута сагласност свих клубова у овом Вијећу. Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине на сједници одржаној 4. октобра 2005. године такође није постигла сагласност поводом овог питања, па је предмет прослијеђен Уставном суду да донесе одлуку да ли се поменути закон односи на витални интерес српског народа.
У акту предсједавајућег Вијећа народа Републике Српске наводи се да је Клуб делегата српског народа у конкретном случају покренуо процедуру за заштиту виталног националног интереса сматрајући да се Законом о празницима Републике Српске угрожавају витални национални интереси овог народа. Увидом у Одлуку о покретању заштите виталног националног интереса српског народа од 9. августа 2005. године Вијеће је утврдило да је у ставу I ове Одлуке наведено да се «покреће питање заштите српског националног интереса у вези са Законом о празницима Републике Српске број 01-477/05 од 27. јула 2005. године, који је усвојила Народна скупштина Републике Српске».
У поступку одлучивања о прихватљивости захтјева Вијеће је имало у виду одредбу члана 46. став 1. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'', број 29/05), према којој ће Вијеће одлучити о прихватљивости у року од седам дана од пријема уредног захтјева ако су испуњене претпоставке за одлучивање о постојању виталног националног интереса конститутивног народа утврђене у Амандману LXXXII на Устав Републике Српске. Наведеном одредбом такође је прописано да је подносилац захтјева, уз захтјев за оцјену виталног националног интереса, обавезан Вијећу доставити:
- доказ о спроведеној процедури у смислу одредаба из члана 70. Устава Републике Српске, и
- образложење захтјева са назнаком повреде виталних националних интереса из члана 70. Устава Републике Српске.
Поред наведеног, Вијеће је имало у виду и одредбу члана 47. Пословника, према којој ће Вијеће, уколико подносилац захтјева не поступи по одредбама члана 46. овог пословника, донијети рјешење да је захтјев неприхватљив.
Цијенећи напријед изложено Вијеће је утврдило да је у конкретном случају проведена процедура у смислу Амандмана LXXXII на Устав Републике Српске, којим је допуњен члан 70. Устава. Међутим, утврђено је да захтјев за заштиту виталног интереса Клуба делегата из реда српског народа не садржи образложење са назнаком повреде виталног националног интереса из Амандмана LXXVII на Устав Републике Српске, којим је допуњен члан 70. Устава, односно да подносилац захтјева није конкретизовао у чему се састоји повреда виталног интереса српског народа, те дакле, није поступио у складу са цитираном одредбом члана 46. став 1. ал. 2. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске.
Наиме, увидом у достављену документацију, Вијеће је утврдило да је приложен текст амандмана који је на Закон о празницима Републике Српске дао Клуб делегата српског народа и који садржи кратко образложење о разлозима због којих је овај Клуб уложио наведени амандман. У овом образложењу се наводи да је Дејтонским мировним споразумом Република Српска призната као један од два равноправна ентитета у Босни и Херцеговини, да је са тим именом настала као резултат залагања и борбе српског народа, те да стога у називу празника Републике треба да стоји «9. јануар, Дан Републике Српске», а не како је наведено у закону «9. јануар, дан Републике». Вијеће је закључило да се ово образложење, по својој садржини, не може сматрати образложењем са назнаком повреде виталног националног интереса конститутивног народа из Амандмана LXXVII на Устав Републике Српске, које је подносилац захтјева обавезан Вијећу доставити уз захтјев, а што је, према одредби члана 46. став 1. алинеја 2. Пословника о раду Уставног суда, процесна претпоставка за одлучивање о прихватљивости захтјева за заштиту виталног националног интереса.
Имајући у виду наведено Вијеће је оцијенило да у конкретном случају захтјев Клуба делегата из реда српског народа није прихватљив, јер нису испуњене процесне претпоставке за одлучивање да ли се предметни закон односи на витални национални интерес српског народа.
На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.
Ово рјешење Вијеће за заштиту виталног интереса је донијело у саставу: предсједавајући Мирко Зовко и судије: Михаило Адамовић, Милорад Ивошевић, Адем Медић, проф. др Марко Рајчевић, Бранко Сунарић и Авдо Шпиљак.
Број: УВ-7/05 ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ
27. октобар 2005. године Вијећа за заштиту виталног интереса
Уставног суда Републике Српске
Мирко Зовко
