На основу Амандмана LXXXII на Устав Републике Српске, члана 61. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 97/04), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српке, одлучујући о меритуму у уставносудском предмету број УВ-4/04, на сједници одржаној 10. јуна 2005. године, д о н и ј е л о ј е
О Д Л У К У
Утврђује се да Законом о привременом одлагању од извршења потраживања из буџета градова и општина на подручју Републике Српске, број 01-779/04. од 19. октобра 2004. године, нису повређени витални национални интереси конститутивног бошњачког народа.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајући Вијећа народа Републике Српке доставио је 31. децембра 2004. године Уставном суду Републике Српске – Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту Вијеће) обавијест, број 01-1-414/04 од 31. децембра 2004. године, којом се тражи покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса конститутивног бошњачког народа у Закону о привременом одлагању од извршења потраживања из буџета градова и општина на подручју Републике Српске, број 01-779/04. од 19. октобра 2004. године ( у даљем тексту Закон). Уз обавијест је достављен Закон и Одлука о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса Клуба делегата бошњачког народа број 02-414/04 од 1. новембра 2004. године са образложењем. У обавијести се наводи да је предметни закон Народна скупштина Републике Српске усвојила на сједници одржаној 19. октобра 2004. године и да је, у складу са Амандманом LXXXII на Устав Републике Српке овај закон достављен на разматрање Вијећу народа Републике Српске. Такође се наводи да ни клубови конститутивних народа у Вијећу народа, као ни Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине, нису постигли сагласност, односно консензус о питању постојања виталног националног интереса конститутивног бошњачког народа у поступку усвајања овог закона. Предлажу да Вијеће одлучи о прихватљивости и о меритуму у наведеном случају.
На захтјев Вијећа од 17. марта 2005. године, секретар Вијећа народа је 21. марта 2005. године доставио Вијећу овог суда стенограме записника са сједница: Народне скупштине Републике Српске одржане19. октобра 2004. године, Вијећа народа Републике Српске одржане 17. децембра 2004. године и Заједничке комисије Вијећа народа и Народне скупштине Републике Српске.
На сједници одржаној 10. маја 2005. године, Вијеће је донијело Рјешење број УВ-4/04 којим је утврђено да је прихватљив Захтјев Клуба Бошњака за покретање поступка за заштиту виталног националног интереса конститутивног бошњачког народа у Закону о привременом одлагању од извршења потраживања из буџета градова и општина на подручју Републике Српске, број 01-779/04. од 19. октобра 2004. године, јер је утврдило да су испуњене Уставом Републике Српске утврђене претпоставке о прихватљивости захтјева. Наиме, на основу наведене обавијести и приложене документације Вијеће је утврдило: да је обавијест о покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса конститутивног бошњачког народа у поступку усвајања Закона о привременом одлагању од извршења потраживања из буџета градова и општина на подручју Републике Српске поднио предсједник Вијећa народа Републике Српске; да је Захтјев за покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса конститутивног бошњачког народа поставио Клуб Бошњака у Вијећу народа; да се у Вијећу народа гласало по принципу виталног интереса те да за усвајање овог захтјева није постигнута сагласност свих клубова конститутивних народа у Вијећу народа, као ни сагласност Заједничкe комисијe Вијећа народа и Народне скупштине Републике Српске.
Вијеће је, писменим поднесцима од 25. маја 2005. године обавијестило клубове делегата српског и хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске, као другу страну у овом уставносудским предмету, да је поводом обавијести предсједавајућег Вијећа народа Републике Српске, број 01-1-414/04 од 31. децембра 2004. године, донијело Рјешење којим је утврђено да је прихватљив Захтјев Клуба Бошњака. У прилогу поднеска достављена им је наведена обавијест. Истим поднеском је од Клуба делегата бошњачког народа затражено да, у року од 8 дана од дана пријема поднеска, у складу са чланом 48. ст. 2. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 29/05) достави Вијећу прецизно дефинисан витални национални интерес и документује чињенице о угрожености тог интереса. Такође је и од оба клуба и од Народе скупштине Републике Српске затражено да у складу са истим чланом Пословника, доставе одговор на наводе из захтјева Клуба делегата бошњаког народа.
Дописом Клуба делегата бошњачког народа, број 02-5-31/05, од 3. јуна 2005. године, наведено је да су се код покретања процедуре заштите виталног националног интереса на поменути закон руководили чињеницом да су управо Бошњаци доживјели највећа разарања и губитке у периоду наведеном у Закону и да је у том периоду «простор ентитета Републике Српске у потпуности етнички очишћен од Бошњака, велики број их је убијен и систематски уништавана њихова културна, вјерска и приватна добра». Истиче се, такође, да се Законом ускраћује могућност приватним лицима, али и културним и вјерским заједницама да редовним судским путем обезбиједе правичну надокнаду од, како је наведено, оних који су им нанијели штету. Предлажу уважавање њиховог захтјева у циљу поштивања основног људског права на приватну имовину, а у случају да је уништена, на правичну надокнаду.
Одговор на наводе из захтјева Клуба делегата бошњачког народа доставила је Народна скупштина Републике Српске, а како ни један клуб, у року од 8 дана од пријема овог дописа, није одговорио на исте наводе, Вијеће је у складу са чланом 48. став 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 29/05), наставило поступак.
.
У одговору Народне скупштине је наведено да разлози за доношење овог закона произлазе из потребе очувања ликвидности Буџета градова и општина на подручју Републике Српске, те да се потраживања односе на период од 20. маја 1992. године до 19. јуна 1996. године и третирају се као ратне материјалне и нематеријалне штете, подразумијевајући сва потраживања од стране физичких и правних лица, а по основу извршних судских одлука, вансудских поравнања и других аката. У одговору је указано и на то да је Влада код предлагања оспореног закона имала у виду одредбе Европске конвенције о људским правима (члан 1. Протокол 1), односно да је правичност и једнакост било правно упориште за то да се овим законом постигне равнотежа између захтјева општег интереса заједнице и захтјева за заштиту основних права појединаца, а на основу истог третмана свих повјерилаца. Такође, наведено је да се у предметном закону ради о привременом одлагању од извршења потраживања до доношења новог закона чије предлагање је Влада Републике Српске планирала до 30. септембра ове године, те да доношењем овог закона није било у циљу избјегавања обавезе плаћања, поготово не оспоравања судских одлука, него је било неопходно, како је наведено, обезбиједити вријеме за израду новог закона. С обзиром на то да сматрају да нема повреде уставних начела, а ни повреде виталног националног интереса ни једног народа, предлажу да Вијеће одлучи да се Закон не односи на повреду виталног националног интереса бошњачког народа и да се њима не повређују ти интереси.
У поступку одлучивања о меритуму у овом предмету Вијеће је имало у виду Амандман LXXVII на Устав Републике Српске, којим је утврђено да су витални национални интереси конститутивних народа дефинисани на сљедећи начин:
-остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти;
-идентитет једног конститутивног народа;
-уставни амандмани;
-организација органа јавне власти;
-једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука;
-образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе;
-територијална организација;
-систем јавног информисања, и
-друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа.
Утврђено је да је Законом, поводом кога је поднесен захтјев за покретање поступка за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа, прописано да се овим законом привремено одлаже од извршења измирење потраживања из буџета градова и општина на подручју Републике Српске, која су настала у периоду од 20. маја 1992. године до19. јуна 1996. године, и која потражују физичка и правна лица по основу извршних судских одлука, вансудскух поравнања и других аката, као и то и да ће се привремено одлагање примјењивати до доношења посебног закона, а најкасније до 30. септембра 2005. године.
Такође, утврђено је да је и на нивоу Републике Српске усвојен Закон о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 63/04 од 15. јула 2004. године), којим је регулисано да материјална и нематеријална штета настала у периоду ратних дејстава од 20. маја 1992. године до 19. јуна 1996. године, у износу од 600 милиона КМ, представља надокнаду штете правним и физичким лицима, којима је правоснажним судским одлукама или вансудским поравнањима признато право на надокнаду материјалне и нематеријалне штете, као и правним и физичким лицима којима ће се право на надокнаду штете регулисати посебним законом.
Имајући у виду наведене уставне и законске одредбе, наводе подносиоца захтјева као и наводе из одговора Народне скупштине, Вијеће је одлучило да Закон није питање које се односи на заштиту виталних националних интереса дефинисаних у Амандману LXXVII на Устав Републике Српске, односно, да овим законом нису повређени витални национални интереси бошњачког народа. Ову одлуку, Вијеће је донијело сходно тачки 1. Амандмана LXXXVIII на Устав Републике Српске, према којој Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката Народне скупштине са одредбама Устава о заштити виталних интереса конститутивних народа. Наиме, Вијеће је, у одлучивању у меритуму у овој правној ствари имало у виду да је Закон изгласан у Народној скупштини Републике Српске због дуга који је настао по основу материјалне и нематеријалне штете настале у току ратних дејстава и да је евидентан јавни интерес Републике Српске да се овај закон донесе, због чега се не може сматрати питањем виталних националних интереса ни једног конститутивног народа у Републици Српској, па ни бошњачког. Овим законом, по оцјени Вијећа, једнака је могућност, евентуалне повреде интереса грађана - појединаца, односно правних лица, који су претрпјели материјалну и нематеријалну штету у периоду ратних дејстава, без обзира коме од конститутивних народа и осталих припадају и без обзира на ентитет у коме су имали сједиште. У прилог наведеног става говори и то да је Клуб делегата бошњачког народа у образложењу захтјева за покретање поступка за заштиту виталног националног интереса конститутивног бошњачког народа у овом закону, указао на штетност одлагања извршења потраживања по виталне националне интересе, како је наведено, између осталих и Бошњака. Из наведеног произлази да и подносилац захтјева прихвата чињеницу да се рјешења из Закона не односе на виталне националне интересе једног од конститутивних народа, него на евентуалну повреду права физичких и правних лица на које се односе извршне судске одлуке, вансудска поравнања и друга акта, а то могу бити, како је већ наведено, физичка и правна лица без обзира којем од конститутивних народа и осталих припадају и без обзира на ентитет у коме су имали сједиште.
На основу изложеног Вијеће је одлучило као у изреци ове одлуке, те се даља процедура усвајања овог закона има спровести у складу са чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXXII на Устав Републике Српске.
Ову одлуку Вијеће је донијело у саставу: предсједник Суда и предсједавајући Вијећа Мирко Зовко, и судије: Михаило Адамовић, Милорад Ивошевић, Адем Медић, проф. др Марко Рајчевић, Бранко Сунарић и Авдо Шпиљак.
Број: УВ-4/04 ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ 10. јун 2005. године Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске Мирко Зовко
