На основу Амандмана LXXXII б) став 5. и 6. на Устав Републике Српске и члана 18. Закона о измјенама и допунама Закона о Уставном суду Републике Српске «Службени гласник Републике Српске» број 97/04), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 10. јуна 2005. гoдине, донијело је
О Д Л У К У
Утврђује се да у поступку доношења Закључка Народне скупштине Републике Српске о покретању иницијативе у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине о статусу тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе за геноцид пред Међународним судом у Хагу, број 01-1120/03 од 9. октобра 2003. године, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајући Вијећа народа Републике Српске доставио је 24. децембра 2003. године Вијећу за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске (у даљем тексту «Вијеће»), обавијест број 03-184/03 којом се тражи да Вијеће одлучи да ли се Закључак Народне скупштине о покретању иницијативе у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине о статусу тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе за геноцид пред Међународним судом у Хагу број 01-1120/03 од 9. октобра 2003. године (у даљем тексту «Закључак»), односи на витални национални интерес бошњачког народа. Уз обавијест је достављен Закључак, као и захтјев Клуба Бошњака за покретање процедуре заштите виталног националног интереса од 15. октобра 2003. године. У обавијести је наведено да је Народна скупштина Републике Српске на Деветој сједници одржаној 9. октобра 2003. године усвојила Закључак, те сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, овај акт доставила на разматрање Вијећу народа. Клуб делегата из реда бошњачког народа је својим актом број 03-159-24/03 од 15. октобра 2003. године једногласно одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа, сматрајући да је начин на који је Закључак донесен супротан уставном принципу «једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука» (Амандман LXXVII на Устав Републике Српске). Такође, наводи се да Вијеће народа није постигло сагласност свих клубова у погледу Закључка, као ни Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине, слиједом чега је питање прослијеђено Уставном суду да донесе одлуку да ли је начин на који је донесен Закључак довео до повреде виталног интереса бошњачког народа.
На захтјев Вијећа за заштиту виталног интереса, секретар Вијећа народа Републике Српске је 23. марта 2005. године доставио сљедеће документе: извод из стенограма са Девете редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске одржане 9. октобра 2003. године (дио који се односи на усвајање Закључка број 01-1120/03), затим извод из стенограма са Треће сједнице Вијећа народа Републике Српске одржане 24. октобра 2003. године (дио који се односи на предметни Закључак), записник са Прве сједнице Заједничке комисије Народне скупштине и Вијећа народа одржане 9. децебмра 2003. године, те захтјев за покретање процедуре заштите виталног националног интереса Клуба Бошњака.
Одлучујући о прихватљивости предметног захтјева, Вијеће је, на сједници одржаној 10. маја 2005. године, донијело рјешење којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба Бошњака у Вијећу народа за покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса бошњачког народа у поступку доношења Закључка Народне скупштине о покретању иницијативе у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине о статусу тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе за геноцид пред Међународним судом у Хагу број 01-1120/03 од 9. октобра 2003. године. Наиме, Вијеће је у претходном поступку утврдило да су испуњене процесно-правне претпоставке за покретање поступка и одлучивање, цијенећи чињенице да је обавијест о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса Вијећу поднио предсједавајући Вијећа народа Републике Српске, да је захтјев за покретање процедуре заштите виталног националног интереса поставило свих осам делегата Клуба Бошњака у Вијећу народа, да се у Вијећу народа о поменутом захтјеву Клуба Бошњака гласало по процедури за заштиту виталног интереса, али није постигнута сагласност, те да Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине такође није постигла консензус поводом овог питања.
Поднеском од 19. маја 2005. године, Вијеће је, у складу са Пословником о раду Уставног суда Републике Српске, обавијестило клубове делегата конститутивних народа у Вијећу народа и Народну скупштину Републике Српске да је донијело рјешење о прихватљивости предметног захтјева Клуба Бошњака. Истовремено, од Клуба делегата бошњачког народа Вијеће је затражило да потпуније образложи захтјев у смислу формулисања питања која би требало третирати као витални национални интерес, односно да јасно прецизира у чему се у конкретном случају састоји повреда виталног националног интереса бошњачког народа.
У одговору на рјешење о прихватљивости предметног захтјева, Клуб Бошњака наводи да се приликом истицања захтјева за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа руководио релевантним чињеницама и одлукама које су донијеле надлежне институције Босне и Херцеговине. Истиче се да је Предсједништво Републике Босне и Херцеговине 20. марта 1993. године одлучило да пред Међународним судом правде у Хагу покрене тужбу против Савезне Републике Југославије због кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида. У одговору се такође наводи да је Предсједништво Босне и Херцеговине на 27. сједници одржаној 9. јануара 1998. године одлучило да се процес пред Међународним судом правде у Хагу против СРЈ настави и да Предсједништво неће повући тужбу. Поред тога, Клуб Бошњака истиче да је Међународни суд правде у Хагу у неколико наврата расправљао о прихватљивости тужбе Босне и Херцеговине, те прихватио надлежност у овом предмету. Из наведених разлога, Клуб делегата бошњачког народа сматра да би даље отварање овог правног питања у органима Босне и Херцеговине представљало политизацију истог, те да је Предсједништво БиХ потврдило легалитет и легитимитет ове тужбе.
Народна скупштина Републике Српске, као доносилац предметног Закључка, у поднеску од 24. маја 2005. године наводи да се Закључком само покреће иницијатива, односно предлаже да овлаштене институције Босне и Херцеговине размотре одређено питање које су по Уставу и дужне да ријеше. Такође се истиче да се у конкретном случају не ради о правном акту којим се нешто одлучује, већ о чисто оперативно-политичком, или техничком акту. Поред тога, наводи се да предметним Закључком није повријеђен уставни принцип «једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука», односно да се поменути акт не односи на витални национални интерес бошњачког народа.
Одлучујући о меритуму предметног захтјева, Вијеће је утврдило да је Клуб делегата бошњачког народа, својим актом број 03-159-24/03 од 15. октобра 2003. године, истакао захтјев за покретање процедуре заштите виталног националног интереса, јер сматра да је начин на који је Закључак донесен супротан уставном принципу «јeднака права конститутивних народа у процесу доношења одлука» (члан 70. Устава допуњен Амандманом LXXVII). Дакле, у конкретном случају, подносилац захтјева не поставља питање повреде виталног националног интереса у самом акту, односно предметном Закључку, већ је истакнут захтјев у погледу «начина на који је Закључак донесен». Такође је утврђено да се у одговору на рјешење о прихватљивости, Клуб Бошњака, на захтјев Вијећа, није изјаснио из којих разлога сматра да је начин на који је предметни Закључак донесен супротан поменутом уставном принципу.
Оцјењујући основаност предметног захтјева Клуба Бошљака, Вијеће је, прије свега, имало у виду релевантне одредбе Устава Републике Српске и Пословника о раду Народне скупштине Републике Српске. Наиме, одредбом члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске, утврђено је да Народна скупштина Републике Српске доноси законе, друге прописе и опште акте. Према Амандману LII на Устав, Народна скупштина има 83 посланика. Амандманом XXXVII, којим је замијењен члан 75. Устава, одређено је да Народна скупштина одлучује већином гласова свих народних посланика, ако Уставом није предвиђена посебна већина. Чланом 137. Пословника Народне скупштине («Службени гласник Републике Српске» број 22/05), прописано је да Народна скупштина одлучује гласањем народних посланика у складу са Уставом, законом и овим пословником. Према члану 138. поменутог Пословника, народни посланици гласају «за» приједлог, «против» приједлога или се уздржавају од гласања. Одлука се сматра донесеном ако је за њу гласало више од половине укупног броја народних посланика.
Наведеним одредбама је, по мишљењу Вијећа, сагласно начелу парламентарне демократије, као једном од темељних уставних начела на којим почива уставно уређење Републике, регулисан начин одлучивања у Народној скупштини Републике Српске.
Вијеће је, увидом у извод из стенограма са Девете редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске одржане 9. октобра 2003. године, на којој је усвојен предметни Закључак, утврдило да је овај акт донесен на начин који је у цјелости сагласан напријед наведеним одредбама Устава и Пословника Народне скупштине. Наиме, Закључак је донесен већином гласова народних посланика, тако што је «за» Закључак гласало 57 посланика, «против» је гласало 9, док је 1 посланик био уздржан. Дакле, већина народних посланика је, на демократски начин – гласањем «за», изразила свој став поводом предметног Закључка, односно усвојила овај акт Народне скупштине.
Имајући у виду изложено, Вијеће је оцијенило да поступак доношења, односно начин на који је Закључак донесен, није супротан уставном принципу «једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука», као ни осталим уставним принципима којима су дефинисани витални национални интереси конститутивних народа, због чега, у конкретном случају, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
Ову одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједавајући Бранко Сунарић, предсједник Уставног суда Мирко Зовко, и судије: Михаило Адамовић, Милорад Ивошевић, Адем Медић, проф. др Марко Рајчевић и Авдо Шпиљак.
Број: УВ-4/03 ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ 10. јуни 2005. године Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике СрпскеБранко Сунарић
