На основу Амандмана LXXXII тачка б) ст. 5. и 6. на Устав Републике Српске и члана 61. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске – пречишћени текст (''Службени гласник Републике Српске'' број 54/05), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 14. јуна 2007. године, донијело је
О Д Л У К У
Утврђује се да Законом о амблему Републике Српске и Законом о допунама Закона о печатима, које је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 23. априла 2007. године, нису повријеђени витални национални интереси конститутивног бошњачког народа.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајући Вијећа народа Републике Српске доставио је 22. маја 2007. године Уставном суду Републике Српске - Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акте број 03.1/I-284/07 и 03.1/I-285/07 од 18. маја 2007. године, којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса конститутивног бошњачког народа у Закону о амблему Републике Српске и Закону о допунама Закона о печатима, које је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 23. априла 2007. године. Уз наведене акте су достављени поменути Закон о амблему Републике Српске и Закон о допунама Закона о печатима, одлуке о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса Клуба делегата бошњачког народа, приједлози амандмана од 7. маја 2007. године, које је овај Клуб дао на поменуте законе, са образложењем. Поред тога, Вијећу је достављено и допунско образложење уз Одлуку о покретању заштите виталног националног интереса бошњачког народа, број 03.2-5-23/07 од 18. маја 2007. године, које се односи на Закон о амблему Републике Српске. У актима се наводи да је Народна скупштина Републике Српске на Деветој редовној сједници, одржаној 23. априла 2007. године, усвојила Закон о амблему Републике Српске и Закон о допунама Закона о печатима, те су сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске ови закони достављени на разматрање Вијећу народа. Клуб делегата бошњачког народа је својим одлукама број 03.2-5-17/07 од 26. априла 2007. године одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа у погледу донесених закона. С обзиром на то да Вијеће народа није постигло сагласност свих клубова поводом ових закона, као ни Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, питање је прослијеђено Уставном суду – Вијећу за заштиту виталног интереса, да донесе одлуку да ли се предметни закони односе на витални национални интерес бошњачког народа.
Одлучујући о прихватљивости предметног захтјева Вијеће је на сједници одржаној 1. јуна 2007. године донијело рјешење којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за покретање поступка за утврђивање постојања виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о амблему Републике Српске и Закону о допунама Закона о печатима, које је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 23. априла 2007. године. Наиме, Вијеће је у претходном поступку утврдило да су испуњене процесне претпоставке за прихватљивост захтјева, цијенећи чињенице да је обавијести о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса Вијећу доставио предсједавајући Вијећа народа Републике Српске, да је поменуте одлуке о покретању заштите виталног националног интереса бошњачког народа донијело једногласно свих осам делегата Клуба делегата бошњачког народа, да се у Вијећу народа о поменутим захтјевима гласало по процедури за заштиту виталног интереса, али није постигнута сагласност, те да Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине такође није постигла консензус поводом ових питања.
Поднеском од 1. јуна 2007. године Вијеће је, у складу са Пословником о раду Уставног суда Републике Српске, клубовима делегата конститутивних народа у Вијећу народа и Народној скупштини Републике Српске, доставило на одговор рјешење о прихватљивости предметног захтјева Клуба делегата бошњачког народа. Истовремено, од Клуба делегата бошњачког народа Вијеће је затражило да потпуније образложи захтјев у смислу прецизнијег формулисања питања која би требало третирати као витални национални интерес у Закону о допунама Закону о печатима. Поред тога, Вијеће је од Народне скупштине Републике Српске затражило да у року од осам дана достави додатно образложење Закона о амблему Републике Српске, односно да образложи којим аргументима или чињеницама се доносилац овог закона руководио када је уврстио поједине елементе који сачињавају предложени амблем Републике Српске.
У поднесцима од 18. и 25. маја 2007. године, у којима је Клуб делегата бошњачког народа дао допунско образложење о повреди виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о амблему Републике Српске, наводи се да се у предложеном амблему налазе етнички симболи само српског народа, а не постоји ни једно обиљежје бошњачког и хрватског народа, због чега се са таквим симболима не могу идентификовати Бошњаци као један од конститутивних народа. Такође се наводи да «кринова круна», као одраз традиције средњовјековне босанске државе, није симбол народа Бошњака, Хрвата и Срба понаособ. Клуб делегата бошњачког народа сматра да уношење овог симбола у амблем не осигурава равноправно представљање сва три конститутивна народа у Републици Српској. Поред тога, истиче се да су иницијали «РС» у средини амблема исписани само ћирилицом, иако су према члану 7. Устава Републике Српске латиница и ћирилица у равноправној употреби у Републици. На основу истакнутог, сматра се да је Законом о амблему Републике Српске, а прије свега чланом 1. овог закона, којим су утврђени елементи амблема, повријеђен члан 70. допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, и то одредбе о идентитету једног конститутивног народа и одредбе о његовању културе, традиције и културног насљеђа. Наводи о повреди виталног националног интереса бошњачког народа у поменутом закону образложени су и чињеницом да је чланом II Устава Босне и Херцеговине утврђен принцип недискриминације, те да ће Босна и Херцеговина и оба ентитета осигурати највиши ниво међународно признатих људских права и основних ослобода, а да је чланом 1. Устава Републике Српске утврђено да Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, и Остали грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској.
У допунском образложењу од 7. јуна 2007. године, које је Клуб делагета бошњачког народа накнадно доставио уз захтјев за заштиту виталног националног интереса у Закону о допунама Закона о печатима, наводи се да су у погледу овог закона релевантни сви аргументи изнесени у образложењу о повреди виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о амблему Републике Српске. Наиме, како се истиче, с обзиром на то да би амблем, као алтернатива грбу, био саставни дио печата који потврђује аутентичност и вјеродостојност јавних исправа и других аката које издају органи и институције власти, амблем треба да одражава интересе свих конститутивних народа. У амблему који је утврђен изгласаним законом Клуб делегата бошњачког народа не препознаје идентитет овог народа, нити елементе који уважавају његову културу, традицију и културно насљеђе.
У одговору који је 6. јуна 2007. године дала Народна скупштина Републике Српске на рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа, наводи се да се приликом утврђивања изгледа амблема Републике Српске руководила намјером да у истом прикаже историјске и традиционалне карактеристике Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, које са аспекта виталног интереса конститутивних народа нису спорне, те да није имала циљ да се у амблему нађу обиљежја, тј. карактеристике конститутивних народа. Како се у одговору истиче, комплекс елемената од којих се састоји амблем Републике Српске обједињава у себи идеје традиције из старије историје Босне и Херцеговине (кроз златну кринову круну), припадност европском и словенском кругу, новије традиције из историје нове заједничке државе СХС и симболике Републике Српске (кроз златну хералдичку круну), снаге и дуговјечности (кроз храстово лишће), те особених елемената Републике Српске (назив, иницијали и поље у бојама заставе). Дакле, сви наведени елементи имају шири значај и смисао, те нису повезани са било којим искључивим моноетничким карактером. У одговору се даље наводи да је «златна затворена хералдичка круна» многоприсутан, традиционални симбол универзалног значења и присуства, преузет из европске хералдике, која је у истовјетном облику присутна на грбовима Белгије, Данске, Грузије, Монака, Луксембурга, Норвешке, Србије и Шпаније, што побија тврдњу подносиоца захтјева да се ради о «етничком симболу српског народа». Ова иста круна је присутна и на грбу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као прве заједничке мултиетничке државе на овим просторима. Златна кринова круна у амблему има искључиво значење и дизајн из средњовјековне босанске историје, из периода највеће снаге босанске државе под краљем Твртком Котроманићем и представља одраз заједничке историје ових простора, симбол традиције и дуготрајног присуства овдашњих народа. На амблему она указује на повезаност Републике Српске са Босном и Херцеговином, а њен положај у дну централног поља говори да се ради о коријенима Републике Српске у Босни и Херцеговини и босанској историји. У одговору се указује на чињеницу да је крин као симбол бошњачког народа у Федерацији Босне и Херцеговине и званично прихваћен, те да грб Зеничко-добојског кантона као главни елемент садржи златну кринову круну у идентичном облику. Храстово лишће је у хералдици симбол дуговјечности и снаге, а у амблему Републике Српске има универзално значење и симболизује снагу и дуговјечност носиоца амблема, односно ентитета Република Српска. Такође се наводи да је у амблему равноправност писама обезбијеђена у циркумскрипцији, док су иницијали РС симболичан центар амблема који означава скраћеницу назива ентитета и не доводи у питање равноправност писама у смислу члана 7. Устава Републике Српске. Закључно, доносилац оспореног закона истиче да амблем не садржи етничка обиљежја, односно симболе конститутивних народа Републике Српске и Босне и Херцеговине, већ се заснива на универзалним симболима ширег значаја, због чега оспореним законом није повријеђен витални национални интерес конститутивног бошњачког народа.
Чланом 1. оспореног Закона о амблему Републике Српске прописано је да Република Српска има амблем који се састоји од поља у бојама заставе Републике Српске преко кога је златни преплетени иницијал Републике Српске; поље је окружено златним плодним храстовим вијенцем у дну увезаним траком у бојама заставе; изнад поља је златна затворена хералдичка круна, а испод поља златна кринова круна; око свега је циркумскрипција РЕПУБЛИКА СРПСКА – REPUBLIKA SRPSKA. Према члану 2. овог закона, амблем је допунски симбол Републике Српске, а може се користити за представљање Републике Српке у свечаним, културним, историјским и спортским манифестацијама, као и другим сличним приликама. Чланом 3. је одређено да се амблем Републике Српске може користити умјесто грба Републике Српске, у складу са одредбама Закона о употреби заставе, грба и химне Републике Српске, а чланом 4. да се амблем не може употријебити као робни и услужни жиг, узорак или модел, нити као било који други знак за обиљежавање робе или услуга. Чланом 5. је прописано да ће Влада у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона прецизније уредити изглед и начин употребе амблема Републике Српске, док су чланом 6. прописане новчане казне за упортебу амблема противно одредбама овог закона и прописима Владе Републике Српске из члана 5. Закона. Према члану 7, овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у «Службеном гласнику Републике Српске».
Чланом 1. Закона о допунама Закона о печатима прописано је да се у Закону о печатима («Службени гласник Републике Српске» број 17/92 и 63/01) послије члана 3. додаје члан 3а, који гласи: «Печат из члана 3. овог закона може, умјесто грба Републике Српске, садржавати Амблем Републике Српске, у складу са Законом.» Чланом 2. овог закона је прописано да се послије члана 26. додаје члан 26а, који гласи: «Уредбом Владе Републике Српске ће се у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона прецизније уредити коришћење Амблема Републике Српске у печату.» Према члану 3. овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у «Службеном гласнику Републике Српске».
У току поступка Вијеће је утврдило да Клуб делегата бошњачког народа у суштини оспорава члан 1. Закона о амблему Републике Српске, односна да сматра да је овом одредбом, којом су утврђени елементи од којих се састоји амблем, дошло до повреде виталног националног интереса бошњачког народа.
Оцјењујући да ли је оспореним законом дошло до повреде виталног националног интереса конститутивног бошњачког народа, Вијеће је пошло од одредбе члана 8. Устава Републике Српске, којим је утврђена надлежност Републике да уређује питање симбола овог ентитета. Вијеће је такође имало у виду и то да је чланом 2. поменутог закона прописано да је амблем Републике Српске допунски симбол Републике Српске, те да се може користити умјесто грба Републике Српске, у складу са одредбама Закона о употреби заставе, грба и химне Републике Српске.
Дакле, у конкретном случају, амблем као један од симбола Републике Српске треба да одражава основна обиљежја ове друштвене заједнице, односно Републике Српске као ентитета. Анализирајући поједине елементе који сачињавају предложени амблем, а који су прописани чланом 1. оспореног закона, Вијеће је оцијенило да није дошло до повреде виталног националног интереса бошњачког народа. Вијеће је овакав став заузело прије свега имајући у виду чињеницу да централно мјесто у амблему заузима застава Републике Српске са златним иницијалом РС, као неспорна уставна категорија, те да је иста оивичена једним неутралним општеприхваћеним симболом – златним плодним храстовим вијенцем у дну увезаним траком у бојама заставе, који се може сматрати универзалним симболом снаге и дуговјечности. Надаље, овај амблем садржи циркумскрипцију Република Српске исписану ћириличким и латиничким писмом, што су, сходно члану 7. Устава, два равноправна писма у Републици Српској. У оквиру циркумскрипције се налазе двије хералдичке круне, исте по димензијама и по положају у кружном ободу амблема, тако што је златна затворена хералдичка круна смјештена изнад храстовог вијенца, а златна кринова круна, као аутентичан симбол простора Босне и Херцеговине и одраз њене историје и традиције, испод храстовог вијенца.
Овакав концепт амблема Републике Српске, по оцјени Вијећа, не доводи до различитог третирања конститутивног бошњачког народа, јер се оспореним прописивањем, којим су утврђени поједини елементи који сачињавају амблем Републике Српске, не даје предност ниједном од конститутивних народа у Републици Српској, нити се нарушавају њихови витални национални интереси утврђени Уставом. При овој оцјени Вијеће је нарочито имало у виду чињеницу да Устав ниједном својом одредбом не гарантује право сваком од конститутивних народа да има посебан симбол у оквиру државних обиљежја као знак свог идентитета. Вијеће је такође узело у обзир и образложење Народне скупштине, као доносиоца оспореног закона, да се приликом утврђивања елемената од којих се састоји амблем Републике Српске није руководила намјером да се у амблему нађу обиљежја и карактеристике конститутивних народа, дакле да амблем не садржи етничка обиљежја, већ се заснива на универзалним симболима ширег значаја који одражавају историјске и традиционалне карактеристике Републике Српске и Босне и Херцеговине.
Заштита виталних националних интереса конститутивних народа утврђена је чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, као принцип заштите одређеног круга колективних права као што су оставаривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти, идентитет једног конститутивног народа, уставни амандмани, организација органа јавне власти, једнака права у процесу доношења одлука, образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиција и културно насљеђе, територијална организација, систем јавног информисања и др. Вијеће сматра да питање у којој мјери се поједини припадници конститутивних народа могу идентификовати са предложеним амблемом Републике Српске представља ствар њиховог индивидуалног доживљаја овог симбола, па се његов изглед не може сматрати повредом виталног националног интереса конститутивног народа у цјелини.
На основу изложеног Вијеће је закључило да се Законом о амблему Републике Српске не вријеђају историјски, културни и национални интегритет и идентитет ниједног од конститутивних народа у Републици Српској, те да овим законом није дошло до повреде виталног националног интереса конститутивног бошњачког народа.
С обзиром на оцјену да Законом о амблему Републике Српске није дошло до повреде виталног националног интереса бошњачког народа, Вијеће је утврдило да из истих разлога ни оспореним прописивањем у Закону о допунама Закона о печатима није повријеђен витални национални интерес поменутог конститутивног народа, јер је овим законом прописано да печат умјесто грба може садржавати амблем Републике Српске, те да ће Влада уредбом прецизније уредити коришћење Амблема Републике Српске у печату.
На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву ове одлуке.
Ову одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса је донијело у саставу: предсједавајући Бранко Сунарић, предсједник Уставног суда Мирко Зовко и судије: Михаило Адамовић, Милорад Ивошевић, Адем Медић, проф. др Марко Рајчевић и Авдо Шпиљак.
Број: УВ-3/07 ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ
14. јун 2007. године Вијећа за заштиту виталног интереса
Уставног суда Републике Српске
Бранко Сунарић
