На основу Амандмана LXXXII б) став 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава и тачке 1. Амандмана LXXXVIII којом је допуњен став 2. члана 115. Устава, Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 10. јуна 2005. године, д о н и ј е л о је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Није прихватљив захтјев Клуба Бошњака у Вијећу народа Републике Српске за покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса бошњачког народа у Дeкларацији о иницијативама за оспоравање утемељености и имена «Република Српска» број 01-263/04, коју је Нaродна скупштина Републике Српске донијела 31. марта 2004. године.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајући Вијећа народа Републике Српске доставио је 3. августа 2004. године Вијећу за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске (у даљем тексту «Вијеће»), обавијест број 01/1-180/04 којом се тражи да Вијеће одлучи да ли се Декларација о иницијативама за оспоравање уставне утемељености и имена «Република Српска» број 01-263/04 од 31. марта 2004. године (у даљем тексту «Декларација»), односи на витални национални интерес бошњачког народа. Уз обавијест је достављена Декларација, као и Одлука о покретању заштите виталног националног интереса бошњачког народа од 7. априла 2004. године. У обавијести је наведено да је Народна скупштина Републике Српске на 15. редовном засиједању одржаном 31. марта 2004. године усвојила поменуту Декларацију, те сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, овај акт доставила на разматрање Вијећу народа. Такође се наводи да је Клуб делегата из реда бошњачког народа својим актом број 02-5-18/04 од 7. априла 2004. године одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа сматрајући да је начин на који је Декларација донесена супротан уставном принцију «једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука». С обзиром, на то да Вијеће народа није постигло сагласност свих клубова у погледу Декларације, као ни Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине, питање је прослијеђено Уставном суду да донесе одлуку да ли се овај акт односи на витални интерес бошњачког народа.
На захтјев Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда, секретар Вијећа народа Републике Српске је 18. априла 2005. године доставио сљедеће документе: извод из стенограма са 15. редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске одржане 31. марта 2004. године (дио који се односи на усвајање Декларације број 01-263/04), затим извод из стенограма са Шесте редовне сједнице Вијећа народа Републике Српске одржане 27. маја 2004. године (дио који се односи на предметну Декларацију), те извод из стенограма са Четврте сједнице Заједничке комисије Народне скупштине и Вијећа народа одржане 30. јула 2004. године (у дијелу који се односи на усаглашавање ставова поводом оспорене Деклрације).
На основу поменуте обавијести као и приложене документације, Вијеће је утврдило да је Клуб Бошњака у Вијећу народа Републике Српске 7. априла 2004. године једногласно донио Одлуку о покретању заштите виталног националног интереса бошњачког народа у Декларацији о иницијативама за оспоравање уставне утемељености и имена «Република Српска» број 01-263/04, коју је Народна скупштина Републике Српске донијела 31. марта 2004. године. Поред тога, утврђено је да се на Шестој редовној сједници Вијећа народа одржаној 27. маја 2004. године, о захтјеву Клуба Бошњака од 7. априла 2004. године гласало по процедури за заштиту виталног интереса, али није постигнута сагласност свих клубова у Вијећу народа. Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине на Четвртој сједници одржаној 30. јула 2004. године, такође није постигла консензус поводом овог питања.
У поменутој обавијести Предсједавајућег Вијећа народа Републике Српске, наводи се да је Клуб Бошњака у конкретном случају покренуо заштиту виталног националног интереса сматрајући да је начин на који је Декларација донесена супротан уставном принцију «једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука». Међутим, увидом у Одлуку о покретању заштите виталног националног интереса бошњачког народа од 7. априла 2004. године, Вијеће је утврдило да је у ставу I ове Одлуке наведено да се «покреће питање заштите виталног националног интереса бошњачког народа на Декларацију о иницијативама за оспоравање уставне утемељености и имена «Република Српска». Дакле, питање виталног националног интереса бошњачког народа у конкретном случају није покренуто у погледу начина доношења Декларације, већ самог овог акта.
У току овог уставносудског поступка, Вијеће је стало на становиште да је, прије свега, потребно размотрити правну природу предметне Декларације Народне скупштине Републике Српске. Ова чињеница представља претходно питање од којег зависи постојање процесних претпоставки за заснивање надлежности Уставног суда, па тиме и Вијећа за заштиту виталног интереса овог Суда.
Декларацијом број 01-263/04 од 31. марта 2004. године Народна скупштина Републике Српске изражава свој став поводом иницијатива пред Уставним судом Босне и Херцеговине о оправданости имена Република Српска и промјени њене дефиниције у форми и суштини, у Уставу Босне и Херцеговине. У том смислу, Народна скупштина овим актом, поред осталог, тражи од руководства Републике Српске и представника овог ентитета у Босни и Херцеговини да осуде поменуте иницијативе и искористе сва политичка и правна средства како би онемогућили да се оспори име Републике Српска, тражи од члана Предсједништва Босне и Херцеговине из Републике Српске да пред Уставним судом БиХ покрене оцјену уставности назива «босански» у називима у Федерацији БиХ, упозорава да би промјена унутрашње Дејтонске структуре Босне и Херцеговине, без сагласности једног од три конститутивна народа и једног ентитета, угрозила опстанак Босне и Херцеговине, и слично.
Чланом 175. Пословника Народне скупштине Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 22/05), прописано је да се Декларацијом изражава став Народне скупштине о општем питању политике у вези са правима и дужностима Републике.
У конкретном случају, из саме садржине предметне Декларације, као и питања које третира, произилази да овај акт не садржи правну норму, односно правно не обавезује субјекте на које се односи. Овом декларацијом се изражава политички став Народне скупштине у погледу одређених питања политичке природе. Због тога, по мишљењу Вијећа, оспорени акт по својој правној природи не представља правни акт, већ политички акт, односно израз политичке воље.
Према члану 115. Устава Републике Српске и Амандмана LXXXVIII тачка 1. на Устав, којим је допуњен став 2. овог члана, предмет оцјене Уставног суда Републике Српске, па тиме и Вијећа за заштиту виталног интереса овог Суда, могу бити закони, други прописи и општи акти. С обзиром, на то да оспорена декларација има карактер политичког, а не општег правног акта, Вијеће је оцијенило да није у његовој надлежности да разматра предметни акт.
Имајући у виду изложено, одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.
Ово рјешење Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједавајући проф. др Марко Рајчевић, предсједник Уставног суда Мирко Зовко, и судије: Михаило Адамовић, Милорад Ивошевић, Адем Медић, Бранко Сунарић и Авдо Шпиљак.
Број: УВ-3/04 ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ 10. јуни 2005. године Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске проф. др Марко Рајчевић
