На основу Амандмана LXXXII тачка б) став 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава Републике Српске и члана 62. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 29/94, 23/98. и 97/04), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српке, на сједници одржаној 10. маја 2005. године, д о н и ј е л о ј е
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Није прихватљив захтјев Клуба Бошњака за покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса конститутивног бошњачког народа у Закључцима Народне скупштине Републике Српске број 01-914/04. од 02. децембра 2004. годинe.
О б р а з л о ж е њ е
Вијећe народа Републике Српке доставило је 9. марта 2005. године Уставном суду Републике Српске – Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) обавијест број 01-126/05 од 9. марта 2005. године о покретању поступка за утврђивање постојања виталног интереса конститутивног бошњачког народа у Закључцима Народне скупштине Републике Српске број 01-914/04. од 02. децембра 2004. годинe (у даљем тексту: Закључци). Уз обавијест су достављени Закључци и Одлука о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса Клуба делегата бошњачког народа број 02-5-58/04 од 13. децембра 2004. године са образложењем. У обавијести се наводи да је оспорене закључке Народна скупштина Републике Српске усвојила на посебној 21. сједници, одржаној од 02. децембра 2004. годинe, и да су, у складу са Амандманом LXXXII на Устав Републике Српке, ови закључци достављени на разматрање Вијећу народа Републике Српске, као и то да клубови конститутивних народа у Вијећу народа, као и Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине нису постигли сагласност, односно консензус о питању постојања виталног националног интереса конститутивног бошњачког народа у поступку усвајања ових закључака. На основу наведеног се предлаже да Вијеће одлучи о прихватљивости и о меритуму Закључака Народне скупштине Републике Српске.
На захтјев Вијећа од 17. марта 2005. године, секретар Вијећа народа је 24. марта 2005. године доставио следећа од тражених докумената:
- извод из стенограма записника са 21. посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске, одржане 02. децембра 2004. годинe, (у дијелу који се односи на Закључке);
-извод из стенограма записника са Девете сједнице Вијеће народа Републике Српске одржане 02. марта 2005. године, (у дијелу који се односи на Закључке) и
-извод из стенограма записника са Девете сједнице Заједничке комисије Вијећа народа и Народне скупштине Републике Српске, одржане 07. марта 2005. године (у дијелу који се односи на Закључке ).
Из приложене документације произлази да је Вијеће народа Републике Српске на Деветој сједници, одржаној 02. марта 2005. године разматрало Одлуку о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса Клуба делегата бошњачког народа број 02-5-58/04 од 13. децембра 2004. године у Закључцима, због тога што је у том акту наведено да Министарство унутрашњих послова Републике Српске није успјело своје полицијске снаге довести у склад са пописом становништва из 1991. године, да су садашње полицијске снаге скоро једнонационалне те не могу пружити адекватну сигурност за бошњачке повратнике, због чега се Закључци сматрају неприхватљивим. Такође се наводи да Клуб Бошњака подржава само полицијске снаге конституисане на нивоу државе Босне и Херцеговине и предлажу повлачење оспорених закључака.
Поред наведеног, Вијеће је утврдило да је Амандманом LXXXVIII на Устав Републике Српске утврђено да Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката Народне скупштине са одредбама Устава о заштити виталних интереса конститутивних народа. У том смислу Вијеће је, оцјењујући, као претходно питање, правну природу Закључака, утврдило да се, у конкретном случају, не ради о општем правном акту којим се уређују права, обавезе и одговорности, односно одређени односи, него о акту којим се изражавају одређена политичка опредјељења и мишљење. Наиме, с обзиром да свих 5. закључака оспореног акта садрже наводе као што су, да Народна скупштина Републике Српске: изражава своје пуно опредјељење и подршку реформи полицијских снага у Босни и Херцеговини..; сматра да у будућој структури полицијских снага у Босни и Херцеговини мора постојати Министарство унутрашњих послова Републике Српске..; сматра непримјереним што се рад Комисије за реструктурисање полицијских снага одвија иза затворених врата и очекује да се о даљем току рада ове комисије редовно информише јавност, те сматра да коначни извјештај и приједлози Комисије за реструктурисање полицијскух снага у Босни и Херцеговини морају бити предмет расправе у Народној скупштини Републике Српске, Вијеће је утврдило да се у основи ради о акту који ни по садржини нити по форми нема значење општег правног акта, какво би имао закон у смислу уређивања права, обавеза и одговорности везаних за одређене активности (у конкретном случају активности на реструктуисању полицијских снага у Босни и Херцеговини).
Имајући у виду наведено, Вијеће је утврдило да нису испуњене Уставом Републике Српске утврђене процесне претпоставке о прихватљивости захтјева, па је у складу са чланом 115. Устава Републике Српске и члана 50. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 29/05) одлучило као у изреци овог рјешења.
Ово рјешење Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједавајући Бранко Сунарић, предсједник Уставног суда Мирко Зовко и судије: Михаило Адамовић, Милорад Ивошевић, Адем Медић и проф. др Марко Рајчевић.
Број: УВ-2/05 ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ 10. мај 2005. године Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске Бранко Сунарић
