На основу Амандмана LXXXII б) став 5. и 6. на Устав Републике Српске и члана 62. тачка 2. у вези са чланом 58. тачка 5. Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 29/94, 23/98 и 97/04), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 10. јуна 2005. гoдине, донијело је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Обуставља се поступак по захтјеву Клуба делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске за утврђивање постојања виталног интереса хрватског народа у Закључку Народне скупштине Републике Српске број 01-270/04 од 31. марта 2004. године.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајући Вијећа народа Републике Српске доставио је 3. августа 2004. године Вијећу за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске (у даљем тексту «Вијеће»), обавијест број 01/1-339/04 којом се тражи да Вијеће одлучи да ли се Закључак Народне скупштине Републике Српске број 01-270/04 од 31. марта 2004. године (у даљем тексту «Закључак»), односи на витални национални интерес хрватског народа. Уз обавијест је достављен Закључак, Одлука Клуба делегата из реда хрватског народа о покретању заштите виталног националног интереса од 8. априла 2004. године, као и Образложење захтјева за заштиту виталног националног интереса. У обавијести је наведено да је Народна скупштина Републике Српске на 15. редовном засиједању одржаном 31. марта 2004. године усвојила Закључак, те сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, овај акт доставила на разматрање Вијећу народа. Клуб делегата из реда хрватског народа је својим актом број 02-4-5/04 од 8. априла 2004. године једногласно одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса хрватског народа у погледу донесеног Закључка. Такође, наводи се да Вијеће народа није постигло сагласност свих клубова поводом Закључка, као ни Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине, слиједом чега је питање прослијеђено Уставном суду да донесе одлуку да ли се оспорени акт односи на витални национални интерес хрватског народа.
На захтјев Вијећа за заштиту виталног интереса, секретар Вијећа народа Републике Српске је 23. марта 2005. године доставио сљедеће документе: извод из стенограма са 15. редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске одржане 31. марта 2004. године (дио који се односи на усвајање Закључка број 01-270/04), затим извод из стенограма са Шесте сједнице Вијећа народа Републике Српске одржане 27. маја 2004. године (дио који се односи на предметни Закључак), те извод из стенограма са Четврте сједнице Заједничке комисије Народне скупштине и Вијећа народа одржане 30. јула 2004. године у дијелу који се односи на усаглашавање ставова у погледу оспореног акта.
Одлучујући о прихватљивости предметног захтјева, Вијеће је на сједници одржаној 10. маја 2005. године донијело рјешење којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата хрватског народа за покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса хрватског народа у Закључку Народне скупштине Републике Српске број 01-270/04 од 31. марта 2004. године. Наиме, Вијеће је у претходном поступку утврдило да су испуњене процесно-правне претпоставке за покретање поступка, цијенећи чињенице да је обавијест о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса Вијећу поднио предсједавајући Вијећа народа Републике Српске, да је Одлуку о покретању заштите виталног националног интереса хрватског народа донијело једногласно свих осам делегата Клуба делегата хрватског народа, да се у Вијећу народа о поменутом захтјеву гласало по процедури за заштиту виталног интереса, али није постигнута сагласност, те да Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине такође није постигла консензус поводом овог питања.
Поднеском од 19. маја 2005. године, Вијеће је, у складу са Пословником о раду Уставног суда Републике Српске, обавијестило клубове делегата конститутивних народа у Вијећу народа и Народну скупштину Републике Српске да је донијело рјешење о прихватљивости предметног захтјева Клуба делегата хрватског народа. Истовремено, од Клуба делегата хрватског народа Вијеће је затражило да потпуније образложи захтјев у смислу формулисања питања која би требало третирати као витални национални интерес, односно да јасно прецизира у чему се у конкретном случају састоји повреда виталног националног интереса хрватског народа.
Клуб делегата хрватског народа, у свом одговору на поменуто рјешење о прихватљивости, наводи да би се примјеном предметног Закључка зауставио повратак избјеглих и прогнаних грађана хрватске националности који желе да се врате у пријератна мјеста становања, онемогућило враћање имовине која је замијењена у току ратних дејстава, те би се створила правна несигурност. Имајући у виду наведене разлоге, овај Клуб сматра да је оспореним Закључком угрожен витални национални интерес хрватског народа.
Народна скупштина Републике Српске, као доносилац предменог Закључка, у одговору наводи да овај акт више нема никакав практичан значај, будући да је 27. маја 2004. године потписан Споразум између Босне и Херцегивине, Федерације БиХ и Републике Српске о преносу надлежности и наставку финансирања и рада Комисије за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица у складу са чланом 16. Анекса VII Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. Након тога, на приједлог ентитетских влада, Предсједништво Босне и Херцеговине је 13. октобра 2004. године донијело Одлуку број 01-011-1662-26/04 о именовању Комисије за имовинске захтјеве расељених лица. Наведена Комисија је почела са радом 1. новембра 2004. године, тако да је, како наводи доносилац оспореног Закључка, њеним именовањем престала потреба за подзаконским актима који одлажу извршавање ЦРПЦ одлука.
Увидом у поменуту Одлуку о именовању Комисије за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица, Вијеће је утврдило да је Предсједништво БиХ овај акт донијело на 58. сједници одржаној 13. октобра 2004. године. Овом Одлуком именован је предсједавајући и шест чланова Комисије, дефинисани су задаци Комисије (сагласно члану 3. поменутог Споразума – поновно разматрање ЦРПЦ одлука), мандат чланова овог тијела, те одређена обавеза подношења извјештаја о раду Предсједништву БиХ, Савјету министара и ентитетским владама.
Вијеће је увидом у оспорени Закључак утврдило да овим актом Народна скупштина Републике Српске захтијева од Министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске да не извршава ЦРПЦ одлуке у предметима у којима је уложен захтјев за преиспитивање, док се не формира Заједничка комисија за преиспитивање одлука у надлежности другостепеног одлучивања, утврђена Законом о преносу и рјешавању неријешених захтјева за поврат станова у посјед у друштвеном власништву или некретнина у приватном власништву поднесених Комисији за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица, до доношења одлуке по захтјеву за преиспитивање.
У току овог уставносудског поступка, Вијеће је такође утврдило да је након доношења Одлуке о покретању заштите виталног националног интереса Клуба делегата хрватског народа од 8. априла 2004. године, Одлуком Предсједништва Босне и Херцеговине број 01-011-1662-26/04 од 13. октобра 2004. године формирана Комисија за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица, као другостепени орган надлежан за поновно разматрање, односно преиспитивање ЦРПЦ одлука. Тиме су, по мишљењу Вијећа, престали постојати разлози који су довели до усвајања оспореног Закључка.
Имајући у виду изложено, Вијеће је оцијенило да, у конкретном случају, не постоје разлози за упуштање у меритум одлучивања о томе да ли се предметни Закључак односи на витални национални интерес хрватског народа. Наиме, након именовања поменуте Комисије од стране Предсједништва БиХ, даља егзистенција овог акта нема сврхе, јер је основни циљ његовог доношења био да Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске застане са извршавањем ЦРПЦ одлука у предметима у којима је уложен захтјев за преиспитивање, до формирања наведене Комисије. Како је поменута Комисија формирана, те је почела са радом, Вијеће је закључило да би се у новонасталој правној ситуацији било беспредметно упуштати у оцјену да ли се оспорени Закључак односи на витални национални интерес хрватског народа.
На основу изложеног, одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.
Ово рјешење Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједавајући Адем Медић, предсједник Уставног суда Мирко Зовко и судије: Михаило Адамовић, Милорад Ивошевић, проф. др Марко Рајчевић, Бранко Сунарић и Авдо Шпиљак.
Број: УВ-2/04 ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ 10. јуни 2005. године Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске Адем Медић
