На основу Амандмана LXXXII б) став 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115.  Устава Републике Српске и члана 62. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске, («Службени гласник републике Српске» број 29/94, 23/98 и 97/04), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 10. маја 2005. године,  д о н и ј е л о  је

   

Р Ј Е Ш Е Њ Е

  

                                Није прихватљив захтјев Клуба Бошњака у Вијећу народа Републике Српске за покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса бошњачког народа у Закључцима Народне скупштине Републике Српске број 01-915/04 од 2. децембра 2004. године.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Предсједавајући Вијећа народа Републике Српске доставио је 9. марта 2005. године Вијећу за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске (у даљем тексту: Вијеће) обавијест број 01/1-127/05 којом се тражи да Вијеће одлучи да ли Закључци Народне скупштине Републике Српске број 01-915/04 од 2. децембра 2004. године (у даљем тексту: Закључци)представљају повреду виталног националног интереса  бошњачког народа. Уз обавијест су достављени Закључци, Одлука о покретању заштите виталног националног интереса бошњачког народа од 13. децембра 2004. године и Образложење које је Клуб Бошњака дао поводом овог питања. У обавијести је наведено да је Народна скупштина Републике Српске на 21. посебној сједници, одржаној 2. децембра 2004. године, усвојила поменуте Закључке те, сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, овај акт доставила на разматрање Вијећу народа. Такође се наводи да је Клуб делегата из реда бошњачког народа својим актом број 02-5-58/04 од 13. децембра 2004. године одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа сматрајући да су Закључцима угрожени витални национални интереси бошњачког народа. С обзиром на то да Вијеће народа није постигло сагласност свих клубова у погледу Закључака, као ни Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине, питање је прослијеђено Уставном суду Републике Српске да донесе одлуку да ли се овај акт односи на витални интерес бошњачког народа.

 

На захтјев Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда, секретар Вијећа народа Републике Српске је 23. марта 2005. године доставио сљедеће документе: извод из стенограма са 21. посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске, одржане 2. децембра 2004. године, (дио који се односи на усвајање Закључака број 01-915/04), затим извод из стенограма са Девете сједнице Вијећа народа Републике Српске, одржане 2. марта 2005. године, (дио који се односи на поменуте Закључке), те извод из стенограма са Девете сједнице Заједничке комисије Народне скупштине и Вијећа народа одржане, 7. марта 2005. године, (у дијелу који се односи на усаглашавање ставова поводом оспорених Закључака).

 

На основу поменуте обавијести и приложене документације Вијеће је утврдило да је Клуб Бошњака у Вијећу народа Републике Српске 13. децембра 2004. године једногласно донио Одлуку о покретању заштите виталног националног интереса бошњачког народа у Закључцима број 01-915/04, које је Народна скупштина Републике Српске усвојила 2. децембра 2004. године. Поред тога, утврђено је да се на Деветој редовној сједници Вијећа народа, одржаној 2. марта 2005. године, о Одлуци Клуба Бошњака од 13. децембра 2004. године гласало по процедури за заштиту виталног интереса, али није постигнута сагласност свих клубова у Вијећу народа. Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине на Деветој сједници, одржаној 7. марта 2005. године, такође није постигла консензус поводом овог питања.

 

У току овог уставносудског поступка Вијеће је стало на становиште да је, прије свега, потребно размотрити правну природу предметних Закључака Народне скупштине Републике Српске. Ова чињеница представља претходно питање од којег зависи постојање процесних претпоставки за заснивање надлежности Уставног суда, па тиме и Вијећа за заштиту виталног интереса овог Суда.

 

Закључке број 01-915/04 од 2. децембра 2004. године Народна скупштина Републике Српске је донијела након разматрања Информације Владе Републике Српске о досадашњим активностима на реструктурирању полицијских снага у Босни и Херцеговини. У тачки 1. овог акта је наведено да Народна скупштина сматра да се рад Комисије за реструктурирање полицијских снага у Босни и Херцеговини мора одвијати у складу са одредбама Устава Босне и Херцеговине и Устава Републике Српске, што подразумијева да Република Српска мора задржати институцију Министарства унутрашњих послова. У тачки 2. Закључака, наводи се да Народна скупштина подржава концепт реструктурирања полицијских снага у Босни и Херцеговини које је предложио министар унутрашњих послова Републике Српске. 

 

Чланом 179. став 1. Пословника Народне скупштине Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 22/05) прописано је да се закључком утврђује политика извршавања закона, других прописа и општих аката које доноси Народна скупштина, дају смјернице за спровођење те политике и утврђују обавезе Владе, министарстава и посебних организација у спровођењу те политике, припремању закона и других аката.  

  

У конкретном случају, из саме садржине предметних Закључака, као и питања које третира, произлази да овај акт не садржи правну норму, односно да правно не обавезује субјекте на које се односи. Иако је донесен у форми закључка, што према Пословнику Народне скупштине није форма у којој се изражавају ставови овог тијела, оспореним актом се, у суштини, изражава политички став Народне скупштине у погледу одређеног питања политичке природе, односно концепта реструктурисања полицијских снага у Босни и Херцеговини. Због тога, по мишљењу Вијећа, оспорени акт по својој правној природи не представља правни акт, већ политички акт, односно израз политичке воље.

 

Према члану 115. Устава, предмет оцјене Уставног суда Републике Српске, па тиме и Вијећа за заштиту виталног интереса овог Суда, могу бити закони, други прописи и општи акти. С обзиром на то да оспорени Закључци имају карактер политичког, а не општег правног акта, Вијеће је оцијенило да није у оквиру његове надлежности да разматра предметни акт.

 

Имајући у виду изложено, одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.       

     

Ово рјешење Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједавајући Милорад Ивошевић и судије: Михаило Адамовић, Мирко Зовко, Адем Медић, проф. др Марко Рајчевић и Бранко Сунарић.

  
Број: УВ-1/05                                                                         ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ
10. мај 2005. године                                           Вијећа за заштиту виталног интереса                                                                                                           Уставног суда Републике Српске                           
                                                                                                               
 
                                                                                                  Милорад Ивошевић