На основу Амандмана LXXXII на Устав Републике Српске, члана 61. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 97/04), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српке, одлучујући о меритуму у уставносудском предмету број УВ-1/04, на сједници одржаној 10. јуна 2005. године, д о н и ј е л о ј е
О Д Л У К У
Утврђује се да поступком доношења Закона о допуни Закона о држављанству Републике Српске број 01-1169/03, од 23. децембра 2003. године, нису повријеђени витални национални интереси конститутивног бошњачког народа.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајући Вијећа народа Републике Српске доставио је 2. марта 2004. године Уставном суду Републике Српске – Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту Вијеће) обавијест, број 03-266/03 од 2. марта 2004. године, којом се тражи покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса конститутивног бошњачког народа у поступку усвајања Закона о допуни Закона о држављанству Републике Српске број 01-1169/03. од 23. децембра 2003. године ( у даљем тексту Закон), по захтјеву Клуба бошњачког народа. Уз обавијест је достављен Закон, Захтјев за покретање поступка за заштиту виталног националног интереса Клуба делегата бошњачког народа број 02-5-1/04 од 05. јануара 2004. године и Амандман Клуба делегата бошњачког народа. У обавијести се наводи да је, Народна скупштина Републике Српске усвојила Закон на дванаестој сједници одржаној 22, 23. и 24. децембра 2003. године и да је, у складу са Амандманом LXXXII на Устав Републике Српке овај закон достављен на разматрање Вијећу народа Републике Српске, као и то, да клубови конститутивних народа у Вијећу народа, као и Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине нису постигли сагласност, односно консензус о питању постојања виталног националног интереса конститутивног бошњачког народа у поступку усвајања овог закона. На основу наведеног се предлаже да Вијеће одлучи о прихватљивости и о меритуму Закона о допуни Закона о држављанству Републике Српске.
На захтјев Вијећа, секретар Вијећа народа је 24. марта 2005. године доставио Вијећу овог суда стенограме записника са сједница: Народне скупштине Републике Српске одржане 22, 23. и 24. децембра 2003. године, Вијећа народа Републике Српске одржане 06. фебруара 2004. године и Заједничке комисије Вијећа народа и Народне скупштине Републике Српске, одржане 19. фебруара 2004. године.
На сједници одржаној 10. маја 2005. године Вијеће је рјешењем број УВ-1/04 одлучило да је прихватљив Захтјев Клуба Бошњака у Вијећу народа за покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса конститутивног бошњачког народа у поступку усвајања Закона о допуни Закона о држављанству Републике Српске број 01-1169/03. од 23. децембра 2003. године, јер је утврдило да су испуњене Уставом Републике Српске утврђене претпоставке о прихватљивости захтјева. Наиме, на основу наведене обавијести и приложене документације Вијеће је утврдило: да је обавијест о покретању поступка за утврђивање постојања виталног интереса конститутивног бошњачког народа у поступку усвајања Закона поднио предсједник Вијећa народа Републике Српске; да је Захтјев за покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса конститутивног бошњачког народа поставио Клуб Бошњака у Вијећу народа; да се у Вијећу народа гласало по принципу виталног интереса те да за усвајање овог захтјева није постигнута сагласност свих клубова конститутивних народа у Вијећу народа, као ни сагласност Заједничкe комисијe Вијећа народа и Народне скупштине Републике Српске.
Вијеће је, писменим поднесцима од 18. маја 2005. године обавијестило клубове делегата српског и хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске, као другу страну у овом уставносудскиом предмету, да је поводом обавијести предсједавајућег Вијећа народа Републике Српске, број 03-266/03 од 2. марта 2004. године, донијело Рјешење којим је утврђено да је прихватљив Захтјев Клуба Бошњака. У прилогу поднеска достављена им је наведена обавијест. Истим поднеском је од оба клуба и Народне скупштине Републике Српске затражено да у складу са чланом 48. ст. 2. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 29/05) доставе одговор на наводе из захтјева Клуба делегата бошњачког народа.
Одговор на наводе из захтјева Клуба делегата бошњаког народа доставила је Народна скупштина Републике Српске и Клуб делегата хрватског народа, а како Клуб делегата српског народа, у року од 8 дана од пријема овог дописа, није одговорио на исте наводе, Вијеће је у складу са чланом 48. став 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 29/05), наставило поступак.
У одговору Народне скупштине, наведено је да је Министарство управе и локалне самоуправе, због сазнања да један број грађана настањених у Републици Српској, односно Босни и Херцеговини, није у могућности да остваре право на држављанство, иницирало допуну Закона о држављанству Републике Српске. С тим у вези, у одговору је указано на то да је према члану 40. Закона о држављанству Републике Српске, који је ступио на снагу 1999. године, односно, послије ступања на снагу Закона о држављанству Босне и Херцеговине (1998. године), регулисано питање стицања држављанства за грађане бивше СФРЈ тако да су право на држављанство могла стећи лица која су била држављани на дан 06. април 1992. године, који су се настанили до тад на територији Републике Српске, провели двије године и у моменту подношења захтјева имају пребивалиште. С обзиром на то да је Законом о имиграцији и азилу, Законом о кретању и боравку странаца и Законом о пребивалишту и боравишту на територији Босне и Херцеговине, донесеним 2001. и 2002. године дефинисано да само држављани Босне и Херцеговине могу да имају статус пребивалишта, то се, како је у овом одговору наведено, јавља проблем за грађане на које се односи члан 40. Закона о држављанству Републике Српске којима је за стицање држављанства услов пребивалиште, а за стицање пребивалишта, држављанство.
У одговору Клуба делегата хрватског народа наведено је да се овај клуб по питању држављанства изјаснио на сједници Вијећа народа и да су на становишту да Уставни суд разријеши то питање без утицаја, водећи рачуна да се заштите грађани на једнак начин, јер су, како је наведено, доведени у ту ситуацију у склопу свих догађања на подручју бивше Југославије.
У поступку одлучивања о меритуму у овом предмету Вијеће је имало у виду Амандман LXXVII на Устав Републике Српске, којим је утврђено да су витални национални интереси конститутивних народа дефинисани на сљедећи начин:
-остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти;
-идентитет једног конститутивног народа;
-уставни амандмани;
-организација органа јавне власти;
-једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука;
-образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе;
-територијална организација;
-систем јавног информисања, и
-друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа.
Поред наведеног, Вијеће је имало у виду одредбе којима је регулисан начин одлучивања у Народној скупштини Републике Српске, и то:
- одредбе Устава Републике Српске: члана 70. став 1. тачка 2., којом је утврђено да Народна скупштина Републике Српске доноси законе, друге прописе и опште акте, Амандман XXXVII, којим је замијењен члан 75. Устава и којим је утврђено да Народна скупштина одлучује већином гласова свих народних посланика ако Уставом није предвиђена посебна већина и Амандман LII, према коме Народна скупштина има 83, посланика и
- одредбе Пословника о раду Народне скупштине Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 22/05): члана 137, којим је прописано да Народна скупштина одлучује гласањем народних посланика у складу са Уставом, законом и овим пословником; члана 138, према коме народни посланици гласају «за» приједлог, »против» приједлога или су уздржани од гласања, те да се одлука сматра донесеном ако је за њу гласало више од половине укупног броја народних посланика.
Одлучујући о меритуму захтјева, којим је наведено да је предметни закон донесен супротно уставном принципу «једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука», Вијеће је, на основу извода из стенограма са 12. сједнице Народне скупштине, одржане 22, 23. и 24. децембра 2003. године, оцијенило да је поступак доношења Закона о допуни Закона о држављанству Републике Српске спроведен у складу са наведеним одредбама Устава и закона. Наиме, с обзиром на то да је већина народних посланика изгласала усвајање Закона, са гласовима 60 посланика који су гласали «за», 6, «против» и 6, уздржаних, произлази да је поступак његовог доношења у цјелости спроведен у складу са начелима парламентарне демократије, као једног од темељних уставних начела, прокламованих Уставом Републике Српске.
На основу изложеног, као и оцјене да Закон није донесен супротно уставном принципу на који се указује у захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, Вијеће је одлучило да се поступак доношења Закона не односи на виталне националне интересе конститутивног бошњачког народа и да овим законом ти интереси нису повријеђени.
С обзиром на изнесено о меритуму је одлучено као у изреци ове одлуке.
Ову одуку Вијеће за заштиту виталног интереса је донијело у саставу: предсједавајући Михаило Адамовић, предсједник Уставног суда Мирко Зовко и судије: Милорад Ивошевић, Адем Медић, проф. др Марко Рајчевић, Бранко Сунарић и Авдо Шпиљак.
Број: УВ-1/04 ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ 10. мај 2005. године Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске
Михаило Адамовић
