УСТАВ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ[1]
Преамбула
(замењена је Амандманом LXVI)
"Поштујући вољу својих конститутивних народа и грађана да образују и очувају Републику Српску и да уставно уређење Републике утемеље на поштовању људског достојанства, слободе и једнакости, националној равноправности, демократским институцијама, владавини права, социјалној правди, плуралистичком друштву, гарантовању и заштити људских слобода и права као и права мањинских група у складу са међународним стандардима, забрани дискриминације и уважавању правила тржишне економије;
у жељи да обезбеди мир, толеранцију и опште благостање;
у намери да допринесе развоју пријатељских односа међу народима и државама;
изражавајући опредељеност Републике Српске за потпуно поштовање и доследно примењивање Општег оквирног споразума о миру за Босну и Херцеговину, којим се недвосмислено прихвата, потврђује и гарантује уставноправни положај Републике Српске, као једног од два ентитета у саставу Босне и Херцеговине;
Народна скупштина Републике Српске доноси"
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Члан 1, који је замењен Амандманом XLIV, замењује се Амандманом LXVII, који гласи:
"Република Српска је јединствен и недељив уставноправни ентитет.
Република Српска самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције.
Република Српска је један од два равноправна ентитета у Босни и Херцеговини.
Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, Остали и грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској."
Члан 2.
Став 1. члана 2. замењен је Амандманом XLV, који гласи:
"Територија Републике је јединствена, недељива и неотуђива."
Став 2. члана 2. замењен је Амандманом LV, који гласи:
"Споразум о промени међуентитетске линије разграничења између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине може се изнети на потврду путем референдума у Републици."
У ставу 2. члана 2. у тачки 1. Амандмана LV реч "граница" замењена је речима "међуентитетска линија разграничења" (Амандман LXVIII).
Члан 3.
Члан 3. замењен је тачком 1. Амандмана LVI, која гласи:
"Републици припадају све државне функције и надлежности осим оних које су Уставом Босне и Херцеговине изричито пренесене на њене институције."
Члан 4.
Члан 4. замењен је тачком 2. Амандмана LVI, која гласи:
"Република може, сходно Уставу Босне и Херцеговине, да успоставља специјалне паралелне односе са Савезном Републиком Југославијом и њеним републикама чланицама."
Члан 5.
Уставно уређење Републике темељи се на:
- гарантовању и заштити људских слобода и права у складу са међународним стандардима;
- обезбеђивању националних равноправности и заштити виталних интереса конститутивних народа;
- социјалној правди;
- владавини права;
- тржишној привреди;
- вишестраначком систему;
- парламентарној демократији и подели власти;
- слободним изборима;
- локалној самоуправи;
- заштити права етничких група и других мањина.
У алинеји 2. става 1. члана 5. иза речи "обезбеђивању националних равноправности" додате су речи "и заштити виталних интереса конститутивних народа" (Амандман LXIX).
Члан 6.
Став 1. члана 6. замењен је Амандманом XLVII, који гласи:
"Грађани Републике имају држављанство Републике Српске."
Став 2. члана 6. замењен је Амандманом LXX, који гласи:
"Грађанин Републике Српске не може бити лишен држављанства."
Члан 7.
Став 1. члана 7. замењен је Амандманом LXXI, који гласи:
"Службени језици Републике Српске су: језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа. Службена писма су ћирилица и латиница."
На подручјима где живе друге језичке групе у службеној употреби су и њихови језици и писма, на начин одређен законом.
Члан 8.
Република има заставу, грб и химну.
Изглед заставе и грба и текст химне уређују се уставним законом.
Члан 9.
Главни град Републике је Сарајево.
II. ЉУДСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ
Члан 10.
Грађани Републике су равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вероисповест, социјално порекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго уверење, друштвени положај или друго лично својство.
Члан 11.
Живот човека је неприкосновен.
Смртна казна може се изузетно прописати и изрећи само за најтеже облике тешких кривичних дела.
Члан 12.
Слобода и лична безбедност човека су неповредиви.
Никоме се не може одузети или ограничити слобода, осим у случајевима и по поступку који су утврђени законом.
Члан 13.
Људско достојанство, телесни и духовни интегритет, човекова приватност, лични и породични живот су неповредиви.
Члан 14.
Нико не сме бити подвргнут мучењу, свирепом, нехуманом или понижавајућем поступању или кажњавању.
Забрањено је и кажњиво свако изнуђивање признања и изјава.
Забрањено је на било ком лицу, без његовог пристанка, вршити медицинске и друге научне огледе.
Члан 15.
Незаконито лишавање слободе је кажњиво.
Лишење слободе може трајати само док постоје законски услови за то.
Лице за које постоји основана сумња да је извршило кривично дело може бити притворено и задржано у притвору само кад је то неопходно ради вођења кривичног поступка или ради безбедности људи.
Притвор се одређује одлуком суда, а само изузетно, под условима одређеним законом, одлуком другог законом овлашћеног органа - најдуже до три дана.
Лицу које је притворено мора се уручити писмено образложено решење у часу притварања. Против овог решења притворено лице има право жалбе.
Члан 16.
Свако има право на једнаку заштиту својих права у поступку пред судом и другим државним органом и организацијом.
Свакоме је зајамчено право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се решава о његовом праву или на законом заснованом интересу.
Члан 17.
Свако има право на накнаду штете коју му незаконитим или неправилним радом наносе службено лице или државни орган, односно организација која врши јавна овлашћења.
Лице које је неоправдано осуђено или незаконито и без основа лишено слободе, има право на рехабилитацију, накнаду штете, јавно извињење и друга законом утврђена права.
Члан 18.
Лицу оптуженом за кривично дело јамчи се праведно суђење.
Оптужено лице мора бити у најкраћем законском року обавештено о разлозима оптужбе.
Оптуженом лицу не може се судити у његовој одсутности.
Оптуженом који није доступан суду може се судити у одсутности само у законом одређеним случајевима.
Члан 19.
Зајамчено је право на одбрану.
Јамчи се право на слободан избор браниоца и несметано општење са њим.
Бранилац не може бити позван на одговорност за радње предузете у поступку одбране.
Члан 20.
Нико не може бити кажњен за дело које, прије него што је учињено, није било законом предвиђено као кажњиво дело, нити му се може изрећи казна која за то дело није законом била предвиђена.
Нико не може бити сматран кривим за кривично дело док то не буде утврђено правоснажном судском одлуком.
Члан 21.
Грађани се могу слободно кретати, настањивати и боравити на територији Републике, слободно напуштати ту територију и на њу се слободно враћати.
Законом се могу увести ограничења кретања само ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка или ради заштите безбедности и здравља људи.
Никаква ограничења из политичких разлога не могу бити установљена.
Члан 22.
У члану 22. брисане су речи: "и Југославије" (Амандман LVII тачка 4).
Слобода и тајност дописивања и других облика општења су неповредиви.
Законом се може прописати да се само на основу одлуке суда може одступити од начела неповредивости слободе и тајности дописивања и других облика општења, ако је то неопходно ради провођења кривичног поступка или ради безбедности Републике.
Члан 23.
Зајамчена је заштита тајности података о личности. Прикупљање, обрада и сврха коришћења личних података, уређују се законом.
Забрањено је коришћење података о личности које је супротно утврђеној сврси њиховог прикупљања.
Грађани имају право да траже и добијају све податке о себи, садржане у актима државних органа и у другим службеним евиденцијама.
Члан 24.
Стан је неповредив.
Законом се може прописати да службено лице на основу налога суда може ући у стан или друге просторије против воље њиховог држаоца и извршити претрес. Претрес се врши у присуству два сведока.
Службено лице може, под условима утврђеним законом, ући у туђи стан или друге просторије и без одлуке суда извршити претрес ако је то неопходно ради хватања учиниоца кривичног дела или ради спасавања људи и имовине.
Члан 25.
Зајамчена је слобода мисли и опредељења, савести и уверења, као и јавног изражавања мишљења.
Члан 26.
Зајамчена је слобода штампе и других средстава јавног обавјештавања.
У ставу 2. члана 26. реч "неовисних" замењена је речју "новинских" (Амандман XLIII тачка 1).
Слободно је оснивање новинских и издавачких предузећа, издавање новина и јавно обавештавање другим средствима у складу са законом.
Цензура штампе и других видова јавног обавештавања је забрањена.
Средства јавног обавештавања дужна су да благовремено, истинито и објективно обавештавају јавност.
Јамчи се право на исправку неистинитог обавештавања којим се повређује нечије право или на закону засновани интерес, као и право на накнаду штете настале по том основу.
Члан 27.
Научно, културно и уметничко стварање је слободно.
Зајамчена је заштита моралних и имовинских права по основу научног, културног, уметничког и другог интелектуалног стваралаштва.
Члан 28.
Јамчи се слобода вероисповести.
Верске заједнице су једнаке пред законом, слободне у вршењу верских послова и верских обреда, могу оснивати верске школе и изводити верску наставу у свим школама свих степена образовања, бавити се привредним и другим делатностима, примати поклоне, стварати задужбине и њима управљати, у складу са законом.
Српска православна црква је црква српског народа и других народа православне вере.
Став 4. члана 28. брисан је Амандманом LXXII.
Члан 29.
Грађанин који је навршио 18 година живота има право да бира и да буде биран.
Бирачко право је опште и једнако, избори су непосредни, а гласање тајно.
Члан 29. допуњен је тачком 5. Амандмана LVII, која гласи:
"Бирачко право на основу члана 29. стиче се након претходног пребивалишта у одређеном месту у трајању које се утврђује законом."
Члан 30.
Грађани имају право на мирно окупљање и јавни протест.
Слобода окупљања може се законом ограничити само ради заштите безбедности људи и имовине.
Члан 31.
Зајамчена је слобода политичког организовања и деловања у складу са законом.
Забрањено је политичко организовање и деловање усмерено на угрожавање демократије, нарушавање интегритета Републике, кршење Уставом зајамчених слобода и права и распиривање националне, расне или верске мржње и нетрпељивости.
Члан 32.
Грађани имају право да јавно износе мишљење о раду државних и других органа и организација, да им подносе представке, петиције и предлоге и да на њих добију одговор.
Нико не може бити позван на одговорност нити трпети друге штетне последице због јавно израженог мишљења о раду државних органа или ставова изнесених у представци, петицији и предлогу, осим ако је тиме учинио кривично дело.
Члан 33.
Грађани имају право да учествују у обављању јавних послова и да под једнаким условима буду примљени у јавну службу.
Члан 34.
Грађанину се гарантује слобода изражавања националне припадности и културе и право употребе свог језика и писма.
Нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности.
Став 3. члана 34. брисан је на основу тачке 6. Амандмана LVII.
Члан 35.
Човек има право на здраву животну средину. Свако је, у складу са законом, дужан да у оквиру својих могућности штити и унапређује животну средину.
Члан 36.
Породица, мајка и дете имају посебну заштиту.
Брак и односи у браку и породици уређују се законом.
Право је човека да слободно одлучује о рађању деце.
Родитељи имају право и дужност да се старају о подизању и васпитању деце.
Деца су дужна да се старају о својим родитељима којима је потребна помоћ.
Деца рођена ван брака имају једнака права и дужности као и деца рођена у браку.
Малолетници о којима се родитељи не старају, као и лица која нису у могућности да се сама старају о себи и заштити својих права и интереса, имају посебну заштиту.
Члан 37.
Свако има право на заштиту здравља.
Зајамчено је право на здравствену заштиту, у складу са законом.
Деца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, а друга лица под условом утврђеним законом.
Члан 38.
Свако има право на школовање под једнаким условима.
Основно школовање је обавезно и бесплатно.
Свакоме је под једнаким условима доступно средњошколско и високошколско образовање.
У ставу 4. члана 38. речи: "и училишта" брисане су (Амандман XLIII тачка 2).
Грађани могу оснивати приватне школе, у складу са законом.
Члан 39.
Свако има право на рад и слободу рада.
Принудни рад је забрањен.
Свако је слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима му је доступно радно место и функција.
Запосленима може престати радни однос противно њиховој вољи на начин и под условима који су утврђени законом и колективним уговором.
Свако по основу рада има право на зараду, у складу са законом и колективним уговором.
Члан 40.
Запослени имају право на ограничено радно време, дневни и седмични одмор, те плаћени годишњи одмор и одсуства, у складу са законом и колективним уговором.
Запослени имају право на заштиту на раду, у складу са законом.
Омладина, жене и инвалиди имају посебну заштиту.
Члан 41.
Зајамчена је слобода синдикалног организовања и деловања.
Члан 42.
Запослени имају право на штрајк, под условима утврђеним законом.
Члан 43.
Право запослених и чланова њихових породица на социјалну сигурност и социјално осигурање уређује се законом и колективним уговором.
Јамчи се, под условима утврђеним законом, право на материјално обезбеђење за време привремене незапослености.
Грађанима који су делимично способни за рад обезбеђују се оспособљавање за одговарајући посао и услови за њихово запошљавање, у складу са законом.
Република обезбеђује помоћ и социјалну сигурност грађанима који су неспособни за рад и немају средства за издржавање.
Члан 44.
Странци имају људска права и слободе утврђене уставом и друга права утврђена законом и међународним уговорима.
Став 2. члана 44. брисан је Амандманом LXXIII.
Члан 45.
Свако је дужан да се придржава Устава и закона.
Свако је дужан да савесно и одговорно врши поверену му јавну функцију.
Члан 46.
Свако је дужан да другом пружи помоћ у невољи и да учествује у отклањању опште опасности.
Члан 47.
(Члан 47. брисан је на основу тачке 7. Амандмана LVII).
Члан 48.
Права и слободе зајамчени овим уставом не могу се одузети ни ограничити.
Став 2. члана 48. брисан је на основу тачке 8. Амандмана LVII.
Обезбеђује се судска заштита слобода и права зајамчених овим уставом.
Ко се огрешио о људска права и основне слободе зајамчене овим уставом, лично је одговоран за то и не може се правдати ничијим наређењем.
Чла