На основу члана 72. Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 29/94, 23/98 и 97/04), Уставни суд Републике Српске, на сједници одржаној 14. марта 2005. године, донио је
П О С Л О В Н И К
О РАДУ УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ[1]
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим пословником уређује се, у складу са Законом о Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Закон о Уставном суду), начин рада Уставног суда Републике Српске (у даљем тексту: Суд).
Члан 2.
Када Суд одлучује о уставности и законитости општих аката, а неко питање поступка није уређено Законом о Уставном суду, примјењују се одговарајућа правна начела и правна правила одговарајућих процесних закона. Ако неко питање поступка пред Судом није уређено Законом о Уставном суду, другим законом или овим пословником, Суд ће утврдити одговарајуће рјешење за тај случај у складу са општим процесним начелима и природом поступка пред Судом.
Члан 3.
У Суду су у службеној употреби језици конститутивних народа, а службена писма су ћирилица и латиница.
II. САРАДЊА СА УСТАВНИМ СУДОВИМА
Члан 4.
Суд у заштити уставности и законитости сарађује са другим уставним судовима о питањима од заједничког интереса.
Сарадња са другим уставним судовима остварује се, нарочито: одржавањем заједничких састанака на којима се размјењују мишљења и информације и припремају реферати о питањима од заједничког интереса за заштиту уставности и законитости; размјеном документационог материјала; усклађивањем уставносудске праксе; давањем приједлога и мишљења о одређеним питањима на захтјев других уставних судова; учествовањем на састанцима и савјетовањима које организују други уставни судови.
III. САРАДЊА СА ДРЖАВНИМ И ДРУГИМ ОРГАНИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА
Члан 5.
У остваривању својих функција Суд сарађује са државним и другим органима и организацијама, научним и другим установама, предузећима и другим правним лицима, о питањима од интереса за остваривање уставности и законитости.
IV. ОРГАНИЗАЦИЈА СУДА
Члан 6.
Суд се састоји од предсједника и осам судија.
Суд има два потпредсједника, који су из реда других народа у односу на предсједника Суда. Потпредсједнике бира Суд на период од четири године и могу бити бирани највише два пута узастопно.
Предсједник Суда, својом одлуком у складу са Законом о Уставном суду и овим пословником, одређује који ће га потпредсједник и на који временски период замјењивати у случају његове одсутности или спријечености.
У случају престанка мандата потпредсједника Суда, мандат новоизабраног потпредсједника траје до истека започетог мандата ранијег потпредсједника Суда.
V. ПРЕТХОДНИ ПОСТУПАК
Члан 7.
Приједлог овлашћеног предлагача (у даљем тексту: приједлог) и иницијатива за покретање поступка (у даљем тексту: иницијатива) евидентирају се у писарници даном пријема у Суду, а за препоручене пошиљке и даном предаје пошти.
Члан 8.
Кад су приједлог или иницијатива неразумљиви, непотпуни или имају друге недостатке који онемогућавају поступање по приједлогу, односно иницијативи, Суд ће затражити од предлагача, односно иницијатора да у року од 15 дана те недостатке отклони.
Ако подносилац приједлога, односно иницијативе, у остављеном року не отклони недостатке, Суд ће одбацити приједлог односно иницијативу.
Члан 9.
Ако је више предлагача посебним приједлозима покренуло поступак, односно више иницијатора посебним иницијативама тражило да се оцијени уставност истог закона, односно уставност или законитост истог прописа или општег акта, Суд ће, по правилу, спојити све приједлоге, односно иницијативе и по њима водити јединствен поступак.
Ако је поднесено више приједлога односно дато више иницијатива за оцјену уставности или законитости више различитих општих аката истог доносиоца, због исте или сличне повреде Устава или закона, Суд може спојити приједлоге, односно иницијативе и по њима водити јединствен поступак.
У случају из ст. 1. и 2. овог члана, приједлог или иницијатива коју је Суд касније примио спојиће се са првим приспјелим приједлогом, односно иницијативом, ако по њима до тада није донесена одлука. Када се изврши спајање, приједлози односно иницијативе задржавају бројеве под којима се евидентирају у уписнику предмета, а поступак се води под бројем првог формираног предмета. Када се иницијатива припаја приједлогу, поступак се води под бројем под којим је заведен приједлог.
Ако се једним приједлогом, односно једном иницијативом оспорава више општих аката истог или различитих доносилаца или када различита природа односа регулисаних у једном оспореном општем акту отежава заједничко разматрање и одлучивање, Суд може раздвојити поступак по тим општим актима, односно по различитој природи односа који се у том акту оспоравају.
Члан 10.
Приједлог, односно иницијативу за покретање поступка претходно испитује судија Суда одређен према распореду утврђеном азбучним редом (у даљем тексту: судија извјестилац), који провјерава да ли постоје процесне претпоставке и други услови за вођење поступка и одлучивање о приједлогу, односно иницијативи и приступа обради предмета.
У испитивању приједлога, односно иницијативе за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости и обради предмета судији извјестиоцу помаже савјетник Суда (у даљем тексту: савјетник).
Суд и предсједник Суда, по потреби, могу да одреде, с обзиром на природу предмета, да се по одређеном предмету хитно поступа.
Члан 11.
Судија извјестилац одређује рок за доставу одговора на наводе из приједлога, односно иницијативе, а тај рок не може бити дужи од 30 дана.
Пошто испита приједлоге односно иницијативе и прикупи потребне податке, обавјештења и документе од значаја за одлучивање Суда, судија извјестилац саставља и потписује реферат и доставља га предсједнику Суда. Реферат потписује и савјетник који је обрађивао предмет.
Реферат из става 2. овог члана садржи, по правилу: назив, односно име и презиме подносиоца приједлога односно иницијативе; дан пријема захтјева у Суду; садржај односно одредбу општег акта чија се уставност односно законитост оспорава; утврђено чињенично стање у предмету; податке о пракси Суда и других уставних судова у истој ствари; оцјену приједлога односно иницијативе; стручна и друга мишљења прибављена у току поступка и нацрт акта чије се доношење предлаже Суду.
Уз реферат се прилажу: приједлог односно иницијатива; одговор доносиоца оспореног општег акта; аутентичан текст оспорене одредбе општег акта; друга прибављена документација од значаја за одлучивање.
Члан 12.
Реферати припремљени за сједницу Суда, као и нацрт одлука, рјешења и других аката који су припремљени за одлучивање, не могу се дати на увид прије сједнице Суда учесницима у поступку и другим заинтересованим лицима.
Акти које је својом одлуком, у смислу закона, Суд одредио као тајну, не могу се дати на увид.
Увид у спис одобрава судија - за предмете који су у поступку, а секретар Суда - за предмете у којима је поступак окончан, а увид се врши у службеним просторијама Суда и у присуству овлашћеног радника Суда.
Члан 13.
Учесницима у поступку и другим заинтересованим лицима може се одобрити препис аката из предмета.
Лица из става 1. овог члана сносе трошкове преписа.
Преписивање аката из предмета одобрава судија, односно секретар Суда, у складу са чланом 13. овог пословника, а врши се у службеним просторијама Суда.
VI. ПОКРЕТАЊЕ, ВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА И ОДЛУЧИВАЊЕ
Члан 14.
Поступак за оцјењивање уставности и законитости општег акта покреће се приједлогом овлашћеног предлагача или рјешењем о покретању поступка.
Суд може, покренути поступак за оцјењивање уставности и законитости на захтјев предсједника или судије Суда. Захтјев за покретање поступка мора бити поднесен Суду у писменом облику и образложен.
Члан 15.
Ако доносилац општег акта, на захтјев Суда, не достави одговор на рјешење о покретању поступка или приједлог овлашћеног предлагача у року која одреди Суд, Суд ће наставити поступак.
Суд може на захтјев доносиоца општег акта, ако за то постоје оправдани разлози, продужити рок за достављање одговора.
1. Консултативни састанак
Члан 16.
У току поступка, прије коначног одлучивања, Суд може да организује консултативни састанак о одређеним правним питањима који се односе на остваривање уставности и законитости.
На консултативни састанак могу се позвати учесници у поступку, представници органа и организација, научни, јавни и други стручни радници ради давања мишљења и обавјештења о одређеним правним питањима.
Писмени позив се доставља учесницима консултативног састанка најкасније осам дана прије његовог одржавања.
Консултативним састанком руководи предсједник или потпредсједник Суда.
О току консултативног састанка саставља се биљешка, а по потреби води и стенограм.
2. Јавна расправа
Члан 17.
Суд, по правилу, одржава јавну расправу у случајевима предвиђеним Законом о Уставном суду и овим пословником.
О потреби одржавања јавне расправе одлучује Суд на сједници.
За јавну расправу се припрема реферат који се доставља учесницима у поступку и другим лицима која буду позвана на јавну расправу, најмање 15 дана прије одржавања јавне расправе.
Реферат из става 3. овог члана садржи нарочито: садржину захтјева постављеног у приједлогу односно иницијативи; садржину одредбе општег акта чија се уставност односно законитост оспорава; уставноправна питања која су предмет расправе; стручна и друга мишљења уколико су у току поступка прибављена.
Члан 18.
На јавну расправу позивају се учесници у поступку, а могу се позвати и друга лица у смислу одредаба из члана 51. Закона о Уставном суду.
Јавна расправа се одржава у сједишту Суда.
Кад постоје посебни разлози, Суд може одлучити да се јавна расправа одржи и ван сједишта Суда.
Неприсуствовање учесника у поступку на јавној расправи не спречава Суд да одржи јавну расправу и донесе одлуку.
Члан 19.
Кад Суд одлучи, зависно од предмета спора, да се јавна расправа одржи у року краћем од осам дана од дана достављања позива за одржавање јавне расправе, доносилац оспореног акта може дати одговор на јавној расправи.
Члан 20.
У предметима у којима је одржана јавна расправа, по њеном закључењу, на образложени приједлог судије извјестиоца, Суд доноси одлуку на сједници о вијећању и гласању.
Кад је поднесен приједлог који се односи на рјешавање претходног питања, прво се гласа о том приједлогу.
Кад је поднесено више приједлога мериторне одлуке, најприје се гласа о приједлогу судије извјестиоца, а ако се тај приједлог не усвоји, о осталим приједлозима се гласа по реду којим су поднесени.
О приједлогу се гласа у цјелини или по дјеловима.
Гласање се врши дизањем руке или поименичним изјашњавањем “за” или “против” датог приједлога.
Сједници о вијећању и гласању могу присуствовати и секретар Суда и савјетник који је обрађивао предмет.
VII. СЈЕДНИЦЕ СУДА
1. Организација, поступак и одлучивање на сједници Суда
Члан 21.
У предметима у којима није одржана јавна расправа Суд доноси одлуку на сједници.
Члан 22.
Кад прими реферат судије извјестиоца, предсједник Суда заказује сједницу Суда.
Предсједник Суда може, прије него што закаже сједницу Суда, захтијевати да се реферат допуни.
Члан 23.
На сједници Суда расправља се и одлучује о питањима која су на дневном реду.
Сједница Суда одржава се, по правилу, једном мјесечно.
Члан 24.
Сједницу Суда заказује предсједник Суда по сопственој иницијативи, по закључку Суда, на захтјев радног тијела или судије Суда.
Сједнице Суда одржавају се у сједишту Суда.
Члан 25.
На сједници Суда судија извјестилац може допунити, односно измијенити приједлог у реферату.
Члан 26.
Суд расправља и одлучује на основу реферата и нацрта рјешења и одлуке.
Члан 27.
Суд, у правилу, одлучује јавним гласањем.
Гласање се врши дизањем руке или поименичним изјашњавањем судија "за" или "против" приједлога.
Суд доноси одлуке већином гласова од укупног броја судија.
Члан 28.
Одлуке и рјешења Суда садрже: уводни дио, изреку, образложење и имена и презимена судија који су учествовали у доношењу одлуке, односно рјешења. Ако је при доношењу одлуке било и издвојених мишљења, у одлуци се и то назначава.
Суд може донијети дјелимичну одлуку у односу на поједине оспорене одредбе, зависно од околности утврђених током поступка.
Суд може донијети допунску одлуку или рјешење ако у ранијем поступку није одлучено о свим битним питањима.
Текст одлуке, односно рјешења израђује судија известилац уз помоћ савјетника.
Члан 29.
Ако је поднесен приједлог који се односи на рјешавање претходног питања, прво се гласа о том приједлогу.
Ако је о неком питању дато више приједлога за одлучивање, најприје се гласа о приједлогу из реферата, односно о приједлогу судије извјестиоца, а ако се тај приједлог не усвоји − о осталим приједлозима се гласа по реду којим су поднесени. Гласање се окончава кад се за један од приједлога изјасни већина од укупног броја судија.
Судија Суда који је спријечен да присуствује сједници може о предмету или питању о коме се одлучује дати писмено мишљење, које ће бити прочитано на сједници Суда.
Судија Суда који је гласао против приједлога који је усвојен може у писменој форми да изложи разлоге за став за који се опредјелио и да га приложи уз записник са сједнице.
Ако се не сложи са одлуком Суда, судија може да издвоји своје мишљење.
Издвојено мишљење судије, на његов захтјев, објављује се у збирци одлука Суда у којој је објављена и одлука о којој је мишљење издвојено, а на захтјев судије може се објавити и у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Члан 30.
Поступак за оцјењивање уставности и законитости који Суд врши по сопственој иницијативи, покреће се на приједлог једног или више судија Суда. Приједлог мора бити у писаном облику и образложен.
Поступак из става 1. овог члана води се на начин на који се води поступак покренут поводом приједлога за покретање поступка.
Члан 31.
Кад Суд у току поступка за оцјењивање уставности и законитости општег акта, покренутог поводом приједлога, иницијативе или по сопственој иницијативи, утврди да више не постоје разлози због којих је поступак покренут, рјешењем ће обуставити поступак.