На основу Амандмана LXXXII тачка б) став 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава Републике Српске и члана 62. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске − пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“ број 54/05), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 29. јуна 2006. године, донијело је

  

Р Ј Е Ш Е Њ Е

              Није прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за покретање поступка за утврђивање постојања виталног интереса конститутивног бошњачког народа у Закључцима Народне скупштине Републике Српске број 01-260/06 од 23. марта 2006.године.    

О б р а з л о ж е њ е 

Предсједавајући Вијећа народа Републике Српске доставио је 8. јуна 2006. године Вијећу за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске (у даљем тексту „Вијеће“) обавијест број 03.1/1-204/06 од 8. јуна 2006. године којом се тражи да Вијеће одлучи да ли Закључци Народне скупштине Републике Српске број: 01-260/06 од 23. марта 2006. године представљају повреду виталног националног интереса бошњачког народа (у даљем тексту: „Закључци“). Уз обавијест су достављени Закључци, Одлука о покретању заштите виталног националног интереса бошњачког народа од 29. марта 2006. године и Образложење које је Клуб Бошњака дао поводом овог питања. У обавијести је наведено да је Народна скупштина Републике Српске на 34. посебној сједници одржаној 23. и 24. марта 2006. године усвојила поменуте Закључке, те сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, овај акт доставила на разматрање Вијећу народа. Такође, наводи се да је Клуб делегата из реда бошњачког народа својим актом број 03.2-5-6/06 од 29. марта 2006. године одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа сматрајући да су Закључцима угрожени витални национални интереси бошњачког народа. С обзиром на то да Вијеће народа Републике Српске није постигло сагласност свих клубова у погледу Закључака, као ни Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине, питање је прослијеђено Уставном суду Републике Српске да донесе одлуку да ли се овај акт односи на витални интерес бошњачког народа.  

Уз акт од 8. јуна 2006. године, предсједавајући Вијећа народа доставио је Суду: извод из стенограма записника са 34. посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске одржане 23. марта 2006. године (дио који се односи на усвајање Закључка број 01-260/06), затим извод из стенограма са 14. сједнице Вијећа народа Републике Српске одржане 15. маја 2006. године (дио који се односи на поменуте Закључке), те извод из стенограма са 14. сједнице Заједничке комисије Народне скупштине и Вијећа народа одржане 31. маја 2006. године (у дијелу који се односи на усаглашавање ставова поводом оспорених Закључака). 

На основу поменуте обавијести као и приложене документације, Вијеће је утврдило да је Клуб Бошњака у у Вијећу народа Републике Српске 29. марта 2006. године једногласно донио Одлуку о покретању заштите виталног националног интереса бошњачког народа у Закључцима број 01-260/06 које је Народна скупштина Републике Српске усвојила 23. марта 2006. године. Поред тога утврђено је да се на 14. редовној сједници Вијећа народа одржаној 15. маја 2006. године, о Одлуци Клуба Бошњака од 29. марта 2006. године гласало по процедури за заштиту виталног интереса, али није постигнута сагласност свих клубова у Вијећу народа. Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине на 14. редовној сједници одржаној 31. маја 2006. године такође није постигла консензус поводом овог питања.  

Вијеће је заузело став да је, прије свега, потребно размотрити правну природу предметних Закључака Народне скупштине Републике Српске. Ова чињеница представља претходно питање од којег зависи постојање процесних претпоставки за заснивање надлежности Уставног суда, па тиме и Вијећа за заштиту виталног интереса овог Суда.  

Закључке број: 01-260/06 од 23. марта 2006. године Народна скупштина Републике Српске донијела је на 34. посебној сједници након разматрања Информације о статусу тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе пред Међународним судом правде у Хагу због кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида. У тачки 1. ових закључака је наведено да је Народна скупштина информисана о статусу Тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе пред Међународним судом правде у Хагу због кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида, уводним, писаним и усменим излагњима члана Предсједништва Босне и Херцеговине из Републике Српске Борслава Паравца, те посланика и делегата из Републике Српске у Парламентарној скупштини Босне и Хрецеговине. У тачки 2. Закључка, наводи се да Народна скипштина Републике Српске оцјењује да и даље, у питању тужбе, многе чињенице, од покретања тужбе, заступања тужбе, допуне тужбе, и укупног тока процеса ни данас нису јасне  и да су представници Републике Српске морали имати у протеклој деценији много активнији однос према истој. У тачки 3. овог акта Народна скупштина Републике Српске потврђује своје Закључке број: 01-946/99 од 10. октобра 1999. године, Закључке број: 01-1120/03 од 09. октобра 2003. године и Декларацију о опредјељењу Републике Српске поводом тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе за геноцид пред Међународним судом правде број: 01-1121/03 од 01. октобра 2003. године. У тачки 4. истог акта наводи се да Народна скупштина подржава Декларацију о неопходности дипломатског рјешења спорних односа између Босне и Херцеговине и Србије и Црне Горе коју су потписали највиши звничници Републике Српске и представници из Републике Српске у заједничким органима од 07. марта 2006. године. У тачки 5. Закључка Народна скупштина Републике Српске подржава иницијативу за оцјену уставности коју је члан Предсједништва Босне и Херцеговине из Републике Српске покренуо пред Уставним судом Босне и Херцеговине број: 01-010-07-517-1/05 од 12. децембра 2005. године. Тачком 6. истог Закључка Народна скупштина Републике Српске позива све званичнике Републике Српске и представнике Републике Српске у заједничким органима Босне и Херцеговине да и даље на свим мјестима оспоравају легитимитет тужбе и с тим у вези траже од члана Предсједништва Босне и Херцеговине из Републике Српске Борислава Паравца и Министра инистраних послова Младена Иванића да сталном суду у Хагу хитно доставе акт о одустајању од тужбе и тужбеног захтјева Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе пред Међународним судом у Хагу због кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

Чланом 179. став 1. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службенио гласник Републике Српске“ бр. 22/05 и 32/06), прописано је да се закључком утврђује политика извршавања закона, других прописа и општих аката које доноси Народна скупштина, дају смјернице за спровођење те политике и утврђују обавезе Владе, министарстава и посебних организација у спровођењу те политике, припремању закона и других аката.

У конкретном случају, из садржине предметних Закључака, као и питања које третира произилази да овај акт не садржи правну норму, односно да правно не обавезује субјекте на које се односи. Иако је донесен у форми закључка, што према Пословнику Народне скупштине није форма у којој се изражавају ставови овог тијела, оспреним актом се у суштини изражава политички став Народне скупштине у погледу одређеног питања политичке природе, односно статуса тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе пред Међународним судом у Хагу због кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида. Због тога, по мишљењу Вијећа, оспорени акт по својој правној природи не представља правни акт, већ политички акт, односно израз политичке воље.

Према члану 115. Устава Републике Српске и тачки 1. Амандмана LXXXVIII на Устав Републике Српске, којим је допуњен став 2. овог члана, предмет оцјене Уставног суда Републике Српске, па тиме и Вјећа за заштиту виталног интереса овог Суда, могу бити закони, други прописи и општи акти. С обзиром на то да оспорени Закључци имају карактер политичког изјашњења, а не општег правног акта, Вијеће је оцијенило да није у његовој надлежности да разматра предметни акт.  

 На основу изложеног, одлучено је као у изреци овог рјешења.

            Ово рјешење Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједник Суда и предсједавајући Вијећа Мирко Зовко и судије: Михаило Адамовић, Војин Бојанић, Адем Медић, др Душко Медић, Бранко Сунарић и Авдо Шпиљак.                        

 

Број: УВ -1/06                                                                                      ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ

29. јун 2006. године                                                                 Вијећа за заштиту виталног интереса
                                                                                                  Уставног суда Републике Српске 

                                                                                                                 Мирко Зовко