Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 62. став 1. тачка 2. и 5. а у вези са чланом 58. тачка 1. и чланом 38. став 1. тачка 1. Закона о Уставном суду Републике Српске − пречишћени текст (“Службени гласник Републике Српске” број 54/05), на сједници одржаној 13. јула 2006. године, д о н и о ј е
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Обуставља се поступак за оцјењивање уставности чланова 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54. и 55. Закона о радио-телевизији Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 22/03).
Обуставља се поступак за оцјењивање иницијативе за оцјењивање уставности члана 51. Закона о радио-телевизији Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 39/02), који је донио високи представник за Босну и Херцеговину.
О б р а з л о ж е њ е
Рачуноводствено-правни центар мале привреде «Марка» Лакташи дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности чланова 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54. и 55. Закона о радио-телевизији Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 22/03). У иницијативи је наведено да је Народна скупштина Републике Српске оспореним чланом 46. Закона о радио-телевизији Републике Српске прекорачила границе својих уставних овлашћења и повриједила члан 50. Устава Републике Српске, односно прописујући право на мјесечну РТВ претплату само Јавном предузећу Радио-телевизије Републике Српске, довела у неравноправан однос приватне радио-телевизије. Поред наведеног, сматра да је овим чланом ограничено слободно предузетнишво и да је супротан члану 52. став 1. Устава, који забрањује монополе. Исто тако, давалац иницијативе сматра да се и оспореном одредбом члана 47. овог закона не даје могућност да свако брани своја права и интересе, како је то утврђено члановима 111. и 113. Устава, те да је несагласно са Уставом и Законом о облигационим односима утврђивање обавезе РТВ претплате на основу претпоставки, како је прописано оспореним чланом 48. Закона. Давалац иницијативе наглашава да у цјелости оспорава и чланове 49, 50, 51, 52. и 53, а чланове 54. и 55. Закона, због тога што су конфузни и због тога што за исти прекршај прописују различите санкције, зависно од својинског облика привређивања. Предлаже да Суд утврди да оспорене одредбе Закона о радио- телевизији Републике Српске нису у сагласности са Уставом Републике Српске.
Такође је и иницијативом Душана Ковачевића из Бање Луке, 20. априла 2004. године, тражена оцјена уставности члана 51. Закона о радио-телевизији Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 39/02), који је донио високи представник за Босну и Херцеговину. Овај члан, као и остали текст Закона високог представника у неизмијењеном тексту садржи и Закон који је усвојила Народна скупштина Републике Српске и чија оцјена уставности је, поред осталих оспорених чланова, предмет оцјене Суда, на основу наведене иницијативе Рачуноводствено-правног центра мале привреде «Марка» Лакташи.
Уставни суд је, сагласно члану 9. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 29/05) одлучио да по обје иницијативе води јединствен поступак, припајајући иницијативу У-40/04, првоприспјелој иницијативи У-7/04.
Народна скупштина Републике Српске није доставила Уставном суду одговор на наводе из дате иницијативе.
Оспореном одредбом члана 46. Закона о радио-телевизији Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 22/03), прописана је обавеза за физичка и правна лица на територији Републике Српске која посједују радио или телевизијски пријемник да плаћају мјесечну РТВ претплату РТ РС, као и то да се приход од претплате, који не подлијеже пореским обавезама, може користити само за финансирање основне дјелатности Радио-телевизије Републике Српске.
Начин наплате РТВ претплате је прописан оспореним чланом 47. Закона, а чланом 48. да се обавеза плаћања РТВ претплате успоставља на темељу претпоставке да једно лице у сваком домаћинству, хотел или други правни субјект посједују најмање један радио или телевизијски пријемник, те могућност оспоравања ове претпоставке и исправку у евиденцији.
Осталим оспореним члановима 49, 50, 51, 52. и 53. Закона, прописана је обавеза пријављивања пријемника, броја пријемника за који се плаћа претплата, расподјела претплате и могућност издавања платног налога ради наплате РТВ претплате.
Оспореним члановима 54. и 55. Закона, прописане су новчане казне за прекршај физичког и правног лица који не плаћају РТВ претплату и не пријаве набавку пријемника или дају лажну изјаву о посједовању пријемника.
У току овог уставносудског поступка Уставни суд је утврдио да је доношењем Закона о радио- телевизији Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 49/06), престао да важи Закон о радио-телевизији Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 22/03) и други прописи који су уређивали РТРС (члан 56.).
Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да је ступањем на снагу новог закона, у формалном смислу дошло до укидања Закона о радио-телевизији Републике Српске из 2003. године у цјелости, дакле и оспорених одредаба чланова 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54. и 55. Закона, а у материјалном смислу, дошло је до његове замјене потпуно другачијим законским рјешењем, због чега је обустављен поступак за оцјењивање уставности ових одредаба Закона, јер Суд није оцијенио да треба донијети одлуку због тога што нису отклоњене посљедице неуставности.
Такође, из истих разлога, Суд је обуставио поступак за оцјењивање уставности члана 51. Закона о радио-телевизији Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'', број 30/02).
На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Мирко Зовко и судије: Михаило Адамовић, Војин Бојанић, Милорад Ивошевић, Адем Медић, др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић, Бранко Сyнарић и Авдо Шпиљак.
Број: У-7/04 ПРЕДСЈЕДНИК
13. јула 2006. године УСТАВНОГ СУДА
Мирко Зовко
