Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и тачке 5. става 1. члана 38. и тачке 5. члана 62. Закона о Уставном суду Републике Српске (²Службени гласник Републике Српске² бр. 29/94 и 23/98), на сједници одржаној 28. и 29. марта 2002. године, донио је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Одбацује се предлог за рјешавање сукоба надлежности између Основног суда Нови Град и Министарства за избјеглице и расељена лица - Одсјек Нови Град.
О б р а з л о ж е њ е
Ракановић В. Раде из Новог Града дао је Уставном суду предлог за рјешавање сукоба надлежности између Основног суда Нови Град и Министарства за избјеглице и расељена лица - одсјек Нови Град, насталог ради вођења поступка пред овим државним органима о истој правној ствари. Према мишљењу подносиоца предлога, до сукоба надлежности је дошло ради тога што је вођен поступак пред органом управе за враћање стана у посјед ранијем кориснику стана у Новом Граду у Улици Кеј Војводе Степе број 13, који је предлагач користио и за који је имао закључен уговор о коришћењу, те из којег је деложиран у поступку извршења рјешења у овом поступку. Сматра да је на тај начин орган управе поништио уговор о коришћењу стана који је он закључио, као ненадлежан орган, иако се код Основног суда Нови Град води поступак по тужби предлагача за утврђивање права на додјелу стана, под бројем П - 134/01. Истовремено, подносилац предлога истиче да ранији корисник спорног стана нема закључен уговор о коришћењу стана, што сматра битном грешком у поступку пред органом управе, па тражи да Уставни суд, приликом рјешавања овог сукоба надлежности, има у виду и вријеме када је предлагач добио стан, као и чињеницу да је покренуо парнични поступак пред надлежним судом.
На тражење Уставног суда да се изјасне о наводима из предлога, односно да прецизирају којим актом су наведени органи у сукобу прихватил,и односно одбили надлежност на коју указује предлагач, одговор су доставили Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске - Одсјек Нови Град и Основни суд у Новом Граду.
У одговору Министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске - Одсјек Нови Град, број 18/1-2818/01 од 18. септембра 2001. године, наводи се да је Раде Ракановић на основу рјешења Извршног одбора Скупштине општине Нови Град, број 01/3-372-9/99 од 16. фебруара 1999. године, смјештен у стан у Улици Кеј Војводе Степе број 13, чији је законити носилац станарског права био Зоран Сенић по рјешењу број 01/3-372-48/90 - 1 од 27. септембра 1990. године, а тај стан је додијелио Извршни одбор Скупштине општине Босански Нови. Зорану Сенићу је стан, који је потраживао од тог одсјека, враћен рјешењем број 05-050-28-2757/99 од 7. новембра 2000. године, а Ради Ракановићу као расељеном лицу је одређен рок од 90 дана да напусти спорни стан. На основу овог рјешења, Ради Ракановићу је заказана и извршена деложација 1. фебруара 2001. године, без права на алтернативни смјештај. Такође се наводи да је Одсјек, по захтјеву Раде Ракановића за додијелу алтернативног смјештаја, у проведеном поступку утврдио да се њему као расељеном лицу из Зенице, 16. јануара 2001. године додијели алтернативни смјештај - стан у Улици Милоша Обилића број 32. Имајући у виду један од кључних доказа да Раде Ракановић није у могућности ући у посјед свог стана у Зеници, а на основу накнадно утврђене чињенице да је његовој супрузи враћен у посјед стан у Зеници 18. септембра 2000. године, а коју чињеницу је именовани прикрио у поступку рјешавања алтернативног смјештаја, рјешењем Одсјека број 18/2-2713/00 од 28. маја 2001. године њему је наложено да стан у Улици Милоша Обилића број 32. ослободи, те је у поступку извршења овог рјешења деложиран. Уз то, наводи се да је, према стању списа, као и према одредбама закона из ове области, при рјешавању захтјева Раде Ракановића овај одсјек примијенио одредбе закона о стварној надлежности, тј. да рјешава захтјеве за поврат имовине расељених лица и избјеглица и по захтјевима привремених корисника за обезбјеђење алтернативног смјештаја, па је поднесени предлог без основа.
Основни суд у Новом Граду, у свом одговору број П - 134/01 од 8. фебруара 2002. године, наводи да је тужилац Раде Ракановић из Новог Града поднио овом суду тужбу против тужене Општине Нови Град, ради додјеле стана на коришћење. Такође, наводи се да је тужени у тужби истакао чињеницу да му је тужени рјешењем од 11. фебруара 1999. године додијелио стан на коришћење у Новом Граду у Улици Кеј Војводе Степе 13, а из којег је на основу акта Министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске - Одсјек Нови Град морао иселити. Зато је тужилац упутио захтјев начелнику општине за обезбјеђење адекватног стана, па је предлажио том суду да донесе пресуду којом се обавезује општина Нови Град да тужиоцу додијели стан, одговарајуће квадратуре за четворочлану породицу и на тај начин трајно ријеши његово стамбено питање. У одговору се истиче да је одржано једно рочиште код овог суда на којем је тужилац прецизирао тужбени захтјев на наведени начин, а заступник туженог изјавио да је тужена страна вољна тужиоцу ријешити стамбени проблем, али да за сада нема расположивих станова.
У току претходног поступка утврђено је да су се по захтјевима подносиоца предлога водила два различита поступка (управни и судски поступак), по различитим правним основима. Код Министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске - Одсјек Нови Град, као органом управе, проведен је управни поступак по основу важећих имовинских закона (као материјално-правних прописа). Код Основног суда у Новом Граду води се судски поступак за утврђивање права на додјелу стана подносиоца предлога по основу рада код Општине Нови Град, а који није окончан. С обзиром на наведено, Уставни суд је оцијенио да се у конкретном случају не ради о прихватању, односно одбијању надлежности за рјешавање истог правног питања. Према томе, по схватању Уставног суда, не постоји сукоб надлежности из тачке 3. члана 115. Устава Републике Српске.
На основу изложеног, одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда проф. др Рајко Кузмановић и судије: проф. др Дубравка Алагић, Слободан Ковач, проф. др Богдан Лоза, проф. др Марко Рајчевић и проф. др Миодраг Симовић.
Број: У - 57/01 ПРЕДСЈЕДНИК
28. и 29. марта 2002. године УСТАВНОГ СУДА
Проф. др Рајко Кузмановић
