Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и тач. 1. и 2. члана 61. Закона о Уставном суду Републике Српске (²Службени гласник Републике Српске² бр. 29/94 и 23/98), на сједници одржаној 19. фебруара 2002. године, донио је
О Д Л У К У
Утврђује се да Уредба о начину конституисања нових органа управљања и начину рада предузећа у којима је извршена продаја државног капитала (²Службени гласник Републике Српске² бр. 30/01 и 42/01), коју је донијела Влада Републике Српске, није у сагласности са Уставом и законом.
О б р а з л о ж е њ е
ОДП "Фарма кока носиља" са п.о. Милићи, Град Бања Лука, Општина Лакташи и Општина Градишка својим предлозима су покренули поступак, а Рачуноводствено-правни центар мале привреде "МАРКА" - Лакташи дао је Уставном суду иницијативу за оцјењивање уставности и законитости Уредбе о начину конституисања нових органа управљања и начину рада предузећа у којима је извршена продаја државног капитала ("Службени гласник Републике Српске" бр. 30/01 и 42/01), коју је донијела Влада Републике Српске.
Уставни суд је на основу члана 8. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 22/94) одлучио да о свим предлозима и поднијетој иницијативи води јединствен поступак, припајајући све предлоге и иницијативу (У-69/01, У-71/01, У-87/01 и У-110/01) првоприспјелом предлогу, који је поднијело предузеће ОДП "Фарма кока носиља" Милићи и који је заведен у Уставном суду под бројем У- 51/01.
Предлагачи и иницијатор оспоравају уредбу у цијелости, а посебно одредбе чл. 4,5,6,11,16,17. и 19. Према мишљењу предлагача, оспорена уредба супротна је: одредбама члана 46. Закона о приватизацији државног капитала у предузећима ("Службени гласник Републике Српске" број 24/98), одредбама чл. 48. до 73. Закона о државним предузећима ("Службени гласник Републике Српске" број 3/95, 4/96, 21/96 и 3/97), те члану 252.став 5. Закона о предузећима ("Службени гласник Републике Српске" број 24/98), јер је њоме супротно закону прописан поступак именовања постојећих управних одбора. Уз то, по њиховом мишљењу, оспореном уредбом прописано је привремено проширење досадашњих чланова управних одбора за још два члана, што има за посљедицу (с обзиром на законски рок од 45 дана) неизвршивост ове уредбе. Тврди се да је Влада, доносећи оспорени подзаконски акт, преузела законодавну функцију и прекорачила своја овлашћења прописана законом, односно да је начин одлучивања скупштине акционара регулисан супротно закону, те да се прописани износи новчаних казни објективно не односе на све могуће учиниоце, односно одговорна лица за та дјела. Затим, да је прописивање да оспорени акт ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у службеном гласнику, супротно одредбама члана 109. Устава Републике Српске. Истовремено, предлагачи траже да Суд, до оцјене уставности и законитости оспореног акта, у цјелини, односно његових чланова, донесе привремену мјеру којом ће обуставити од извршења оспорени акт.
Влада Републике Српске није одговорила на захтјев Суда.
Увидом у одредбе оспорене уредбе утврђено је сљедеће:
Уредбом се одређује као предмет регулативе избор нових органа управљања и начин рада у предузећима у којима је извршена продаја државног капитала, дјелимично или у цијелости, као и у предузећима у којима је извршено улагање ваучера од момента пријема обавјештења о извршеној продаји, односно обавјештења о извршеном улагању ваучера, до уписа промјене власништва државног капитала у судски регистар (члан 1). Дефинишу се наведени појмови, ближе одређује понашања и радње предузећа у којем је извршена власничка трансформација (чл. 2. и 3). Налаже се предузећу у којем је извршена власничка трансформација улагањем ваучера, осим предузећа са листе стратешких предузећа, привремено проширење броја чланова управног одбора за два члана, које Влади предлажу приватизациони инвестициони фондови, а такође и предузећу у које су ваучере уложила само физичка лица, осим предузећа са листе стратешких предузећа, те за чланове управног одбора именују два лица која су уложила највећи број ваучера, односно њихови овлашћени представници (члан 4). Одредбе члана 5. Уредбе утврђују овлашћења два члана управног одбора да обуставе сваки акт управног одбора за који сматрају да, његовом реализацијом, предузеће може претрпети штетне посљедице, те Владу чија одлука о том питању је коначна. Одредбом члана 6. Уредбе регулисано је да државни капитал у скупштини друштва заступа представник кога именује Влада Републике Српске. Одредбама чл. 7,8,9,10,11,12,13. и 14. Уредбе ближе се одређују начин и поступак предузимања радњи органа управљања и пословођења за сазивање прве скупштине акционара, начин одлучивања скупштине акционара, надлежност скупштине акционара и обавеза подношења пријаве за упис промјене власништва државног капитала у судски регистар. Одредбама члана 16. Уредбе одређена је новчана казна за директора предузећа ако не поступи у складу и на начин регулисан овом уредбом. Најзад, одредбом члана 19. ове уредбе одређено је да ова уредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Српске".
Чланом 46. Закона о приватизацији државног капитала у предузећима ("Службени гласник Републике Српске" број 24/98) уређено је да ће се избор нових органа управљања у предузећу и пријава за упис у судски регистар обавити у року од 45 дана од дана пријема обавјештења о извршеној приватизацији државног капитала у предузећу од стране Дирекције за приватизацију Републике Српске, на основу посебног акта Владе.
Чланом 48. Закона о државним предузећима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 3/95, 4/96, 21/96 и 3/97) уређено је да се државна предузећа дијеле по значају на државна предузећа од интереса за Републику и државна предузећа од локалног интереса, а према утврђеним критеријима (члан 49.) вриједност цјелокупне имовине државних предузећа по привредним гранама, дјелатност од интереса за Републику без обзира на вриједност имовине и утврђена су државна предузећа од интереса за Републику. Одредбама члана 57. овог закона утврђено је да се управљање државним предузећима остварује путем органа управљања које, зависно од значаја предузећа, именује Влада или скупштина општине. Члановима 58. до 60. истог закона прописано је да управни одбор предузећа броји три до седам чланова, с тим да број чланова мора бити непаран, а да директор предузећа не може бити члан управног одбора, да број чланова управног одбора везаних радним односом у предузећу мора бити мањи од броја чланова који нису у радном односу, да именовање и разрјешење управног одбора у предузећима од интереса за Републику врши Влада на предлог ресорног министарства, а именовање и разрјешење управног одбора у државним предузећима од локалног интереса врши скупштина општине, на чијем подручју је сједиште предузећа, на предлог извршног одбора општине. Одредбама члана 63. овог закона утврђено је да управни одбор доноси одлуке већином гласова чланова управног одбора и за свој рад одговоран је органу који га именује.
Чланом 252. тачка 5. Закона о предузећима ("Службени гласник Републике Српске" број 24/98) прописано је да скупштина акционара одлучује трочетвртинском већином гласова присутних акционара о повећању и смањењу основног капитала, статусним промјенама, избору и опозиву чланова управног одбора, предсједника и чланова надзорног одбора, ревизора и ликвидатора, промјени облика и престанку акционарског друштва и расподјели добити, ако статутом није предвиђено да се те одлуке доносе другом већином. Одредбама члана 427. ст. 1. и 2. истог закона прописано је да постојећа предузећа и други облици организовања и повезивања за обављање привредне дјелатности, као и предузетници, даном ступања на снагу овог закона, настављају да раде на начин и под условима под којима су уписани у судски регистар и да се промјена власништва у предузећима која располажу државним капиталом врши по поступку и у роковима предвиђеним посебним законом.
Законом о Влади Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 3/97 и 3/98) утврђена је надлежност Владе која, поред осталог, извршава законе, друге прописе и опште акте Народне скупштине, у складу са Уставом; доноси уредбе, одлуке и друге акте за извршавање закона (члан 2. тач. 1. и 2), те прописано да се уредбом ближе уређују односи од значаја за извршавање закона (члан 34. став 1).
Уставом Републике Српске утврђено је да својинска права и обавезе над средствима у друштвеној својини и услови под којима се та средства преносе у друге облике својине уређују законом (члан 58. став 1). Одредбама члана 69. Устава утврђено је да законодавна власт припада Народној скупштини, а да извршна власт припада Влади. Садржина извршне власти која припада Влади утврђена је одредбама члана 90. Устава, према којима Влада Републике Српске, поред осталог, обезбјеђује провођење и извршава законе, друге прописе и опште акте у складу са Уставом, а ради извршавања закона-доноси уредбе, одлуке и друге акте (члан 90. тач. 3. и 4).
Одредбама члана 46. Закона о приватизацији државног капитала у предузећима које су вези оспорене уредбе наведене као основ за њено доношење, овлашћена је Влада да пропише избор нових органа управљања у предузећу и пријаву за упис у судски регистар, који ће се обавити у року од 45 дана од дана пријема обавештења о извршеној приватизацији државног капитала у предузећу од стране Дирекције за приватизацију Републике Српске.
Уставни суд је оцијенио да ни наведене ни друге одредбе наведеног закона не дају основ за прописивање проширења броја чланова управног одбора, па ни привременог карактера. Такође, не постоји ни законско овлашћење да се уредбом пропише да два члана управног одбора имају право да обуставе сваки акт управног одбора од извршења за који сматрају да, његовом реализацијом, предузеће може претрпјети штетне посљедице. Исто се у оспореној уредби односи и на начин одлучивања скупштине акционара,.
Према таквом стању, Уставни суд је оцијенио да је оспорена уредба донијета прекорачењем законских овлашћења, а чињеница да није у сагласности са законом за чије је извршавање донијета, чини је неуставном и са становишта члана 108. Устава Републике Српске, према којем прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом. Уставни суд сматра да из одредаба Устава, које одређују садржину и границе извршне власти, као и међусобни однос аката законодавне и извршне власти, слиједи да се уредбом не могу уређивати односи и утврђивати нови принципи на начин који је изван функције извршавања права и обавеза установљених законом за чије извршавање се уредба доноси, нити се могу на друкчији начин уређивати односи, принципи и начела који су већ уређени, односно утврђени другим законом. Такође, ни одсуство потребне законске уређености одређених односа, не даје основа да Влада својим актима надомјешћује недостајућу законску регулативу, већ јој таква њена оцјена даје основа само да, у смислу члана 90. тачка 1. Устава, предложи доношење закона. Супротно томе, оспореном уредбом се изворно уређују односи који имају карактер прописивања услова под којима се својинска права и обавезе над средствима у државној својини преносе у друге облике својине, који се по одредбама Устава уређују законом.
С обзиром да се изложени разлози за утврђивање неуставности, односно незаконитости уредбе тичу самог основа њеног доношења, Уставни суд је утврдио несагласност са Уставом и законом уредбе у цјелини.
На основу изложеног, одлучено је као у диспозитиву ове одлуке.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда проф.др Рајко Кузмановић и судије: проф.др Дубравка Алагић, Слободан Ковач, проф.др Богдан Лоза, проф.др Марко Рајчевић и проф.др Миодраг Симовић.
Број: У - 51/01 ПРЕДСЈЕДНИК
19. фебруара 2002. године УСТАВНОГ СУДА
Проф.др Рајко Кузмановић
