Рјешење

Број: У-61/00

19. фебруара 2001. године

 

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, тачке 1. члана 38. и тачке 4. члана 62. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 29/94 и 23/98), на сједници одржаној 19. фебруара 2001. године, д о н и о  ј е

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

         Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Рјешења Републичке управе за геодетске и имовинско - правне послове Подручна јединица Бијељина, број 907-473-13 од 13. јуна 1997. године.

 

О  б  р  а  з  л  о  ж  е  њ  е

 

            Нермина Тахировић - Ибруљ из Бијељине дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Рјешења Републичке управе за геодетске и имовинско - правне послове Подручна јединица Бијељина, број 907-473-13 од 13. јуна 1997. године. У иницијативи се наводи да је оспореним актом усвојен предлог Јавног жељезничког транспортног предузећа Републике Српске, Бања Лука, о изузимању непокретности означених као к. ч. 341/3 њива прве класе површине 1491 м2 уписане у п.л. број 282 к.о. Бијељина Село, на којима је са дијелом 1/15 сувласник давалац иницијативе. Такође се у иницијативи указује да се ово рјешење темељи на Уредби Владе Републике Српске, број 02-338 од 15. новембра 1993. године, којом је утврђено да је од општег интереса изградња жељезничке пруге Бијељина - Милошевац на назначеном земљишту. Посебно се наглашава и то да су нетачни наводи из образложења оспореног рјешења у којима се тврди да је поводом поднијетог предлога за експропријацију проведена усмена расправа 13. јуна 1997. године, уз учешће заступника корисника експропријације и ранијих власника изузетог земљишта. Наиме, како је наведено, давалац иницијативе, као сувласник на експроприсаним непокретностима никад није позван на ову расправу, а у то вријеме је као избјеглица боравио у иностранству. У иницијативи се даље наглашава да се оспореним рјешењем, поред битне повреде управног поступка, крше и одредбе Општег оквирног споразума за мир у Босни и Хецреговини, Устав Босне и Херцеговине, Устав Републике Српске, Закон о експропријацији и Закон о општем управном поступку. Поред тога, по мишљењу даваоца иницијативе, овакав начин изузимања имовине је у супротности и са чл. 1. и 6. Протокола Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода. На крају, истиче се да још увијек није започета изградња жељезничке пруге и да се одузето земљиште користи као макадамски пут, као и то да јој је надлежни орган, након свега, понудио новчану накнаду. Предлаже да Суд, на основу изложеног, укине оспорено рјешење.

        Оспореним Рјешењем Републичке управе за геодетске и имовинско - правне послове Подручна јединица Бијељина, број 907-473-13 од 13. јуна 1997. године, усвојен је предлог Јавног жељезничког транспортног предузећа Републике Српске, Бања Лука за потпуну експропријацију непокретности означених као к. ч. 341/3 њива прве класе површине 1491 м2 уписане у п.л. број 282 к.о. Бијељина Село, чији су искључиви сувласници: Ибруљ (Авде) Нермина из Бијељине, са дијелом 1/15; Латифагић (Авде) Јасмина из Тузле, са дијелом 1/15; Животић (Авде) Нура из Бијељине, са дијелом од 1/15 и Стевић (Бошка) Сања из Бијељине, са дијелом од 3/15 (став 1). У Рјешењу је, поред осталог, наведено да је Уредбом Владе Републике Српске, број 02-338 од 15 новембра 1993. године, утврђено да је од општег интереса изградња жељезничке пруге Бијељина - Милошевац на земљишту описаном у ставу 1. овог рјешења (став 2); да за експроприсане непокретности власнику припада право на правичну накнаду, која ће се одредити у посебном поступку, након правноснажности овог рјешења (став 3). У образложењу оспореног Рјешења је наведено да је Јавно жељезничко транспортно предузеће Републике Српске Бања Лука (заступано од стране Републичког јавног правобранилаштва) поднијело предлог за потпуну експропријацију означеног земљишта и да је уз предлог предлагач приложио "све исправе"- прописане чланом  25. Закона о експропријацији. У образложењу се такође износи и то да је, поводом поднијетог предлога за експропријацију, надлежни орган уз учешће заступника корисника експропријације земљишта, одржао 13. јуна 1997. године усмену расправу у Бијељини, те да се власник експроприсаних непокретности не противи предлогу за експропријацију, као и да дозвољава да корисник експропријације уђе у посјед експроприсаних некретнина. Оспорено рјешење садржи и поуку о правном лијеку, тј. да се против овог рјешења може изјавити жалба Републичкој управи за геодетске и имовинско - правне послове у року од 15 дана од дана његовог пријема и то искључиво путем ове управе.

       Према члану 115. Устава Републике Српске, Уставни суд одлучује о сагласности закона са Уставом и о сагласности других прописа и општих аката са Уставом и законом. Оспорено рјешење, по оцјени Суда, нема карактер општег правног акта чију уставност и законитост, у смислу члана 115. Устава Републике Српске, оцјењује Уставни суд, јер су у њему конкретно наведене некретнине које су предмет експропријације, као и имена и презимена власника тих некретнина.  

        Пошто се не ради о општем правном акту, ријешено је да се, због ненадлежности, не прихвати дата иницијатива.

           Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда проф. др Рајко Кузмановић и судије: проф. др Дубравка Алагић, Слободан Ковач, проф. др Богдан Лоза, проф. др Марко Рајчевић и проф. др Миодраг Симовић.

               

Број: У-61/00                                                                                               ПРЕДСЈЕДНИК       

19. фебруара  2001. године                                                                   УСТАВНОГ СУДА

                                                                                                             Проф. др Рајко Кузмановић