Одлука

Број: У-59/00

24. априла 2001. године

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 61. Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 29/94 и 23/98), на сједници одржаној 24. априла 2001. године, д о н и о је

О Д Л У К У

Утврђује се да Упутство о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2–020-51/00 од 5. јула 2000. године (“Службени гласник Републике Српске” број 20/00) и Допуна Упутства о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2-020-64/00 од 25. августа 2000. године, које је донио министар правде у Влади Републике Српске, нису у сагласности са Уставом Републике Српске и законом.

О б р а з л о ж е њ е

Надежда Милошевић, адвокат из Бијељине, дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање законитости тачке 1. Упутства о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2 – 020-51/00 од 5. јула 2000. године (“Службени гласник Републике Српске” број 20/00) и Допуне Упутства о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2-020-64/00 од 25. августа 2000. године, које је донио министар правде у Влади Републике Српске. У иницијативи се наводи да оспорени акти нису у сагласности са Законом о судовима и судској служби (“Службени гласник Републике Српске“ број 13/00), а нарочито са одредбама члана 16. став 1. тачка 1. алинеје а) и б); члана 19. став 1. тач. 2 и 3; члана 39; члана 40; члана 108. и члана 109. и Законом о кривичном поступку (члан 36. ст. 1. и 2). Након детаљног образложења ове тврдње, давалац иницијативе истиче да је доношењем оспорених аката министар правде преузео на себе улогу законодавца - упутством мијења и допуњује закон, као и то да се овим упутством не спроводи закон, како је то наведено у основу за доношење оспореног упутства, већ спрјечава спровођење закона. Такође, давалац иницијативе наводи да су оспореним упутством повријеђене и одредбе Закона о Влади Републике Српске и Закона о министарствима, јер овим законима министар није овлашћен да мијења и допуњује законе. Због мишљења да би примјена оспореног упутства могла довести до низа противзаконитих пресуда, предлаже се да Уставни суд покрене поступак за оцјењивање његове законитости, а након спроведеног поступка одлучи да оспорено упуство и његова допуна нису у сагласности са законом.

Рјешавајући по овој представци, Уставни суд је утврдио да је у преамбули Упутства о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2–020-51/00 од 5. јула 2000. године (“Службени гласник Републике Српске” број 20/00) и Допуне Упутства о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2-020-64/00 од 25. августа 2000. године, које је донио министар правде у Влади Републике Српске, наведено да се они доносе на основу члана 39. став 3. Закона о судовима и судској служби (“Службени гласник Републике Српске” број 13/00). Тачком 1. оспореног упутства прописано је да све предмете, који су примљени у рад код окружних судова до дана ступања на снагу Закона о судовима и судској служби од истраге до пресуђења, завршиће окружни судови. Ова одредба Упутства у оспореној допуни Упутства допуњена је на крају текстом који гласи: ”уколико се ради о кривичним дјелима из њихове досадашње стварне надлежности”. У осталих десет тачака Упутства прописано је којим редовним судовима ће војни судови упутити, ради рјешавања, одређене предмете.

Разматрајући дату иницијативу, Уставни суд је, на сједници одржаној 19. фебруара 2001. године, рјешењем покренуо поступак за оцјењивање уставности и законитости тачке 1. Упутства о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2–020-51/00 од 5. јула 2000. године (“Службени гласник Републике Српске” број 20/00) и Допуне Упутства о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2-020-64/00 од 25. августа 2000. године и рјешење доставио на одговор министру правде у Влади Републике Српске.

Министар правде у Влади Републике Српске није доставио одговор Уставном суду.

Пошто је Уставом Републике Српске само Народна скупштина овлашћена да доноси законе (тачка 2. члана 70), а Законом о судовима и судској служби децидирано прописана надлежност редовних судова (чл.16, 19. и 20), то оспореном тачком 1.Упутства и његовом допуном од стране министра није могла бити одређена надлежност редовних судова. Како је то учињено, повријеђене су не само наведене уставне и законске одредбе, него и одредба члана 69. Устава Републике Српске, којом је утврђено начело подјеле власти, према коме, између осталог, законодавну власт остварује Народна скупштина.

Такође, како су оспорена тачка 1. Упуства и његова допуна основне одредбе ових аката, њихова несагласност са Уставом и законом, по оцјени Суда, чини и остале њихове одредбе неуставним и незаконитим.

На основу изложеног, одлучено је као у диспозитиву ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда проф. др Рајко Кузмановић и судије: проф. др Дубравка Алагић, Слободан Ковач, проф, др Богдан Лоза, проф. др Марко Рајчевић и проф. др Миодраг Симовић.

Број: У-59/00 ПРЕДСЈЕДНИК

24. априла 2001. године УСТАВНОГ СУДА

Проф. др Рајко Кузмановић





Одлука Број: У-59/00 24. априла 2001. године Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 61. Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 29/94 и 23/98), на сједници одржаној 24. априла 2001. године, д о н и о је О Д Л У К У Утврђује се да Упутство о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2–020-51/00 од 5. јула 2000. године (“Службени гласник Републике Српске” број 20/00) и Допуна Упутства о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2-020-64/00 од 25. августа 2000. године, које је донио министар правде у Влади Републике Српске, нису у сагласности са Уставом Републике Српске и законом. О б р а з л о ж е њ е Надежда Милошевић, адвокат из Бијељине, дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање законитости тачке 1. Упутства о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2 – 020-51/00 од 5. јула 2000. године (“Службени гласник Републике Српске” број 20/00) и Допуне Упутства о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2-020-64/00 од 25. августа 2000. године, које је донио министар правде у Влади Републике Српске. У иницијативи се наводи да оспорени акти нису у сагласности са Законом о судовима и судској служби (“Службени гласник Републике Српске“ број 13/00), а нарочито са одредбама члана 16. став 1. тачка 1. алинеје а) и б); члана 19. став 1. тач. 2 и 3; члана 39; члана 40; члана 108. и члана 109. и Законом о кривичном поступку (члан 36. ст. 1. и 2). Након детаљног образложења ове тврдње, давалац иницијативе истиче да је доношењем оспорених аката министар правде преузео на себе улогу законодавца - упутством мијења и допуњује закон, као и то да се овим упутством не спроводи закон, како је то наведено у основу за доношење оспореног упутства, већ спрјечава спровођење закона. Такође, давалац иницијативе наводи да су оспореним упутством повријеђене и одредбе Закона о Влади Републике Српске и Закона о министарствима, јер овим законима министар није овлашћен да мијења и допуњује законе. Због мишљења да би примјена оспореног упутства могла довести до низа противзаконитих пресуда, предлаже се да Уставни суд покрене поступак за оцјењивање његове законитости, а након спроведеног поступка одлучи да оспорено упуство и његова допуна нису у сагласности са законом. Рјешавајући по овој представци, Уставни суд је утврдио да је у преамбули Упутства о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2–020-51/00 од 5. јула 2000. године (“Службени гласник Републике Српске” број 20/00) и Допуне Упутства о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2-020-64/00 од 25. августа 2000. године, које је донио министар правде у Влади Републике Српске, наведено да се они доносе на основу члана 39. став 3. Закона о судовима и судској служби (“Службени гласник Републике Српске” број 13/00). Тачком 1. оспореног упутства прописано је да све предмете, који су примљени у рад код окружних судова до дана ступања на снагу Закона о судовима и судској служби од истраге до пресуђења, завршиће окружни судови. Ова одредба Упутства у оспореној допуни Упутства допуњена је на крају текстом који гласи: ”уколико се ради о кривичним дјелима из њихове досадашње стварне надлежности”. У осталих десет тачака Упутства прописано је којим редовним судовима ће војни судови упутити, ради рјешавања, одређене предмете. Разматрајући дату иницијативу, Уставни суд је, на сједници одржаној 19. фебруара 2001. године, рјешењем покренуо поступак за оцјењивање уставности и законитости тачке 1. Упутства о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2–020-51/00 од 5. јула 2000. године (“Службени гласник Републике Српске” број 20/00) и Допуне Упутства о преузимању предмета између судова редовне надлежности и између војних судова и судова редовне надлежности, број 01/2-020-64/00 од 25. августа 2000. године и рјешење доставио на одговор министру правде у Влади Републике Српске. Министар правде у Влади Републике Српске није доставио одговор Уставном суду. Пошто је Уставом Републике Српске само Народна скупштина овлашћена да доноси законе (тачка 2. члана 70), а Законом о судовима и судској служби децидирано прописана надлежност редовних судова (чл.16, 19. и 20), то оспореном тачком 1.Упутства и његовом допуном од стране министра није могла бити одређена надлежност редовних судова. Како је то учињено, повријеђене су не само наведене уставне и законске одредбе, него и одредба члана 69. Устава Републике Српске, којом је утврђено начело подјеле власти, према коме, између осталог, законодавну власт остварује Народна скупштина. Такође, како су оспорена тачка 1. Упуства и његова допуна основне одредбе ових аката, њихова несагласност са Уставом и законом, по оцјени Суда, чини и остале њихове одредбе неуставним и незаконитим. На основу изложеног, одлучено је као у диспозитиву ове одлуке. Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда проф. др Рајко Кузмановић и судије: проф. др Дубравка Алагић, Слободан Ковач, проф, др Богдан Лоза, проф. др Марко Рајчевић и проф. др Миодраг Симовић. Број: У-59/00 ПРЕДСЈЕДНИК 24. априла 2001. године УСТАВНОГ СУДА Проф. др Рајко Кузмановић