Рјешење

Број: У-57/99

19. фебруара 2001. године

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 42. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", бр. 29/94 и 23/98), на сједници одржаној 19. фебруара 2001. године, д о н и о ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности одредбе тачке 4. члана 45. Закона о здравственом осигурању ("Службени гласник Републике Српске" број 18/99).

О б р а з л о ж е њ е

Удружење пензионера Републике Српске из Бање Луке дало је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности одредбе тачке 4. члана 45. Закона о здравственом осигурању ("Службени гласник Републике Српске" број 18/99). У иницијативи се наводи да је чланом 45. овог закона прописано да су од обавезе личног учешћа у трошковима здравствене заштите изузети, у складу са законом, жене за вријеме трудноће и док дијете не наврши једну годину живота, дјеца до навршене 15 године живота, обољели од одређених заразних болести и стара лица. Истиче се да је закон коректно регулисао право на бесплатну здравствену заштиту за прве три категорије грађана, али је пропустио да то учини и за грађане који спадају у категорију старих лица. Како ово право старих лица није прописано неким другим законом, давалац иницијативе сматра да је тиме законодавац повриједио одредбу става 3. члана 37. Устава Републике Српске.

На захтјев Суда, у смислу чл. 33, 35. и 36. Закона о Уставном суду Републике Српске, Фонд здравственог осигурања Републике Српске доставио је одговор број 04-1992/99 од 21. децембра 1999. године. У одговору се наводи да оспорена законска одредба под старим лицима подразумијева ону категорију грађана коју предвиђа Закон о социјалној заштити ("Службени гласник Републике Српске" бр. 5/93 и 15/96). Додаје се да тај закон у члану 16. прописује да се старим лицем без породичног старања сматра лице преко 65 година живота (мушкарац), односно 60 година (жена), које је самохрано и коме чланови породице или други сродници, који су по закону обавезни да се о њему старају, нису у могућности да пруже потребну помоћ. Истиче се да из разлога наведених у одговору, иницијатива за оцјену уставности тачке 4. члана 45. Закона о здравственом осигурању нема основа.

Одредбом става 3. члана 37. Устава Републике Српске утврђено је да дјеца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, а друга лица под условом утврђеним законом. Оспорена одредба тачке 4. члана 45. Закона о здравственом осигурању прописује да, у складу са законом, личном учешћу у трошковима здравствене заштите не подлијежу стара лица. Из садржаја иницијативе произлази оцјена њеног даваоца да у тачки 4. члана 45. Закона о здравственом осигурању постоји правна празнина јер је, како се износи, управо том законском одредбом законодавац требао утврдити године изнад којих грађани спадају у категорију старих лица која, у смислу става 3. члана 37. Устава Републике Српске, имају право на здравствену заштиту из јавних прихода.

Према одредби члана 115. Устава Републике Српске, Уставни суд није надлежан да утврђује постојање правних празнина у прописима. Притом би требало имати у виду да је Закон о социјалној заштити прописао да се старим лицем сматра лице преко 65 година живота (мушкарац) односно 60 година (жена), те да се, према наведеном одговору Фонда здравственог осигурања Републике Српске, та старосна граница аналогно примјењује и при остваривању права из здравственог осигурања, у смислу оспорене одредбе.

На основу изложеног, одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда проф. др Рајко Кузмановић и судије: проф. др Дубравка Алагић, Слободан Ковач, проф. др Богдан Лоза, проф. др Марко Рајчевић и проф. др Миодраг Симовић.

Број: У-57/99 ПРЕДСЈЕДНИК

19. фебруара 2001. године УСТАВНОГ СУДА

Проф. др Рајко Кузмановић





Рјешење Број: У-57/99 19. фебруара 2001. године Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 42. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", бр. 29/94 и 23/98), на сједници одржаној 19. фебруара 2001. године, д о н и о ј е Р Ј Е Ш Е Њ Е Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности одредбе тачке 4. члана 45. Закона о здравственом осигурању ("Службени гласник Републике Српске" број 18/99). О б р а з л о ж е њ е Удружење пензионера Републике Српске из Бање Луке дало је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности одредбе тачке 4. члана 45. Закона о здравственом осигурању ("Службени гласник Републике Српске" број 18/99). У иницијативи се наводи да је чланом 45. овог закона прописано да су од обавезе личног учешћа у трошковима здравствене заштите изузети, у складу са законом, жене за вријеме трудноће и док дијете не наврши једну годину живота, дјеца до навршене 15 године живота, обољели од одређених заразних болести и стара лица. Истиче се да је закон коректно регулисао право на бесплатну здравствену заштиту за прве три категорије грађана, али је пропустио да то учини и за грађане који спадају у категорију старих лица. Како ово право старих лица није прописано неким другим законом, давалац иницијативе сматра да је тиме законодавац повриједио одредбу става 3. члана 37. Устава Републике Српске. На захтјев Суда, у смислу чл. 33, 35. и 36. Закона о Уставном суду Републике Српске, Фонд здравственог осигурања Републике Српске доставио је одговор број 04-1992/99 од 21. децембра 1999. године. У одговору се наводи да оспорена законска одредба под старим лицима подразумијева ону категорију грађана коју предвиђа Закон о социјалној заштити ("Службени гласник Републике Српске" бр. 5/93 и 15/96). Додаје се да тај закон у члану 16. прописује да се старим лицем без породичног старања сматра лице преко 65 година живота (мушкарац), односно 60 година (жена), које је самохрано и коме чланови породице или други сродници, који су по закону обавезни да се о њему старају, нису у могућности да пруже потребну помоћ. Истиче се да из разлога наведених у одговору, иницијатива за оцјену уставности тачке 4. члана 45. Закона о здравственом осигурању нема основа. Одредбом става 3. члана 37. Устава Републике Српске утврђено је да дјеца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, а друга лица под условом утврђеним законом. Оспорена одредба тачке 4. члана 45. Закона о здравственом осигурању прописује да, у складу са законом, личном учешћу у трошковима здравствене заштите не подлијежу стара лица. Из садржаја иницијативе произлази оцјена њеног даваоца да у тачки 4. члана 45. Закона о здравственом осигурању постоји правна празнина јер је, како се износи, управо том законском одредбом законодавац требао утврдити године изнад којих грађани спадају у категорију старих лица која, у смислу става 3. члана 37. Устава Републике Српске, имају право на здравствену заштиту из јавних прихода. Према одредби члана 115. Устава Републике Српске, Уставни суд није надлежан да утврђује постојање правних празнина у прописима. Притом би требало имати у виду да је Закон о социјалној заштити прописао да се старим лицем сматра лице преко 65 година живота (мушкарац) односно 60 година (жена), те да се, према наведеном одговору Фонда здравственог осигурања Републике Српске, та старосна граница аналогно примјењује и при остваривању права из здравственог осигурања, у смислу оспорене одредбе. На основу изложеног, одлучено је као у диспозитиву овог рјешења. Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда проф. др Рајко Кузмановић и судије: проф. др Дубравка Алагић, Слободан Ковач, проф. др Богдан Лоза, проф. др Марко Рајчевић и проф. др Миодраг Симовић. Број: У-57/99 ПРЕДСЈЕДНИК 19. фебруара 2001. године УСТАВНОГ СУДА Проф. др Рајко Кузмановић