Рјешење

Број: У-11/00

24. априла 2001. године

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 42. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 29/94 и 23/98), на сједници одржаној 24. априла 2001. године, д о н и о ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности Закона о обезбјеђењу средстава за редовно и безбједно одвијање жељезничког саобраћаја ("Службени гласник Републике Српске" број 15/96).

О б р а з л о ж е њ е

Драгомир Прерад - Драго и Мирослав Прерад, адвокати из Бање Луке, поднијели су Уставном суду предлог за покретање поступка за оцјењивање уставности Закона о обезбјеђењу средстава за редовно и безбједно одвијање жељезничког саобраћаја ("Службени гласник Републике Српске" број 15/96).

С обзиром да адвокати не спадају у субјекте који, у смислу члана 4. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 29/94 и 23/98), могу покренути поступак пред Уставним судом Републике Српске, предлог је у Суду, у смислу члана 4. став 1. наведеног закона, заведен у уписник као иницијатива.

У поднеску се наводи да оспорени закон није у складу са Уставом јер је њиме уведен посебан порез на промет роба и услуга по стопи од 2% ради обезбјеђења средстава за редовно и безбједно одвијања жељезничког саобраћаја, а жељезнички саобраћај у Републици Српској обавља предузеће које је, као и остала привредна предузећа, регистровано код суда за обављање те дјелатности коју, уз накнаду у коју су урачунати трошкови осигурања путника, робе у превозу и други трошкови који су с тим у вези, обавља Јавно предузеће Жељезнице Републике Српске. Према оспореном закону, наводи давалац иницијативе, сва предузећа и организатори самосталних дјелатности који се баве прометом производа и услуга, морају кроз прописани порез давати дио својих средстава Јавном предузећу Жељезнице Републике Српске, које је организовано и обавља регистровану дјелатност као и они. С обзиром да сва предузећа своје дјелатности обављају у тржишном условима, дакле под једнаким условима, давалац иницијативе сматра да су оспореним законом повријеђене одредба чл. 52, 55, 61, 66. и 68. Устава Републике Српске.

Народна скупштина Републике Српске није одговорила на захтјев Суда у смислу чл. 33, 34. и 36. Закона о Уставном суду Републике Српске, а Јавно предузеће Жељезнице Републике Српске из Добоја је, на захтјев Суда, доставило одговор број 2731/2000 од 23. марта 2000. године. Јавно предузеће Жељезнице Републике Српске у одговору износи мишљење да је иницијатива за оцјењивање законитости оспореног закона неоснована, јер све државе економским мјерама осигуравају додатна средства за редовно и безбједно одвијање жељезничког саобраћаја, а и земље ЕЕЗ су се обавезале да уједначеним приступом улагања у жељезничку инфраструктуру, ту врсту саобраћаја учине конкурентним, што се види из приложене Директиве Савјета од 29. јула 1991. године о развоју жељезница Заједнице (91/440/ЕЕЗ). Додаје се да се жељезнички саобраћај налази у сличној ситуацији и у сусједним државама, па је тако и Савезна Република Југославија донијела Закон о обезбеђивању средстава за редовно и безбедно одвијање железничког саобраћаја ("Службени гласник Републике Србије" број 5/97). Истиче се да код друмског саобраћаја држава у цијелости о свом трошку гради путеве и, након изградње, предаје их на управљање предузећима која на основу њих стичу одређени профит.

Оспореним законом је прописано да се њиме обезбјеђују посебна средства за редовно и безбједно одвијање жељезничког саобраћаја (члан 1), та средства користе преко посебног рачуна, с тим да услове, критеријуме и начин коришћења средстава утврђује Влада Републике Српске на предлог Министарства саобраћаја и веза (члан 2), а за обезбјеђење тих средстава уводи се посебан порез на промет производа и услуга, по стопи од 2% (чл. 3 и 4), док ће се на настанак пореске обавезе, обрачунавање и плаћање, евидентирање, контролу, камате, враћање, застарјелост, казне и остало што није утврђено оспореним законом, примијењивати одредбе закона којим се уређује порез на промет производа и услуга. На основу става 2. члана 2. оспореног закона, Влада Републике Српске је донијела Одлуку о условима, критеријумима и начину коришћења средстава за редовно и безбједно одвијање жељазничког саобраћаја ("Службени гласник Републике Српске" број 19/96), а Одлуком о оснивању Јавног основног предузећа железнице Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 26/98) коју је донијела Влада Републике Српске је одређено да је дјелатност жељезнице од посебног државног интереса, да су жељезнице јавно предузеће у државној својини, те да жељезнице обезбјеђују средства од прихода које остваре својим пословањем, затим из буџета и других прихода у складу са прописима.

Уставне одредбе на које се позива давалац иницијативе уређују да се слободно предузетништво може законом ограничити ради заштите интереса Републике Српске и да су монополи забрањени (члан 52), уређује да се финансирање јавних служби врши преко фондова и буџета (члан 61), да је самосталност и једнак положај предузећа и других организација, основа и мјера овлашћења и одговорности републичких органа (члан 66), а члан 68. Устава Републике Српске утврђује да Република обезбјеђује правни положај предузећа и других организација.

Законом о државним предузећима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 3/95, 4/96, 21/96 и 3/97) прописано је да се предузећа која обављају привредну дјелатност од јавног интереса, утврђену посебним законом или на основу закона одлуком општине или Републике, оснивају и послују у складу с овим законом и другим посебним законима (члан 125), а према одредби члана 386. Закона о предузећима ("Службени гласник Републике Српске" број 24/98), јавно предузеће обавља дјелатност од општег имтереса, а оснива га држава или јединица локалне самоуправе. Из наведених законских дефиниција се види да, за разлику од других предузећа, приоритетни задатак јавног предузећа, дакле његова циљна функција, није стицање добити, него дјелатност од општег интереса, а то значи обављање послова којима се првенствено задовољавају потребе грађана и организација у одређеним областима, а поред осталих и у жељезничком саобраћају. Та особина јавних предузећа и чињеница да њих могу основати само држава и јединица локалне самоуправе, указују да нема основа становиште даваоца иницијативе да се ради о привредном субјекту који се, по свом статусу, не разликује од других предузећа која се оснивају и послују у складу са Законом о предузећима и Законом о класификацији дјелатности и о регистру јединица разврставања ("Службени гласник Републике Српске" број 4/97).

Из упоредне анализе уставних одредаба наведених у иницијативи и оспореног закона, по оцјени Уставног суда, не произлази да је оспорени закон у несагласности с неком од њих, а ни са другим одредбама Устава Републике Српске. Наиме, чланом 62. Устава Републике Српске је уређено да Република и општина буџетом утврђују јавне приходе, а средства буџета су порези, таксе и други законом утврђени приходи. Полазећи од ове уставне одредбе, оспореним законом је уведен порез за обезбјеђење средстава за редовно и безбједно одвијање жељезничког саобраћаја, као допунски извор прихода за ову дјелатност од јавног интереса.

На основу изложеног, одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда проф. др Рајко Кузмановић и судије: проф. др Дубравка Алагић, Слободан Ковач, проф. Богдан Лоза, проф. др Марко Рајчевић и проф. др Миодраг Симовић.

Број: У-11/00 ПРЕДСЈЕДНИК

24. априла 2001. године УСТАВНОГ СУДА

Проф. др Рајко Кузмановић





Рјешење Број: У-11/00 24. априла 2001. године Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 42. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 29/94 и 23/98), на сједници одржаној 24. априла 2001. године, д о н и о ј е Р Ј Е Ш Е Њ Е Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности Закона о обезбјеђењу средстава за редовно и безбједно одвијање жељезничког саобраћаја ("Службени гласник Републике Српске" број 15/96). О б р а з л о ж е њ е Драгомир Прерад - Драго и Мирослав Прерад, адвокати из Бање Луке, поднијели су Уставном суду предлог за покретање поступка за оцјењивање уставности Закона о обезбјеђењу средстава за редовно и безбједно одвијање жељезничког саобраћаја ("Службени гласник Републике Српске" број 15/96). С обзиром да адвокати не спадају у субјекте који, у смислу члана 4. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 29/94 и 23/98), могу покренути поступак пред Уставним судом Републике Српске, предлог је у Суду, у смислу члана 4. став 1. наведеног закона, заведен у уписник као иницијатива. У поднеску се наводи да оспорени закон није у складу са Уставом јер је њиме уведен посебан порез на промет роба и услуга по стопи од 2% ради обезбјеђења средстава за редовно и безбједно одвијања жељезничког саобраћаја, а жељезнички саобраћај у Републици Српској обавља предузеће које је, као и остала привредна предузећа, регистровано код суда за обављање те дјелатности коју, уз накнаду у коју су урачунати трошкови осигурања путника, робе у превозу и други трошкови који су с тим у вези, обавља Јавно предузеће Жељезнице Републике Српске. Према оспореном закону, наводи давалац иницијативе, сва предузећа и организатори самосталних дјелатности који се баве прометом производа и услуга, морају кроз прописани порез давати дио својих средстава Јавном предузећу Жељезнице Републике Српске, које је организовано и обавља регистровану дјелатност као и они. С обзиром да сва предузећа своје дјелатности обављају у тржишном условима, дакле под једнаким условима, давалац иницијативе сматра да су оспореним законом повријеђене одредба чл. 52, 55, 61, 66. и 68. Устава Републике Српске. Народна скупштина Републике Српске није одговорила на захтјев Суда у смислу чл. 33, 34. и 36. Закона о Уставном суду Републике Српске, а Јавно предузеће Жељезнице Републике Српске из Добоја је, на захтјев Суда, доставило одговор број 2731/2000 од 23. марта 2000. године. Јавно предузеће Жељезнице Републике Српске у одговору износи мишљење да је иницијатива за оцјењивање законитости оспореног закона неоснована, јер све државе економским мјерама осигуравају додатна средства за редовно и безбједно одвијање жељезничког саобраћаја, а и земље ЕЕЗ су се обавезале да уједначеним приступом улагања у жељезничку инфраструктуру, ту врсту саобраћаја учине конкурентним, што се види из приложене Директиве Савјета од 29. јула 1991. године о развоју жељезница Заједнице (91/440/ЕЕЗ). Додаје се да се жељезнички саобраћај налази у сличној ситуацији и у сусједним државама, па је тако и Савезна Република Југославија донијела Закон о обезбеђивању средстава за редовно и безбедно одвијање железничког саобраћаја ("Службени гласник Републике Србије" број 5/97). Истиче се да код друмског саобраћаја држава у цијелости о свом трошку гради путеве и, након изградње, предаје их на управљање предузећима која на основу њих стичу одређени профит. Оспореним законом је прописано да се њиме обезбјеђују посебна средства за редовно и безбједно одвијање жељезничког саобраћаја (члан 1), та средства користе преко посебног рачуна, с тим да услове, критеријуме и начин коришћења средстава утврђује Влада Републике Српске на предлог Министарства саобраћаја и веза (члан 2), а за обезбјеђење тих средстава уводи се посебан порез на промет производа и услуга, по стопи од 2% (чл. 3 и 4), док ће се на настанак пореске обавезе, обрачунавање и плаћање, евидентирање, контролу, камате, враћање, застарјелост, казне и остало што није утврђено оспореним законом, примијењивати одредбе закона којим се уређује порез на промет производа и услуга. На основу става 2. члана 2. оспореног закона, Влада Републике Српске је донијела Одлуку о условима, критеријумима и начину коришћења средстава за редовно и безбједно одвијање жељазничког саобраћаја ("Службени гласник Републике Српске" број 19/96), а Одлуком о оснивању Јавног основног предузећа железнице Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 26/98) коју је донијела Влада Републике Српске је одређено да је дјелатност жељезнице од посебног државног интереса, да су жељезнице јавно предузеће у државној својини, те да жељезнице обезбјеђују средства од прихода које остваре својим пословањем, затим из буџета и других прихода у складу са прописима. Уставне одредбе на које се позива давалац иницијативе уређују да се слободно предузетништво може законом ограничити ради заштите интереса Републике Српске и да су монополи забрањени (члан 52), уређује да се финансирање јавних служби врши преко фондова и буџета (члан 61), да је самосталност и једнак положај предузећа и других организација, основа и мјера овлашћења и одговорности републичких органа (члан 66), а члан 68. Устава Републике Српске утврђује да Република обезбјеђује правни положај предузећа и других организација. Законом о државним предузећима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 3/95, 4/96, 21/96 и 3/97) прописано је да се предузећа која обављају привредну дјелатност од јавног интереса, утврђену посебним законом или на основу закона одлуком општине или Републике, оснивају и послују у складу с овим законом и другим посебним законима (члан 125), а према одредби члана 386. Закона о предузећима ("Службени гласник Републике Српске" број 24/98), јавно предузеће обавља дјелатност од општег имтереса, а оснива га држава или јединица локалне самоуправе. Из наведених законских дефиниција се види да, за разлику од других предузећа, приоритетни задатак јавног предузећа, дакле његова циљна функција, није стицање добити, него дјелатност од општег интереса, а то значи обављање послова којима се првенствено задовољавају потребе грађана и организација у одређеним областима, а поред осталих и у жељезничком саобраћају. Та особина јавних предузећа и чињеница да њих могу основати само држава и јединица локалне самоуправе, указују да нема основа становиште даваоца иницијативе да се ради о привредном субјекту који се, по свом статусу, не разликује од других предузећа која се оснивају и послују у складу са Законом о предузећима и Законом о класификацији дјелатности и о регистру јединица разврставања ("Службени гласник Републике Српске" број 4/97). Из упоредне анализе уставних одредаба наведених у иницијативи и оспореног закона, по оцјени Уставног суда, не произлази да је оспорени закон у несагласности с неком од њих, а ни са другим одредбама Устава Републике Српске. Наиме, чланом 62. Устава Републике Српске је уређено да Република и општина буџетом утврђују јавне приходе, а средства буџета су порези, таксе и други законом утврђени приходи. Полазећи од ове уставне одредбе, оспореним законом је уведен порез за обезбјеђење средстава за редовно и безбједно одвијање жељезничког саобраћаја, као допунски извор прихода за ову дјелатност од јавног интереса. На основу изложеног, одлучено је као у диспозитиву овог рјешења. Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда проф. др Рајко Кузмановић и судије: проф. др Дубравка Алагић, Слободан Ковач, проф. Богдан Лоза, проф. др Марко Рајчевић и проф. др Миодраг Симовић. Број: У-11/00 ПРЕДСЈЕДНИК 24. априла 2001. године УСТАВНОГ СУДА Проф. др Рајко Кузмановић