Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 3, члана 37. став 1. тачка г), члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 31. марта 2021. године,  д о н и о   ј е

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

            Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 16. став 3, у дијелу који гласи „...путем ваучера (бонова)...“, став 4. тач. 1), 2), 3) и 5) и став 5. Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 45/19, 64/19 и 104/19).

            Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 16. став 4. тачка 4. Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 45/19, 64/19 и 104/19).

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 16. став 3. Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 45/19 и 64/19).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Борис Стојановић из Бања Луке дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 1. Правилника о измјени и допуни Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске" број 64/19) којим је измијењен члан 16. ст. 3. и 4, те додат нови став 6. у истом члану Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске" број 45/19) и члана 1. Правилника о измјени Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске" број 104/19), којим је у цјелини измијењен члан 16. Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске" бр. 45/19 и 64/19), сматрајући да наведене одредбе нису у сагласности са чланом 108. Устава Републике Српске (у даљњем тексту: Устав), чланом 92. Закона о играма на срећу („Службени гласник Републике Српске“ број 22/19), чл. 4. и 6. Закона о унутрашњем платном промету („Службени гласник Републике Српске“ бр. 7/12, 92/12 и 58/19) и чланом 5. Закона о Агенцији за банкарство („Службени гласник Републике Српске“ бр. 59/13 и 4/17). Из навода садржаних у иницијативи произлази да се истом, у суштини, тражи оцјењивање уставности и законитости члана 16. став 3. Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 45/19 и 64/19), са позивом на члан 3. Закона о Уставном суду Републике Српске, и то у дијелу којим је прописано да се уплатама електронским путем сматрају уплате у интернет играма на срећу које подразумијевају, између осталог, плаћање путем посредника (ваучери, бонови) и члана 16. ст. 3, 4. и 5. Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 45/19, 64/19 и 104/19).

Давалац иницијативе истиче да прописивање којим је уведена могућност плаћања ваучерима или боновима, односно могућност плаћања преко посредника у интернет играма на срећу, те којим је утврђено да посредник мора да испуни прописане услове да би добио одобрење за обављање послова посредовања у плаћању у овим играма, као и којим је овлашћено Министарство финансија да наведено увјерење изда, није у складу са чланом 92. Закона о играма на срећу („Службени гласник Републике Српске“ број 22/19) према коме се плаћање у предметним играма може извршити искључиво безготовински преко банке или на други законом предвиђени начин, а не путем посредника. Такође, оспорено прописивање није у сагласности ни са чл. 4. и 6. Закона о унутрашњем платном промету („Службени гласник Републике Српске“ бр. 7/12, 92/12 и 58/19) којим је предвиђено да само банке, уз одобрење Агенције за банкарство, и Поште Српске, могу обављати послове платног промета, а не посредници који немају одобрење ове агенције и који нису овлашћене организације за обављање послова платног промета. Додатно, сагласно члану 5. Закона о Агенцији за банкарство, искључиво је та агенција овлашћена да издаје одобрења за обављање послова платног промета, а не Министарство финансија, како је то предвиђено важећим чланом 16. Правилника.

У одговору који је Суду доставио доносилац Правилника се истиче да су наводи из иницијативе нетачни, те да оспореним одредбама правилника нису повријеђене одредбе Устава, због чега се предлаже да Суд иницијативу не прихвати.

Правилник о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 45/19 и 64/19) и Правилник о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 45/19, 64/19 и 104/19) донио је министар финансија, на приједлог директора Републичке управе за игре на срећу, на основу члана 93. став 4. Закона о играма на срећу („Службени гласник Републике Српске“ број 22/19) и члана 76. став 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ број 115/18).

Чланом 16. став 3. Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 45/19 и 64/19), у оспореном дијелу, прописано је да се уплатама електронским путем сматрају уплате у интернет играма на срећу које подразумијевају плаћање путем посредника (ваучери, бонови).

Оспореним чланом 16. ст. 3, 4. и 5. Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 45/19, 64/19 и 104/19) је, у оспореном дијелу, прописано: да се плаћањем електронским путем у интернет играма на срећу сматра плаћање путем ваучера (бонова), мобилним плаћањем, плаћањем паметним картицама, те свим другим облицима електронског плаћања (став 3), да у случају када се плаћање врши електронски, путем посредника (ваучери, бонови, електронски или дигитални новац, е-новчаник и слично), посредник у плаћању може бити правно лице које је дужно да прибави одобрење Министарства финансија, уз испуњавање сљедећих услова: обавезно је да посједује рачунарски систем који се може повезати са рачунарским системом Министарства финансија у сврху праћења плаћања у интернет играма на срећу, дужно је да омогући да уплате у интернет играма на срећу буду тренутно видљиве приређивачу, играчу и Министарству финансија, дужно је да има искуство у обављању услуга посредовања у плаћању у играма на срећу, да има сједиште у Републици Српској и да највећи обим послова обавља у Републици Српској, да је остварило промет од најмање 5.000.000 КМ у области посредовања у плаћању у играма на срећу у посљедњих годину дана (став 4), да одобрење за обављање услуга посредовања у плаћању у интернет играма на срећу Министарство даје рјешењем на период од пет година, уз могућност продужења уколико правно лице испуњава услове из става 4. овог члана (став 5).

У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорених општих аката Суд је имао у виду да је Уставом утврђено: да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, правни положај предузећа и других организација, основне циљеве и правце привредног развоја, као и друге односе од интереса за Републику (тач. 6, 8. и 18. Амандмана XXXИИ на Устав, којим је замијењен члан 68. Устава), као и да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, односно да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

Суд је имао у виду да је Законом о играма на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 22/19 и 131/20) прописано: да се овим законом уређују систем и услови приређивања игара на срећу, наградних и забавних игара, врсте игара на срећу, накнаде за приређивање тих игара, порез на добитке од игара на срећу и забавних игара, наградне и забавне игре, као и надзор над извршавањем обавеза из овог закона, прекршаји и санкције из области игара на срећу (члан 1), да је министарство финансија надлежно за издавање лиценци за приређивање игара на срећу и одобрења рачунарских система за игре на срећу у складу са овим законом, те да је Републичка управа за игре на срећу (у даљем тексту: Управа), републички орган управе у саставу Министарства и обавља остале управне послове из области игара на срећу, у складу са овим законом и прописом којим се уређује републичка управа (члан 3. ст. 1. и 2), да се у Републици Српској, у складу са одредбама овог закона, могу приређивати игре на срећу, наградне и забавне игре (члан 4. став 1), да се, у смислу овог закона, играма на срећу сматрају игре у којима учесници имају једнаке могућности стицања добитака уз посредну или непосредну уплату одређеног износа, а резултат игре искључиво или претежно зависи од случаја или неког неизвјесног догађаја у игри, да је приређивач ЈП “Лутрија Републике Српске” а. д. Бања Лука (у даљњем тексту: лутрија), односно друго правно лице које на основу лиценце и одобрења има право приређивања игара на срећу, те да су интернет игре на срећу игре у којима се учествује путем глобалне интернет мреже (ГИМ) преко персоналних рачунара, мобилних телефона и других сличних уређаја (члан 5. тач. 1), 4) и 27), да се уплате и исплате у интернет играма на срећу, трансакције и финансијско пословање у интернет играма на срећу врши преко банковних рачуна приређивача отворених у банци са сједиштем у Републици или која има пословну јединицу у Републици (члан 89. став 1), да регистровани играч врши уплате за учествовање у интернет играма на срећу електронским путем тако да су видљиве тренутно након уплате, безготовински, путем безготовинског пословања, свог банковног рачуна или картице за безготовинско плаћање (кредитне или дебитне картице), путем електронских трансфера или посебних рачуна отворених у банци, као и на други законом прописан начин који омогућава електронско пословање, да се под уплатама електронским путем, у смислу става 1. овог члана, сматрају уплате путем овлашћеног посредника за електронско плаћање, да министар доноси правилник којим се прописују услови и поступак под којим се даје овлашћење за обављање послова електронског плаћања (члан 92. ст. 1, 4. и 5), да министар, на приједлог директора Управе, доноси правилник којим прописује техничке услове, садржај правила и процедура и начин приређивања интернет игара на срећу (члан 93. став 4).

Суд је узео у обзир да је Законом о унутрашњем платном промету („Службени гласник Републике Српске“ бр. 7/12, 92/12 и 58/19) прописано: да се под унутрашњим платним прометом у смислу овог закона подразумијева отварање и вођење рачуна учесника и плаћања између учесника у унутрашњем платном промету у конвертибилним маркама, да је плаћање извршење платних трансакција ради преноса средстава са једног рачуна на други рачун, уплате и исплате са рачуна, наплате са рачуна, обрачунско плаћање, као и други послови платног промета у складу са овим законом и прописима који уређују платне трансакције (члан 2. ст. 1. и 2), да су овлашћене организације за обављање послова платног промета (у даљњем тексту: овлашћене организације) у смислу овог закона: банке са сједиштем у Републици Српској, филијале банака из Федерације Босне и Херцеговине и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине које имају дозволу Агенције за банкарство Републике Српске и други субјекти који обављају послове платног промета за овлашћене организације у складу са овим законом, да поред овлашћених организација из става 1. овог члана, Централна банка Босне и Херцеговине обавља послове унутрашњег платног промета у складу са Законом о Централној банци Босне и Херцеговине (члан 4), да овлашћене организације обављају сљедеће послове платног промета: отварају, воде и затварају рачуне учесника, у складу са овим законом и другим прописима, воде евиденцију рачуна учесника, примају и провјеравају исправност налога за плаћање, извршавају налоге за плаћање и врше пренос средстава са једног рачуна на други, извршавају платне трансакције путем телекомуникационих преноса, дигиталних или информационо-технолошких уређаја, евидентирају платне трансакције на рачунима, обављају послове готовинског платног промета, врше услуге издавања и/или прихватања платних инструмената и услуге новчаних пошиљки, обављају благајничко-трезорске послове и обезбјеђују смјештај и чување готовог новца, извјештавају учеснике о промјенама и стању средстава на рачунима, врше поравнање међубанкарских налога за плаћање у складу са законом и прописима који уређују платне трансакције, воде евиденције, достављају податке и извјештаје у складу са овим законом и другим прописима, архивирају и чувају документацију са подацима о платном промету и обављају и друге послове у складу са прописима (члан 5), да предузеће за поштански саобраћај Републике Српске а. д. Бања Лука, путем својих организационих дијелова, може за овлашћене организације обављати сљедеће послове платног промета: примати налоге за плаћање од физичких лица, обављати исплате физичким лицима за рачун пословних субјеката и физичких лица која имају рачуне код овлашћених организација, примати уплате готовог новца од физичких лица у корист рачуна пословних субјеката и физичких лица која врше плаћања преко рачуна, преузимати и отпремати готов новац овлашћеним организацијама и вршити обрачун са овлашћеним организацијама и примати уплате готовог новца од пословних субјеката, оствареног обављањем регистроване дјелатности, у корист рачуна тих пословних субјеката отворених код овлашћених организација (члан 6).

Суд је имао у виду да је Законом о Агенцији за банкарство Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 59/13 и 4/17) прописано: да банкарски систем Републике Српске (у даљњем тексту: банкарски систем) чине банке, микрокредитне организације, штедно-кредитне организације и друге финансијске организације чије се оснивање и пословање уређује посебним законима којима је прописано да Агенција издаје дозволе или одобрења за рад, надзире пословање и врши друге послове у вези са њима, да је банка правно лице чије је оснивање, пословање, управљање, надзор и престанак рада уређено законом о банкама (члан 2. тач. а) и б), да је Агенција основана ради уређења и контроле банкарског система и при остваривању свог циља и извршавању задатака у складу са овим и другим законима самостално је и независно правно лице (члан 4. став 1), да су надлежности Агенције: доношење прописа којима се уређује рад банака, микрокредитних организација, штедно-кредитних организација, давалаца лизинга и других финансијских организација банкарског система, издавање и одузимање банкама дозволе за рад и других одговарајућих аката у складу са својим овлашћењима, посредни и непосредни надзор пословања банака, налагање мјера надзора и друге надлежности у складу са законом којим се уређују банке, те друге надлежности у складу са овим законом и другим законима (члан 5. став 1. тач б), в) и љ).

Суд је узео у обзир да је Законом о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ број 115/18) прописано: да органи управе доносе правилнике, наредбе, упутства и друге опште акте, те да се правилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе (члан 63. ст. 1. и 2), да министар представља министарство, доноси прописе из члана 63. став 1. овог закона и рјешења у управним и другим појединачним стварима, одлучује о правима и дужностима запослених у министарству и одлучује о другим питањима из дјелокруга министарства (члан 76. став 2).

Законом о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) је прописано: да Суд може оцјењивати уставност закона и уставност и законитост прописа и других општих аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није прошло више од годину дана (члан 3).

Суд констатује да је, у току овог поступака, ступио на снагу Закон о измјени и допунама Закона о играма на срећу („Службени гласник Републике Српске“ број 131/20) чијим чланом 3. је прописано да се у члану 92. Закона о играма на срећу („Службени гласник Републике Српске“ број 22/19) послије става 3, додају нови ст. 4. и 5. којима је прописано да се под уплатама електронским путем, у смислу става 1. овог члана, сматрају уплате путем овлашћеног посредника за електронско плаћање, те да министар доноси правилник којим се прописују услови и поступак под којим се даје овлашћење за послове електронског плаћања.

Имајући у виду наведене уставне и законске одредбе, Суд је утврдио да је прописујући на начин као у члану 16. ст. 3, 4. тач. 1, 2, 3. и 5. и став 5. Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 45/19, 64/19 и 104/19), министар поступио сагласно овлашћењу из члана 92. став 5. Закона о играма на срећу и донио правилник којим се прописују услови и поступак под којим се даје овлашћење за обављање послова електронског плаћања и члана 93. став 4. („Службени гласник Републике Српске“ број 22/19 и 131/20), што је у складу са гаранцијама из члана 108. Устава.

Одређујући у члану 16. став 3. овог правилника да се плаћањем електронским путем у интернет играма на срећу, између осталог, сматра и плаћање путем ваучера или бонова, као једним од облика безготовинског плаћања, министар је, према оцјени Суда, поступио сагласно одредби члана 92. став 1. Закона о играма на срећу, те законској обавези из члана 93. став 4. истог закона, и уредио у домену овлашћења техничке услове, садржај правила и процедура, те начин приређивања интернет игара на срећу.

Такође, према оцјени Суда, одређујући да посредник у плаћању које се врши електронски може бити правно лице које је дужно да прибави одобрење Министарства финансија, министар на то министарство није пренио надлежности Агенције за банкарство, које подразумијевају уређење и контролу банкарског система (члан 4. став 1. Закона о Агенцији за банкарство Републике Српске), нити је, како то погрешно тврди давалац иницијативе, оспореним прописивањем из важећег члана 16. Правилника овластио Министарство финасија да издаје одобрења за обављање послова платног промета.

Овлашћење министарству да изда одобрење правним лицима за обављање послова посредовања у електронским плаћањима не подразумијева надлежност тог министарства да издаје или одузима дозволе за рад банкама и другим организацијама банкарског система из члана 5. Закона о Агенцији за банкарство Републике Српске. Имајући у виду одређење појма платног промета из члана 2. став 1. Закона о унутрашњем платном промету, Суд је утврдио да доносилац оспореног правилника у члану 16. став 4. тач. 1), 2), 3) и 5) истог, није утврдио услове на основу којих ће посредници у електронским плаћањима стећи статус овлашћених субјеката платног промета из члана 5. наведеног закона, већ је, искључиво, прописао услове на основу којих ова правна лица могу добити одобрење министарства за обављање послова посредовања у електронским плаћањима у интернет играма на срећу. Посредници у предметним плаћањима немају капацитет овлашћених организација за обављање послова платног промета у смислу члана 4, односно члана 6. Закона о унутрашњем платном промету, већ, путем за то специјализованих интернетских платформи, омогућавају безбједно одвијање трансакције у електронској форми између рачуна регистрованог играча и рачуна приређивача интернет игара на срећу.

Давалац иницијативе, према становишту Суда, погрешно поистовјећује послове обављања унутрашњег платног промета (чл. 2. и 5. Закона о унутрашњем платном промету) које могу обављати овлашћене организације из члана 4. овог закона, те по њиховом овлашћењу, Предузеће за поштански саобраћај Републике Српске а.д. Бања Лука (члан 6. истог закона), са пословима посредовања у електронским плаћањима.

С обзиром на изложено, Суд је утврдио да је прописујући услове за обављање послова посредовања у електронским плаћањима, доносилац оспореног акта поступио у складу са чланом 108. Устава, јер је њиме конкретизовао законске одредбе према којима се уплате регистрованих играча у интернет играма на срећу обављају електронским путем, а што подразумијева учешће посредника у тим плаћањима (члан 92. ст. 1. и 4. Закона о играма на срећу).

            Поред овога, Суд је утврдио да је својом одлуком, број У-9/20 од 24. фебруара 2021. године („Службени гласник Републике Српске“ број 19/21), одбијен приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости члана 16. став 4. тачка 4. Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 45/19, 64/19 и 104/19). С обзиром на то да је предметном одлуком одлучено о уставности оспореног члана 16. став 4. тачка 4. наведеног правилника, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио да иницијативу не прихвати у наведеном дијелу, будући да је већ одлучивао о истој ствари.

У погледу дијела иницијативе којим је оспорен члан 16. став 3. Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 45/19 и 64/19), Суд је утврдио да је, између осталог, и наведена одредба Правилника измијењена чланом 1. Правилника о измјени Правилника о приређивању интернет игара на срећу који је ступио на снагу осмог дана од дана објаве у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 104/19 од 6. децембра 2019. године, а којим чланом је у цјелини мијењан члан 16. Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 45/19 и 64/19).

С обзиром на то да је оспорени члан 16. став 3. Правилника о приређивању интернет игара на срећу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 45/19 и 64/19) у цијелости измијењен прије подношења ове иницијативе Суду, те иако је иницијатива, када је ријеч о наведеном дијелу, поднесена унутар рока прописаног чланом 3. Закона о Уставном суду Републике Српске, Суд је, имајући у виду овлашћења из ове законске одредбе, одлучио да, у овом дијелу, исту не прихвати.

Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић

Број: У-22/20

31. марта 2021. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.