Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тачке а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 24. јуна 2020. године, донио је  

О Д Л У К У

Утврђује се да тачка I Одлуке о висини трошкова уписа у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске број: ИО-09-12-01/2018 од 19. јануара 2019. године („Службени гласник Републике Српске“ број 6/19) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о адвокатури Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“  број 80/15).

О б р а з л о ж е њ е

            Милош Ђурић из Модриче дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости тачке I Одлуке о висини трошкова уписа у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске број ИО-09-12-01/2018 од 19. јануара 2019. године („ Службени гласник Републике Српске“ број 6/19), коју је донио Извршни одбор Адвокатске коморе Републике Српске. Давалац иницијативе оспорава прописивање из тачке И наведене Одлуке у односу на члан 39. став 1. и 3. и члан 108. став 2. Устава Републике Српске, члан 19. и 22. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 1/16 и 66/18) и члан 9. став 1. Закона о адвокатури Републике Српске („Службени гласник РС“ број 80/15). Поред тога, давалац иницијативе тражи, како је наведено, опреза ради оцјењивање уставности и законитости и члана 250. став 1. тачка 2. Статута Адвокатске коморе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 34/16) којим су прописани извори финансирања Адвокатске коморе Републике Српске, у односу на члан 96. став 2. Закона о адвокатури Републике Српске и члан 108. став 2. Устава Републике Српске. Образлажући наведено давалац иницијативе истиче да се прописивањем непримјерено високог износа трошкова уписа и накнаде за упис у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске, у износу од 7.000,00 КМ, даје прилика само ужем кругу лица да буду уписани у Именик адвоката, што представља непосредну дискриминацију по основу имовног стања, јер се лицама која желе да се баве адвокатуром и испуњавају све законске услове за упис у Именик адвоката, радна мјеста адвоката чине недоступним због непримјерено виског износа трошкова на име уписнине; да је оваквим прописивањем Адвокатска комора Републике Српске прекорачила повјерена јавна овлашћења, јер је поред појма „висина трошкова уписа“ увела и појам „накнада за упис“, чиме се заправо уводе двије уписнине, које је Закон о Адвокатури Републике Српске не познаје; да стварни трошкови уписа нису конкретизовани, те се у том смислу указује на Одлуку овог суда број У-101/17 („Службени гласник Републике Српске“ број 104/18), којом је утврђена неуставност и незаконитост тачке I Одлуке о висини трошкова уписа у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске број: ИО АК РС 0401/2017 од 27. маја 2017. године. Предлаже да Суд иницијативу прихвати и да, након проведеног поступка, утврди неуставност и незаконитост оспорене тачке I наведене Одлуке.

               У одговору на иницијативу који је Уставном суду доставила Адвокатска комора Републике Српске, истиче се, да су наводи из иницијативе неосновани, те да је у питању субјективна оцјена даваоца иницијативе. Доносилац предметне Одлуке наводи да су разлози доношења ове одлуке образложени њеним објављивањем, да је иста утемељена на стручној и прецизној финансијској анализи трошкова уписа у Именик адвоката, извршеној на основу обрачуна стварних трошкова појединих елемената поступка уписа у протеклом периоду 2014-2018. године, који нису објављени. Наглашава се да финансијска средства скупљена на име уписа у Именик адвоката нису намијењена само уско формалном поступку провјеравања испуњености законских услова за упис појединца у именик адвоката који води Адвокатска комора, већ се њима финансира цјелокупна палета радњи, повезаних са извођењем јавног овлаштења вођења Именика адвоката. Поред тога, наводи се да се у конкретном случају не може примјењивати Закон о раду, јер се не ради о радном односу по том основу, већ адвокати адвокатску дјелатност обављају самостално и независно. На основу наведеног предлаже се да Суд дату иницијативу не прихвати.  

Оспорену Одлуку донио је Извршни одбор Адвокатске коморе Републике Српске на основу члана 85. став 1. тачка 15. Закона о адвокатури Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 80/15) и члана 27. став 2. тачка 15. Статута Адвокатске коморе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 34/16).

 Овом одлуком је прописано: да се утврђује висина трошкова уписа и накнаде за упис у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске у износу од 7.000,00 КМ (тачка I), да ступањем на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о утврђивању износа уплате на име уписнине у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске, број: ИО АК РС 0401/2017, од 27.05.2017.године (тачка II), те да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“ (тачка III).

Уставом Републике Српске је утврђено: да се уставно уређење Републике темељи, између осталог, на владавини права, парламентарној демократији и подјели власти (члан 5. став 1. алинеје 4. и 7); да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и да уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10); да свако има право на рад и слободу рада, свако је слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима му је доступно радно мјесто и функција (члан 39. став 1. и 3); да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, правни положај предузећа и других организација, њихових удружења и комора (члан 68. Устава који је замијењен Амандманом XXXII тачка 6); да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108); да је адвокатура самостална и независна дјелатност и служба која пружа правну помоћ, а организација и рад адвокатуре уређују се законом (члан 131).     

            Законом о адвокатури  Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 80/15) уређена је адвокатска служба, услови за бављење адвокатуром, облици рада адвоката, права, обавезе и одговорности адвоката, адвокатских стручних сарадника за правне послове и адвокатских приправника и организација и рад Адвокатске коморе Републике Српске (члан 1), те је прописано: да је адвокатура независна и самостална служба пружања правне помоћи физичким и правним лицима, да се самосталност и независност адвокатуре остварује, поред осталог, организовањем адвоката у Адвокатску комору као самосталну и независну организацију адвоката у Републици Српској, доношењем општих аката Адвокатске коморе, одлучивањем о пријему у адвокатуру, одговорности адвоката и престанку права на бављење адвокатуром  (члан 2. став 1. и став 2. тачка 3, 4. и 5); да је адвокат лице које је уписано у именик адвоката Адвокатске коморе, које је положило адвокатску заклетву и бави се адвокатуром, а кандидат је лице које је поднијело захтјев Адвокатској комори за упис у именик адвоката, све док није уписано у именик адвоката и положило адвокатску заклетву (члан 4. став 1. и 2); да се право на бављење адвокатуром стиче уписом у именик адвоката и полагањем адвокатске заклетве, а поступак за остваривање права на бављење адвокатуром покреће се захтјевом кандидата за упис у именик адвоката, који се подноси Адвокатској комори (члан 5); да Адвокатска комора доноси одлуку о упису у именик адвоката у року од 30 дана, ако кандидат испуњава услове из члана 6. став 1. овог закона ( члан 8. став 2); да је Адвокатска комора дужна да у року од 30 дана од дана доношења одлуке о упису у именик адвоката омогући кандидату полагање адвокатске заклетве, под условом да је уплатио трошкове уписа, а ако је ријеч о страном држављанину, и под условом да је поднио доказ о закљученом уговору о осигурању од професионалне одговорности у Републици Српској (члан 9. став 1);  да адвокат нема право да заснива радни однос, осим у адвокатском душтву (члан 23. став 3); да је  Адвокатска комора  самостална и независна професионална организација адвоката, основана у складу са законом и Статутом Адвокатске коморе, која је надлежна за вршење јавних овлашћења и обављање послова од општег интереса у складу са овим законом и Статутом Адвокатске коморе и има својсво правног лица (члан 83); да поред осталих јавних овлашћења Адвокатске коморе, адвокатска комора одлучује о захтјевима за упис у именик адвоката, именик заједничких адвокатских канцеларија, именик адвокатских ортачких друштава, уписник А и Б именика страних адвоката, именик адвокатских стручних сарадника за правне послове и именик адвокатских приправника, те одређује висину трошкова уписа и промјене уписа у именик Адвокатске коморе  (члан 85. став 1. тачка 1. и 15); да Адвокатска комора доноси статут и друга општа акта коморе (члан 86. став.1); да је Извршни одбор Адвокатске коморе, извршни орган Адвокатске коморе, чија се надлежност и састав уређују  Статутом  Адвокатске коморе (члан 90); да су општи акти Адвокатске коморе Статут и други општи акти утврђени статутом Адвокатске коморе (члан 93. тачка 1. и 5); да Статут и други општи акти Адвокатске коморе морају бити у сагласности са овим законом (члан 94. став 1); да се Адвокатска комора финансира из властитих средстава, да су извори финансирања Адвокатске коморе приходи од уписа, чланарине и друга средства која се остварују у складу са законом, да висину чланарине, трошкова уписа и друге финансијске обавезе утврђује орган Адвокатске коморе одређен Статутом Адвокатске коморе, да одлуке и књиговодствени изводи Адвокатске коморе о висини дуга по основу чланарине, висини трошкова уписа и других редовних материјалних обавеза адвоката према Адвокатској комори имају својство вјеродојстојне исправе у извршном поступку (члан 96.).   

              Полазећи од наведених одредби Закона о адвокатури Републике Српске, Суд је утврдио да је Адвокатска комора, као самостална и независна организација адвоката, надлежна за вршење јавних овлашћења и обављање послова од општег интереса у складу са законом и Статутом Адвокатске коморе (члан 83. став 1), да је Адвокатска комора овлашћена да одређује висину трошкова уписа и промјене уписа у именик адвоката (члан 85. став 1. тачка 15), да Статут и други општи акти Адвокатске коморе морају бити у сагласности са овим законом (члан 94. став 1).

             Међутим, Законом о адвокатури Републике Српске законодавац није прописао начин одређивања висине трошкова уписа у Именик адвоката, као ни највиши износ тих трошкова, који би обавезивао Адвокатску комору при доношењу акта о висини трошкова уписа, већ је повјерио Адвокатској комори да у складу са уставноправним положајем адвокатуре, која је према члану 131. Устава самостална и независна дјелатност и служба која пружа правну помоћ, својим актима ближе разради законом прописане услове приступа адвокатској професији, који морају бити у складу са законом.

           Како упис у Именик адвоката представља вршење законом утврђеног овлашћења Адвокатске коморе, Суд је цијенио да се трошкови уписа у Именик адвоката могу односити само на стварне трошкове уписа, засноване на објективним показатељима. Трошкови уписа у Именик адвоката су новчани израз стварних утрошака појединих елемената поступка, укључујући средства за рад, проматрани у протеклом времену, те не могу представљати приход адвокатске коморе у паушалном износу. Имајући у виду да се оспорена тачка I Одлуке не заснива на објективизираним критеријумима који би се могли довести у везу са правном природом и сврхом трошкова уписа у Именик адвокта, Суд је оцијенио да оспорена тачка I Одлуке о висини трошкова уписа у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске, у смислу правне сигурности, није у сагласности са начелом владавине права из члана 5. став 1. алинеја 4. Устава Републике Српске.

            Суд је такође утврдио да тачка I оспорене Одлуке, није ни у сагласности са Законом о адвокатури Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 80/15). Наиме, из садржаја цитиране одредбе члана 9. став 1. Закона о адвокатури Републике Српске, произилази да је адвокатска комора дужна да у року од 30 дана од доношења одлуке о упису у именик адвоката омогући кандидату полагање заклетве, под условом да је уплатио трошкове уписа. Нормирајући као у тачки I оспорене Одлуке, Суд је утврдио да је доносилац оспореног акта  изашао из законских оквира, јер је поред трошкова уписа одредио и накнаду за упис, која није прописана Законом, чиме је истовремено нарушено начело законитости из члана 108. став 2. Устава Републике Српске, којим је прописано да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.  

          С обзиром на утврђене разлоге неуставности и незаконитости оспорене тачке I Одлуке,   Суд је оцијенио да разматрање навода даваоца иницијативе о несагласности члана 250. став 1. тачка 2. Статута Адвокатске коморе Републике Српске са чланом 96. став 2. Закона о Адвокатури Републике Српске  није од значаја за одлучивање у овој уставноправној ствари.

          Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучиваје, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

  На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

  Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић,  Ирена Мојовић и проф. др Марко Рајчевић.